https://lat.sputnikportal.rs/20230501/proslava-1-maja-u-srbiji-tranziciono-opasuljivanje-od-tuca-sa-zandarmerijom-do-uranka-1155022059.html
Proslava 1. maja u Srbiji: Tranziciono opasuljivanje od tuča sa žandarmerijom do uranka
Proslava 1. maja u Srbiji: Tranziciono opasuljivanje od tuča sa žandarmerijom do uranka
Sputnik Srbija
Proslava 1. maja u Srbiji: Tranziciono opasuljivanje od tuča sa žandarmerijom do uranka
2023-05-01T18:02+0200
2023-05-01T18:02+0200
2023-05-01T18:02+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
prvi maj
praznik rada
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/01/1155021478_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8761d4f828a74cf75d05aae2a0586c62.jpg
I ovaj Međunarodni praznik rada u Srbiji je dočekan tradicionalno neradno. Ostaci nekadašnje radničke klase izlili su se na poznata izletišta širom Srbije u potrazi za što boljom lokacijom za roštilj, ražanj i otvaranje sezone piva. Po onoj Balaševićevoj – „parada pijanstva i kiča“ ili Borinoj – „piletina, pivo i pijani kreteni“.Nasuprot narodu, šačica predstavnika ostataka nekad moćnih sindikata protestno je prošetala centralnim beogradskim ulicama upozoravajući na loš položaj radničke klase. Otprilike, ništa novo i u odnosu na prošlost koju i najstariji pamte, sa izuzetkom što u vreme druga Tita nije bilo ni simboličnih sindikalnih protesta, jer je radnička klasa tada bila na vlasti.Međutim, proslava 1. maja u Srbiji, koja ima višedecenijsku tradiciju, menjala se kako su se menjala i vremena, države i politički sistemi. A obeležavanje Međunarodnog praznika rada u Srbiji počelo je u 19. veku, za vreme vladavine dinastije Obrenović.U vreme monarhije – tuče radnika sa žandarmerijomNa inicijativu Drugog kongresa Radničke internacionale, Međunarodni praznik rada u Beogradu počeo je da se obeležava 1893. godine. Praznik rada „proslavljen“ je, u duhu Čikaga, protestnim skupovima i mitinzima na kojima se tražilo poboljšanje prava radničke klase.Prvi maj proglašen je Međunarodnim praznikom rada u znak sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine u Čikagu, a crveni karanfil, tada obavezan prvomajski rekvizit, simbolisao je prolivenu krv čikaških radnika.Prva, zaista velika proslava 1. maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, u vreme dinastije Karađorđević, kad je ulicama Beograda prošetalo 6.000 ljudi a svake naredne godine obeležavanje je ponavljano na sličan način, sa pauzama za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.Često se obeležavanje praznika rada završavalo tučom radnika s policijom i žandarmerijom, što je i odlika prvomajskih „proslava“ u kapitalističkim zemljama i danas, a Kraljevina Srbija a posle i Jugoslavija bile su (nedovoljno razvijene) kapitalističke zemlje.„Drugarska se pesma ori“Posle 1945. godine, radnička klasa, odnosno njena avangarda, uzjahala je na vlast i proglasila 1. maj državnim praznikom, jednim od tri najznačajnija u socijalističkoj Jugoslaviji. Ubrzo, 1947. održana je velika radnička parada na terazijama u Beogradu i od tada se svake godine Međunarodni dan obeležavao „nizom prigodnih manifestacija“.„Drugarska se pesma ori“, nezvanična himna Praznika rada, bila je deo obaveznog muzičkog programa prvomajskih proslava kako na paradama, tako i u školama, na radiju i televiziji, ali i na prvim urancima u spontanoj organizaciji delova radničke klase.Tokom godina „izgradnje socijalizma“ sa rastom standarda 1. maj se počeo obeležavati spontanim odlascima u prirodu tokom dva neradna dana često spajanim sa vikendom. Početkom osamdesetih, u vreme velike ekonomske krize prestaje državno obeležavanje Praznika rada a spontano izlivanje radničke klase na izletišta postaje dominantni oblik proslave.Tranziciono „opasuljivanje“Tako se nastavilo i u vreme ratova, stradanja i sankcija devedesetih. S tim što se godinama sve manje „Drugarska pesma orila“ dok nije potpuno iščezla s repertoara. I mada se Srbija iz socijalizma vratila u kapitalizam, zadržala je socijalistički način proslavljanja Praznika rada.Protesti koje su sindikati organizovali u nadi da će izgledati kao oni u razvijenim kapitalističkim zemljama pretvarali su se u karikaturu protesta.A najuspešnija sindikalna prvomajska akcija u više od tri decenije tranzicije u Srbiji bilo je – „Opasuljivanje“. Sredinom devedesetih sindikalni lideri na Trgu Nikole Pašića, ispred Doma sindikata u Beogradu kuvali su pasulj i delili ga radničkoj klasi u nadi da će se preko punog stomaka opasuljiti i početi da se bori za svoja ugrožena prava.I u 21. veku je nastavljeno proslavljanje na socijalistički način u kapitalističkoj Srbiji, a rastom standarda osim odlazaka na obližnja izletišta, boljestojeći su uplaćivali „produžene vikende“ u zemlji i inostranstvu.Veštačka inteligencija podrška na urankuPoslednjih godina 1. maj je postao postideološki praznik, produženi vikend idealan za roštilj i pivo po lepom vremenu, čak i danas dok se sve više priča o odumiranju radničke klase koju bi po zamislima „Velikog brata“ sa Zapada trebalo da zameni veštačka inteligencija. Srbi i dalje neguju 1. maj kao praznik za odmor po lepom vremenu, o svom trošku, skromno, u krugu porodice i prijatelja.Sve i ako veštačka inteligencija preuzme većinu radnih mesta i narod osiromaši kao nikad pre, teško da će Srbi prestati da organizuju prvomajske uranke i bar ta dva dana u godini masovno se druže u prirodi, jer takav vid zabave nisu im uskratili ni ratovi, stradanja i sankcije devedesetih, pa neće ni veštačka inteligencija.Sve što bi veštačka inteligencija mogla da učini ako bi u Srbiji i preuzela potpunu kontrolu jeste da se pridruži Srbima na uranku. U smislu ugostiteljske podrške.
https://lat.sputnikportal.rs/20230501/sirom-francuske-odrzane-demonstracije-upotrebljen-suzavac-u-parizu-i-nantu-video-1155016612.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/01/1155021478_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_fd6dbcf4f2e14e6052ed712691b08c19.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak, proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak
proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak, proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak
Proslava 1. maja u Srbiji: Tranziciono opasuljivanje od tuča sa žandarmerijom do uranka
Prvi maj se obeležava u Srbiji od kraja 19. veka, a tradicija se menjala kako su se menjala vremena, države i politički sistemi – od tuča radnika s policijom, preko radničkih parada i uranaka do tranzicionog „opasuljivanja“.
I ovaj Međunarodni praznik rada u Srbiji je dočekan tradicionalno neradno. Ostaci nekadašnje radničke klase izlili su se na poznata izletišta širom Srbije u potrazi za što boljom lokacijom za roštilj, ražanj i otvaranje sezone piva. Po onoj Balaševićevoj – „parada pijanstva i kiča“ ili Borinoj – „piletina, pivo i pijani kreteni“.
Nasuprot narodu, šačica predstavnika ostataka nekad moćnih sindikata protestno je prošetala centralnim beogradskim ulicama upozoravajući na loš položaj radničke klase. Otprilike, ništa novo i u odnosu na prošlost koju i najstariji pamte, sa izuzetkom što u vreme druga Tita nije bilo ni simboličnih sindikalnih protesta, jer je radnička klasa tada bila na vlasti.
Međutim, proslava 1. maja u Srbiji, koja ima višedecenijsku tradiciju, menjala se kako su se menjala i vremena, države i politički sistemi. A obeležavanje Međunarodnog praznika rada u Srbiji počelo je u 19. veku, za vreme vladavine dinastije Obrenović.
U vreme monarhije – tuče radnika sa žandarmerijom
Na inicijativu Drugog kongresa Radničke internacionale, Međunarodni praznik rada u Beogradu počeo je da se obeležava 1893. godine. Praznik rada „proslavljen“ je, u duhu Čikaga, protestnim skupovima i mitinzima na kojima se tražilo poboljšanje prava radničke klase.
Prvi maj proglašen je Međunarodnim praznikom rada u znak sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine u Čikagu, a crveni karanfil, tada obavezan prvomajski rekvizit, simbolisao je prolivenu krv čikaških radnika.
Prva, zaista velika proslava 1. maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, u vreme dinastije Karađorđević, kad je ulicama Beograda prošetalo 6.000 ljudi a svake naredne godine obeležavanje je ponavljano na sličan način, sa pauzama za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.
Često se obeležavanje praznika rada završavalo tučom radnika s policijom i žandarmerijom, što je i odlika prvomajskih „proslava“ u kapitalističkim zemljama i danas, a Kraljevina Srbija a posle i Jugoslavija bile su (nedovoljno razvijene) kapitalističke zemlje.
Posle 1945. godine, radnička klasa, odnosno njena avangarda, uzjahala je na vlast i proglasila 1. maj državnim praznikom, jednim od tri najznačajnija u socijalističkoj Jugoslaviji. Ubrzo, 1947. održana je velika radnička parada na terazijama u Beogradu i od tada se svake godine Međunarodni dan obeležavao „nizom prigodnih manifestacija“.
„Drugarska se pesma ori“, nezvanična himna Praznika rada, bila je deo obaveznog muzičkog programa prvomajskih proslava kako na paradama, tako i u školama, na radiju i televiziji, ali i na prvim urancima u spontanoj organizaciji delova radničke klase.
Tokom godina „izgradnje socijalizma“ sa rastom standarda 1. maj se počeo obeležavati spontanim odlascima u prirodu tokom dva neradna dana često spajanim sa vikendom. Početkom osamdesetih, u vreme velike ekonomske krize prestaje državno obeležavanje Praznika rada a spontano izlivanje radničke klase na izletišta postaje dominantni oblik proslave.
Tranziciono „opasuljivanje“
Tako se nastavilo i u vreme ratova, stradanja i sankcija devedesetih. S tim što se godinama sve manje „Drugarska pesma orila“ dok nije potpuno iščezla s repertoara. I mada se Srbija iz socijalizma vratila u kapitalizam, zadržala je socijalistički način proslavljanja Praznika rada.
Protesti koje su sindikati organizovali u nadi da će izgledati kao oni u razvijenim kapitalističkim zemljama pretvarali su se u karikaturu protesta.
A najuspešnija sindikalna prvomajska akcija u više od tri decenije tranzicije u Srbiji bilo je – „Opasuljivanje“. Sredinom devedesetih sindikalni lideri na Trgu Nikole Pašića, ispred Doma sindikata u Beogradu kuvali su pasulj i delili ga radničkoj klasi u nadi da će se preko punog stomaka opasuljiti i početi da se bori za svoja ugrožena prava.
I u 21. veku je nastavljeno proslavljanje na socijalistički način u kapitalističkoj Srbiji, a rastom standarda osim odlazaka na obližnja izletišta, boljestojeći su uplaćivali „produžene vikende“ u zemlji i inostranstvu.
Veštačka inteligencija podrška na uranku
Poslednjih godina 1. maj je postao postideološki praznik, produženi vikend idealan za roštilj i pivo po lepom vremenu, čak i danas dok se sve više priča o odumiranju radničke klase koju bi po zamislima „Velikog brata“ sa Zapada trebalo da zameni veštačka inteligencija. Srbi i dalje neguju 1. maj kao praznik za odmor po lepom vremenu, o svom trošku, skromno, u krugu porodice i prijatelja.
Sve i ako veštačka inteligencija preuzme većinu radnih mesta i narod osiromaši kao nikad pre, teško da će Srbi prestati da organizuju prvomajske uranke i bar ta dva dana u godini masovno se druže u prirodi, jer takav vid zabave nisu im uskratili ni ratovi, stradanja i sankcije devedesetih, pa neće ni veštačka inteligencija.
Sve što bi veštačka inteligencija mogla da učini ako bi u Srbiji i preuzela potpunu kontrolu jeste da se pridruži Srbima na uranku. U smislu ugostiteljske podrške.