https://lat.sputnikportal.rs/20230502/svemirski-teleskop-snimio-vodenu-paru-naucnici-ne-znaju-odakle-ona-dolazi-1155072276.html
Svemirski teleskop snimio vodenu paru, naučnici ne znaju odakle ona dolazi
Svemirski teleskop snimio vodenu paru, naučnici ne znaju odakle ona dolazi
Sputnik Srbija
Svemirski teleskop „Džejms Veb“ od početka svog rada ne prestaje da oduševljava svojim snimcima naučnike i širu javnost. Čini se, međutim, da su poslednji snimci... 02.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-02T23:14+0200
2023-05-02T23:14+0200
2023-05-02T23:14+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
it
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/02/1155072537_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_c872bbd3ba6ce1471f3280522889a72d.jpg
Naime, prilikom proučavanja stenovite egzoplanete GJ 486 b, teleskop je napravio nekoliko fotografija uz pomoć NIRSpec infracrvenog spektografa i otkrio – znakove vodene pare.GJ 486 b spada u kategoriju egzoplaneta koje su preblizu svojoj zvezdi da bi bile unutar zone u kojoj je moguć život. Naučnici procenjuju da se temperatura na njenoj površini kreće oko 430 stepeni Celzijusovih. Postavlja se pitanje - otkud onda vodena para?Ima li egzoplaneta atmosferuAko je vodena para povezana sa ovom planetom, to bi značilo da ima atmosferu, uprkos visokoj temperaturi i neposrednoj blizini svoje zvezde. Naučnici su već pronalazili vodenu paru na gasovitim egzoplanetama, ali tim naučnika NASA upozorava da bi vodena para mogla da bude na zvezdi – konkretno, u hladnim zvezdanim pegama – a ne na egzoplaneti koja kruži oko nje.„Vodena para u atmosferi na vrućoj stenovitoj planeti predstavljala bi veliko otkriće za nauku o egzoplanetama. Ali moramo biti oprezni i pobrinuti se da zvezda nije „krivac““, dodao je Kevin Stivenson iz Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta „Džon Hopkins“ u Merilendu.Kako su pojasnili, GJ 486 b je za trećinu većaod Zemlje i tri puta masivnija, što znači da je stenoviti svet s jačom gravitacijom od Zemlje. Kruži oko zvezde crvenog patuljka, za šta mu je potrebno nešto manje od jedan i po zemaljski dan.Iako bi vodena para mogla da ukaže na prisutnost atmosfere na GJ 486 b, jednako prihvatljivo objašnjenje bilo bi i da je vodena para iz zvezde. Naime, kako pojašnjavaju naučnici, čak i na Suncu vodena para ponekad može da postoji u sunčevim pegama jer su te pege vrlo hladne u poređenju sa okolnom površinom zvezde.Potrebna dodatna posmatranjaZvezda oko koje se kreće GJ 486 b puno je hladnija od Sunca, pa bi se još više vodene pare koncentrisalo unutar njenih zvezdanih pega. Kao rezultat toga, mogao bi da se stvori signal koji liči na planetarnu atmosferu.Za očekivati je da će atmosfera vodene pare postepeno da erodira zbog zagrejavanja i zračenja zvezda. Kao rezultat toga, ako atmosfera postoji, verovatno bi morala da se stalno obnavlja vulkanima koji izbacuju paru iz unutrašnjosti planete. Ako je voda zaista u atmosferi planete, potrebna su dodatna posmatranja kako bi se suzio podatak o njenoj količini.Biće potrebna dodatna posmatranja na kraćim infracrvenim talasnim dužinama drugim Vebovim instrumentom, „Near-Infrared Imager and Slitless Spectrograph“ (NIRISS), kako bi se napravila razlika između planetarne atmosfere i scenarija zvezdanih pega.To spajanje rezultata s više instrumenata moći će stvarno da odredi ima li ova planeta atmosferu ili ne, rekao je Stivenson na kraju.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, it, društvo
nauka i tehnologija, svemir, it, društvo
Svemirski teleskop snimio vodenu paru, naučnici ne znaju odakle ona dolazi
Svemirski teleskop „Džejms Veb“ od početka svog rada ne prestaje da oduševljava svojim snimcima naučnike i širu javnost. Čini se, međutim, da su poslednji snimci, naučnike koji su ih analizirali, pomalo zbunili.
Naime, prilikom proučavanja stenovite egzoplanete GJ 486 b, teleskop je napravio nekoliko fotografija uz pomoć NIRSpec infracrvenog spektografa i otkrio – znakove vodene pare.
GJ 486 b spada u kategoriju egzoplaneta koje su preblizu svojoj zvezdi da bi bile unutar zone u kojoj je moguć život. Naučnici procenjuju da se temperatura na njenoj površini kreće oko 430 stepeni Celzijusovih. Postavlja se pitanje - otkud onda vodena para?
Ima li egzoplaneta atmosferu
Ako je vodena para povezana sa ovom planetom, to bi značilo da ima atmosferu, uprkos visokoj temperaturi i neposrednoj blizini svoje zvezde. Naučnici su već pronalazili vodenu paru na gasovitim egzoplanetama, ali tim naučnika NASA
upozorava da bi vodena para mogla da bude na zvezdi – konkretno, u hladnim zvezdanim pegama – a ne na egzoplaneti koja kruži oko nje.
„Vidimo signal, a to je gotovo sigurno zbog vode. Ali još ne možemo da kažemo da li je voda deo atmosfere planete, što znači da planeta ima atmosferu, ili samo vidimo vodeni potpis koji dolazi od zvezde“, izjavila je Sara Moran sa Univerziteta Arizona u Tusonu, glavna autorka studije koja će biti objavljena u „The Astrophysical Journal Letters“.
„Vodena para u atmosferi na vrućoj stenovitoj planeti predstavljala bi veliko otkriće za nauku o egzoplanetama. Ali moramo biti oprezni i pobrinuti se da zvezda nije „krivac““, dodao je Kevin Stivenson iz Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta „Džon Hopkins“ u Merilendu.
Kako su pojasnili, GJ 486 b je za trećinu većaod Zemlje i tri puta masivnija, što znači da je stenoviti svet s jačom gravitacijom od Zemlje. Kruži oko zvezde crvenog patuljka, za šta mu je potrebno nešto manje od jedan i po zemaljski dan.
Iako bi vodena para mogla da ukaže na prisutnost atmosfere na GJ 486 b, jednako prihvatljivo objašnjenje bilo bi i da je vodena para iz zvezde. Naime, kako pojašnjavaju naučnici, čak i na Suncu vodena para ponekad može da postoji u sunčevim pegama jer su te pege vrlo hladne u poređenju sa okolnom površinom zvezde.
Potrebna dodatna posmatranja
Zvezda oko koje se kreće GJ 486 b puno je hladnija od Sunca, pa bi se još više vodene pare koncentrisalo unutar njenih zvezdanih pega. Kao rezultat toga, mogao bi da se stvori signal koji liči na planetarnu atmosferu.
„Nismo uočili dokaze da planeta prelazi preko zvezdanih pega tokom tranzita. Ali to ne znači da na drugim mestima na zvezdi nema mrlja. I to je tačno fizički scenario koji bi utisnuo ovaj signal vode u podatke i mogao bi da izgleda kao planetarna atmosfera“, objasnio je Ryan Mek Donald sa Univerziteta Mičigen, jedan od koautora studije.
Za očekivati je da će atmosfera vodene pare postepeno da erodira zbog zagrejavanja i zračenja zvezda. Kao rezultat toga, ako atmosfera postoji, verovatno bi morala da se stalno obnavlja vulkanima koji izbacuju paru iz unutrašnjosti planete. Ako je voda zaista u atmosferi planete, potrebna su dodatna posmatranja kako bi se suzio podatak o njenoj količini.
Biće potrebna dodatna posmatranja na kraćim infracrvenim talasnim dužinama drugim Vebovim instrumentom, „Near-Infrared Imager and Slitless Spectrograph“ (NIRISS), kako bi se napravila razlika između planetarne atmosfere i scenarija zvezdanih pega.
To spajanje rezultata s više instrumenata moći će stvarno da odredi ima li ova planeta atmosferu ili ne, rekao je Stivenson na kraju.
