Srbi sve više kupuju na Volstritu - kako investirati u kompanije na berzi
© AP Photo / Seth Wenig
Pratite nas
Ljudi iz Srbije sada više investiraju u inostranstvu, kupujući akcije renomiranih inostranih kompanija na berzama, od nemačkih do američkih. U rukama naših investitora su i akcije Bajera, Majkrosofta, Epla, Mercedesa, Folksvagena, Simensa, a da pri tom nisu morali da maknu iz Srbije.
Na to ukazuje finansijski broker Branislav Jorgić koji je za Sputnjik objasnio kako funkcioniše trgovanje na berzi koje je najvećem broju naših ljudi i dalje velika nepoznanica.
Kako investirati u kompanije na berzi
Da bi se neko uključio na berzansko tržište potrebno je da izabere brokera, zaključi ugovor sa njim, otvori račun hartija od vrednosti i novčani račun i izdvoji bar 5.000 evra. Provizija koja pripada brokeru najčešće iznosi od 0,6 do 1,0 odsto vrednosti obavljene transakcije. Ulagači mogu investirati kako na srpskom tako i međunarodnom berzanskom tržištu, objašnjava naš sagovornik.
Osnivač i vlasnik kompanije „Jorgić broker“, koja je osnovana 1992. godine kao prva brokerska kuća u tadašnjoj Jugoslaviji, precizira kako to funkcioniše:
„Ugovor se zaključuje između osobe koja hoće da investira i brokerske kuće i njime se regulišu međusobni odnosi, prava i obaveze. Na bazi tog ugovora otvori se račun hartija od vrednosti u Centralnom registru hartija od vrednosti u Beogradu i polože se sredstva u banku. Kada se dogovore šta i kako će da se kupuje, o čemu uvek klijent odlučuje, on izdaje nalog koja je to količina, koja je cena po kojoj on hoće da kupi nešto i onda broker to realizuje“.
Kada hoće da realizuje neku konkretnu transakciju klijent izda nalog , na primer, za kupovinu 100 akcija NIS-a po ceni od 750 dinara. Broker to iznese na berzu, dođe do transakcije od koje brokeru pripada provizija od 0,6 do 1,0 posto vrednosti transakcije, u zavisnosti kako su se dogovorili i naznačili u nalogu.
Iz Srbije kupovina i na Volstritu
On napominje da se investiriranje u kompanije na inostranim berzama takođe obavlja preko brokera u Srbiji i objašnjava da se u tom slučaju otvara devizni račun u banci kao i račun hartija od vrednosti u inostranstvu.
Brokeri na njujorškoj berzi
© AP Photo / Seth Wenig
„Znači, kad broker u Srbiji da nalog za kupovinu inostranih hartija, sredstva se skidaju sa računa ovde u Srbiji. Za klijenta se ništa ne dešava u inostranstvu, iako se suštinski sve obavlja u inostranstvu. Drugim rečima, klijent ima ugovorni odnos sa brokerom u Srbiji, bez obzira što se transakcije obavljaju u inostranstvu“, podvlači Jorgić.
Bitno je, savetuje on, da se transakcije obavljaju preko brokerskih kuća registrovanih kod naših državnih organa, odnosno kod Komisije za hartije od vrednosti, ali i preko banaka koje, takođe, obavljaju te poslove.
Zaobilaziti internet platforme
On ističe da ne treba prihvatati ponude o investiranju preko nepoznatih internet trgovačkih platformi. Oni nude veliku zaradu u kratkom vremenskom periodu i velika je verovatnoća da ćete biti prevareni, napominje naš sagovornik.
Da bi se postigao balans između rizika i visine prihoda, njegov savet je da se ulože samo sredstva koja ne ugrožavaju dnevnu ili mesečnu likvidnost ulagača. To se, kako napominje, najbolje kontroliše tako što investitor od prihoda odredi ono što mu je potrebno za te za tekuće dnevne, mesečne, godišnje potrebe. Ono što preostane je višak koji se može investirati. U praksi se, kaže, dešavalo da ljude povuče neka trenutna visoka zarada u pa prodaju stan i ulože sredstva i da nakon toga padnu cene tih akcija, naprave gubitke i ostanu i bez stana i bez novca, slikovit je Jorgić.
Pad interesovanja na domaćem tržištu
Na pitanje koliko su naši ljudi pokazivali interesa za ovu vrstu investiranja, pogotovo što je naša berza i to tržište kapitala slabo razvijeno, on kaže da se ozbiljnije interesovanje pojavilo 2001-2002. godine, kada je krenula privatizacija.Tada je bila veća ponuda hartija od vrednosti preduzeća iz privatizacije i bilo je veoma živo trgovanje koje je raslo dobrom dinamikom do 2008. i svetske finansijske krize.
„Kao posledica te krize došlo je do pada interesovanja za berzansko investiranje na našem domaćem tržištu, ali i kao posledica određenih neregularnosti koje su se desile sa pojedinim preduzećima“, kaže on ilustrujući to slučajem Agrobanke.
Ta banka je, kako podseća, bila vrlo interesantna za finansiranje i prema svim finansijskim izveštajima koji su bili overeni od strane nezavisnog revizora, a bila je i predmet kontrole NBS, pokazivalo se da banka dobro radi. Ulagači su kupovali akcije Agrobanke, čak je ona išla sa novom emisijom hartija od vrednosti i po tom osnovu prikupila oko 130 miliona evra od građana.
Desilo se međutim, da ti izveštaji nisu bili tačni, pa je NBS praktično preko noći 2011. uvela prinudne mere u Agrobanku i banka je praktično otišla u likvidaciju. Bilo je još sličnih iskustava sa Univerzal bankom, Razvojnom bankom Vojvodine, nekim privrednim društvima, trgovačkim kompanijama, kaže on.
Ne treba investirati preko nepoznatih internet trgovačkih platformi, već posredstvom registrovanih brokerskih kuća
CC0 / Pexels/Karolina Grabowska /
Investiranje u strane kompanije
„Poučeni takvim negativnim iskustvom, domaći investitori su počeli da se uzdržavaju od investiranja. Jednostavno, ljudi više nisu bili spremni da investiraju u jedno takvo, pomalo haotično, tržište kapitala. Desilo se to da ljudi sada sve više investiraju u inostranstvu. To znači da kupuju akcije renomiranih inostranih kompanija“, ističe iskusni broker.
Uz to stvar je da mi, praktično, u ovom trenutku i nemamo neku ponudu kvalitetnih hartija na našem tržištu, sem NIS-a koji dosta dobro radi i redovno isplaćuje dividende, napominje Jorgić. Da bi se to tržište razvilo potrebno je, smatra on, da na Beogradskoj berzi bude bar još jedno desetak kompanija poput NIS-a.
Najviše na američkim i nemačkim berzama
Na pitanje gde naši najviše investiraju u inostranstvu, on kaže da je to pre svega američko tržište zato što je ono vrlo likvidno i tamo je veliki broj renomiranih kompanija, kao i na nemačko. Kada je, pak, u pitanju profil kompanija, kaže da nema pravila. Trenutno su im interesantne naftne, IT i farmaceutske kompanije čije akcije kupuju ljudi iz Srbije.
Naš sagovornik napominje da je različit temperament klijenata i da oni najčešće nađu balans između dva ekstrema - konzervativnog investiranja gde se ne očekuje veliki prihod nego traži sigurnost svoje investicije i mlađih investitora koji su skloniji kockarskom investiranju. S ciljem da ostvare veću zaradu, spremni su da rizikuju i budu na gubitku, ističe Jorgić za Sputnjik.
