https://lat.sputnikportal.rs/20230506/najveci-finansijski-terorista-na-svetu-da-li-je-dedolarizacija-odmakla-dalje-nego-sto-se-misli-1155251586.html
„Najveći finansijski terorista na svetu“: Da li je dedolarizacija odmakla dalje nego što se misli
„Najveći finansijski terorista na svetu“: Da li je dedolarizacija odmakla dalje nego što se misli
Sputnik Srbija
Jedan od agresivnijih jastrebova američke spoljne politike, senator Marko Rubio, nedavno je zabrinuto upozorio da SAD za 5 godina neće imati kome da uvedu... 06.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-06T22:46+0200
2023-05-06T22:46+0200
2023-05-06T22:46+0200
svet
svet
svet – politika
ekonomija
svet – ekonomija
analize i mišljenja
komentar
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/12/1142931680_0:167:3344:2048_1920x0_80_0_0_14f786570c86e07d5845c306703980d5.jpg
Udaj Kotak je potom bio prinuđen da pojasni kako je samo „mislio na to da rezervna svetska valuta ima neproporcionalnu moć“, no, upravo je to ona moć za koju je senator Rubio zabrinut jer je počela da iščezava.Priznanje MMF-aI čini se da je u pravu što je zabrinut, budući da je čak i generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva ovih dana bila primorana da prizna kako je „u toku postepeno napuštanje dolara“. Ako je pak verovati „Fajnenšel tajmsu“, to „postepeno napuštanje dolara“ zapravo je kudikamo intenzivnije nego što šefica MMF-a sme da prizna u javnosti; dok i sama činjenica da se o tome sad govori javno kako se dosad nije činilo predstavlja svojevrsno svedočanstvo da je ovaj proces – sa ogromnim finansijskim, ali i geopolitičkim posledicama – već uveliko u toku.Nimalo prerano, uostalom, imajući u vidu, na primer, frapantan podatak da je u samo dve korona godine ukupna masa dolara, njihovim štampanjem bez pokrića, uvećana za neverovatnih 38 odsto, jednostavnim pritiskom prsta na dugme negde u američkim Federalnim rezervama. A dugim prstima njihove druge ruke zaplenjene su ruske dolarske rezerve. I zašto bi čitav svet drhtao pred sličnom sudbinom, sve to trpeo i bio osuđen na ovakav poredak ako je moguća i njegova alternativa?„Politiko“, uprkos tome, bodro zaključuje da dolaru ipak ima spasa zbog pravne sigurnosti koju pruža anglosaksonski pravni sistem. Što je naravno potpuna besmislica, imajući u vidu totalnu pravnu nesigurnost u pogledu vlasništva nad sopstvenim sredstvima, koja je nastupila u momentu pomenute zaplene one imovine Rusije na koju su njeni neprijatelji mogli da stave šapu.Aplauz u ŠangajuDoduše, „da budemo jasni“, zaključuje „Politiko“, „uistinu postoji kredibilna pretnja prevlasti dolara, ali ta pretnja pre dolazi usled fragmentacije sistema nego zbog pojave istinskog suparnika“.Na tom tragu je i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nedavno iz Njujorka uverljivo poručio da se „prelazak na obračune u nacionalnim valutama, koji zaobilaze dolar, ne može zaustaviti… (Sami) Amerikanci su započeli proces dedolarizacije“, dodao je, uz ocenu da je proces „neminovan“.„Fajnenšel tajms“ beleži i da su ovaj Lulin govor u sedištu Nove razvojne banke BRIKS-a u Šangaju brazilski i kineski zvaničnici ispratili burnim aplauzom.A da sve ovo nisu samo prazne reči i puke verbalne spekulacije pokazuju vesti koje se nižu još otkako su se krajem prošle godine Kina i Saudijska Arabija sporazumele da saudijskom naftom trguju i u juanima a ne samo u dolarima. U svojim nacionalnim valutama trguju sve više i Rusija i Kina, Indija i Rusija, Brazil i Kina, Argentina, članice ASEAN-a koje napuštaju ne samo dolar nego i evro, funtu i japanski jen… Rečito je otkriće „Blumberga“ da je Kina u svojim juanima sa inostranstvom trgovala više nego u dolarima, 48 u odnosu na 47 odsto svih transakcija; još 2010. je taj odnos bio 0 prema 83 odsto.Ili je još rečitije to što je krug dedolarizacije počeo da se širi i među američkim saveznicima? Krajem marta finalizovan je prvi francusko-kineski ugovor o tečnom gasu u juanima, a ovog utorka stiže i vest da su se Južna Koreja i Indonezija sporazumele o trgovini u svojim valutama umesto u dolarima.Otkriće „Fajnenšel tajmsa“Duh je definitivno pušten iz boce, i efekti ovih dogovora tek će se videti u trgovinskim bilansima.I eto fascinantnog koliko i neočekivanog otkrića. Londonski list, naime, otkriva da dolar doživljava „iznenadni kolaps“ (i) kao rezervna valuta, „što se izgleda ubrzalo posle odluke Vašingtona da svoju kontrolu nad dolarskim sistemom međunarodnih finansija upotrebi protiv Rusije... Dolar kao rezervna valuta gubi svoj udeo na tržištu“, navodi se, „po mnogo bržem tempu nego što se misli“. U brojkama, usklađeno s promenom vrednosti dolara: 73 odsto iz 2001. spalo je na oko 55 odsto 2021. A prošle godine na tek 47 odsto, po stopi 10 puta bržoj nego dotad.Nevolja, kao što je poznato, nikad ne ide sama, pa tako povrh svega ovoga stiže i vest da Kina, umesto MMF-a, postaje glavni poverilac zemalja u razvoju, a istovremeno i bankarska kriza u Americi postaje sve izraženija. Ukratko, strahuje nekadašnja zamenica ministra finansija SAD Monika Krauli, preti im „savršena oluja dedolarizacije”, „podivljala inflacija” i, kaže, „još važnije, izgubićemo našu ekonomsku dominaciju i status supersile“.Zašto pad dolara ugrožava i status Amerike kao supersile? Dokle je stigao proces dedolarizacije? I kako Vašington to može da zaustavi?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomista i profesor na Institutu za globalne studije Univerziteta u Ženevi Miroslav Jovanović i analitičar Branko Pavlović.(pogledajte video)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, ekonomija, svet – ekonomija, analize i mišljenja, komentar, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet, svet – politika, ekonomija, svet – ekonomija, analize i mišljenja, komentar, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
„Najveći finansijski terorista na svetu“: Da li je dedolarizacija odmakla dalje nego što se misli
Jedan od agresivnijih jastrebova američke spoljne politike, senator Marko Rubio, nedavno je zabrinuto upozorio da SAD za 5 godina neće imati kome da uvedu sankcije jer je sve više zemalja koje više ne trguju u dolarima. Što znači da indijski milijarder i bankar Udaj Kotak ne greši kad kaže da je Amerika danas „najveći finansijski terorista na svetu“.
Udaj Kotak je potom bio prinuđen da pojasni kako je samo „mislio na to da rezervna svetska valuta ima neproporcionalnu moć“, no, upravo je to ona moć za koju je senator Rubio zabrinut jer je počela da iščezava.
I čini se da je u pravu što je zabrinut, budući da je čak i generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva ovih dana bila primorana da prizna kako je „u toku postepeno napuštanje dolara“. Ako je pak verovati „Fajnenšel tajmsu“, to „postepeno napuštanje dolara“ zapravo je kudikamo intenzivnije nego što šefica MMF-a sme da prizna u javnosti; dok i sama činjenica da se o tome sad govori javno kako se dosad nije činilo predstavlja svojevrsno svedočanstvo da je ovaj proces – sa ogromnim finansijskim, ali i geopolitičkim posledicama – već uveliko u toku.
Nimalo prerano, uostalom, imajući u vidu, na primer, frapantan podatak da je u samo dve korona godine ukupna masa dolara, njihovim štampanjem bez pokrića, uvećana za neverovatnih 38 odsto, jednostavnim pritiskom prsta na dugme negde u američkim Federalnim rezervama. A dugim prstima njihove druge ruke zaplenjene su ruske dolarske rezerve. I zašto bi čitav svet drhtao pred sličnom sudbinom, sve to trpeo i bio osuđen na ovakav poredak ako je moguća i njegova alternativa?
„Nema sumnje – američki dolar je napadnut“, opominje zato portal „Politiko“, uz važnu napomenu da tim povodom „ni Vlada SAD ne čini sebi uslugu jer naširoko uvodi ekonomske sankcije, troši nemilosrdno, i povrh toga – štampa novac“.
„Politiko“, uprkos tome, bodro zaključuje da dolaru ipak ima spasa zbog pravne sigurnosti koju pruža anglosaksonski pravni sistem. Što je naravno potpuna besmislica, imajući u vidu totalnu pravnu nesigurnost u pogledu vlasništva nad sopstvenim sredstvima, koja je nastupila u momentu pomenute zaplene one imovine Rusije na koju su njeni neprijatelji mogli da stave šapu.
Doduše, „da budemo jasni“, zaključuje „Politiko“, „uistinu postoji kredibilna pretnja prevlasti dolara, ali ta pretnja pre dolazi usled fragmentacije sistema nego zbog pojave istinskog suparnika“.
Na tom tragu je i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nedavno iz Njujorka uverljivo poručio da se „prelazak na obračune u nacionalnim valutama, koji zaobilaze dolar, ne može zaustaviti… (Sami) Amerikanci su započeli proces dedolarizacije“, dodao je, uz ocenu da je proces „neminovan“.
Predsednik Brazila Lula da Silva bio je i još slikovitiji nedavno u Kini: „Svake noći pitam se zašto sve zemlje moraju svoju trgovinu da baziraju na dolaru. Zašto ne možemo da trgujemo sopstvenim valutama? Ko je uopšte odlučio da je dolar ta valuta nakon nestanka zlatnog standarda?“
„Fajnenšel tajms“ beleži i da su ovaj Lulin govor u sedištu Nove razvojne banke BRIKS-a u Šangaju brazilski i kineski zvaničnici ispratili burnim aplauzom.
A da sve ovo nisu samo prazne reči i puke verbalne spekulacije pokazuju vesti koje se nižu još otkako su se krajem prošle godine Kina i Saudijska Arabija sporazumele da saudijskom naftom trguju i u juanima a ne samo u dolarima. U svojim nacionalnim valutama trguju sve više i Rusija i Kina, Indija i Rusija, Brazil i Kina, Argentina, članice ASEAN-a koje napuštaju ne samo dolar nego i evro, funtu i japanski jen… Rečito je otkriće „Blumberga“ da je Kina u svojim juanima sa inostranstvom trgovala više nego u dolarima, 48 u odnosu na 47 odsto svih transakcija; još 2010. je taj odnos bio 0 prema 83 odsto.
Ili je još rečitije to što je krug dedolarizacije počeo da se širi i među američkim saveznicima? Krajem marta finalizovan je prvi francusko-kineski ugovor o tečnom gasu u juanima, a ovog utorka stiže i vest da su se Južna Koreja i Indonezija sporazumele o trgovini u svojim valutama umesto u dolarima.
Otkriće „Fajnenšel tajmsa“
Duh je definitivno pušten iz boce, i efekti ovih dogovora tek će se videti u trgovinskim bilansima.
S tim u vezi, „Fajnenšel tajms“ ukazuje da „postoje dva stuba koja dolar čine tako moćnim: njegova dominantna uloga u globalnim finansijama i trgovini“ – koja se dakle sad umanjuje – „i njegova uloga izabrane rezervne valute“.
I eto fascinantnog koliko i neočekivanog otkrića. Londonski list, naime, otkriva da dolar doživljava „iznenadni kolaps“ (i) kao rezervna valuta, „što se izgleda ubrzalo posle odluke Vašingtona da svoju kontrolu nad dolarskim sistemom međunarodnih finansija upotrebi protiv Rusije... Dolar kao rezervna valuta gubi svoj udeo na tržištu“, navodi se, „po mnogo bržem tempu nego što se misli“. U brojkama, usklađeno s promenom vrednosti dolara: 73 odsto iz 2001. spalo je na oko 55 odsto 2021. A prošle godine na tek 47 odsto, po stopi 10 puta bržoj nego dotad.
Nevolja, kao što je poznato, nikad ne ide sama, pa tako povrh svega ovoga stiže i vest da Kina, umesto MMF-a, postaje glavni poverilac zemalja u razvoju, a istovremeno i bankarska kriza u Americi postaje sve izraženija. Ukratko, strahuje nekadašnja zamenica ministra finansija SAD Monika Krauli, preti im „savršena oluja dedolarizacije”, „podivljala inflacija” i, kaže, „još važnije, izgubićemo našu ekonomsku dominaciju i status supersile“.
Zašto pad dolara ugrožava i status Amerike kao supersile? Dokle je stigao proces dedolarizacije? I kako Vašington to može da zaustavi?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomista i profesor na Institutu za globalne studije Univerziteta u Ženevi Miroslav Jovanović i analitičar Branko Pavlović.
