https://lat.sputnikportal.rs/20230501/proslava-1-maja-u-srbiji-tranziciono-opasuljivanje-od-tuca-sa-zandarmerijom-do-uranka-1155022059.html

Proslava 1. maja u Srbiji: Tranziciono opasuljivanje od tuča sa žandarmerijom do uranka

Proslava 1. maja u Srbiji: Tranziciono opasuljivanje od tuča sa žandarmerijom do uranka

Sputnik Srbija

Proslava 1. maja u Srbiji: Tranziciono opasuljivanje od tuča sa žandarmerijom do uranka

2023-05-01T18:02+0200

2023-05-01T18:02+0200

2023-05-01T18:02+0200

srbija

srbija

srbija – društvo

prvi maj

praznik rada

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/01/1155021478_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8761d4f828a74cf75d05aae2a0586c62.jpg

I ovaj Međunarodni praznik rada u Srbiji je dočekan tradicionalno neradno. Ostaci nekadašnje radničke klase izlili su se na poznata izletišta širom Srbije u potrazi za što boljom lokacijom za roštilj, ražanj i otvaranje sezone piva. Po onoj Balaševićevoj – „parada pijanstva i kiča“ ili Borinoj – „piletina, pivo i pijani kreteni“.Nasuprot narodu, šačica predstavnika ostataka nekad moćnih sindikata protestno je prošetala centralnim beogradskim ulicama upozoravajući na loš položaj radničke klase. Otprilike, ništa novo i u odnosu na prošlost koju i najstariji pamte, sa izuzetkom što u vreme druga Tita nije bilo ni simboličnih sindikalnih protesta, jer je radnička klasa tada bila na vlasti.Međutim, proslava 1. maja u Srbiji, koja ima višedecenijsku tradiciju, menjala se kako su se menjala i vremena, države i politički sistemi. A obeležavanje Međunarodnog praznika rada u Srbiji počelo je u 19. veku, za vreme vladavine dinastije Obrenović.U vreme monarhije – tuče radnika sa žandarmerijomNa inicijativu Drugog kongresa Radničke internacionale, Međunarodni praznik rada u Beogradu počeo je da se obeležava 1893. godine. Praznik rada „proslavljen“ je, u duhu Čikaga, protestnim skupovima i mitinzima na kojima se tražilo poboljšanje prava radničke klase.Prvi maj proglašen je Međunarodnim praznikom rada u znak sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine u Čikagu, a crveni karanfil, tada obavezan prvomajski rekvizit, simbolisao je prolivenu krv čikaških radnika.Prva, zaista velika proslava 1. maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, u vreme dinastije Karađorđević, kad je ulicama Beograda prošetalo 6.000 ljudi a svake naredne godine obeležavanje je ponavljano na sličan način, sa pauzama za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.Često se obeležavanje praznika rada završavalo tučom radnika s policijom i žandarmerijom, što je i odlika prvomajskih „proslava“ u kapitalističkim zemljama i danas, a Kraljevina Srbija a posle i Jugoslavija bile su (nedovoljno razvijene) kapitalističke zemlje.„Drugarska se pesma ori“Posle 1945. godine, radnička klasa, odnosno njena avangarda, uzjahala je na vlast i proglasila 1. maj državnim praznikom, jednim od tri najznačajnija u socijalističkoj Jugoslaviji. Ubrzo, 1947. održana je velika radnička parada na terazijama u Beogradu i od tada se svake godine Međunarodni dan obeležavao „nizom prigodnih manifestacija“.„Drugarska se pesma ori“, nezvanična himna Praznika rada, bila je deo obaveznog muzičkog programa prvomajskih proslava kako na paradama, tako i u školama, na radiju i televiziji, ali i na prvim urancima u spontanoj organizaciji delova radničke klase.Tokom godina „izgradnje socijalizma“ sa rastom standarda 1. maj se počeo obeležavati spontanim odlascima u prirodu tokom dva neradna dana često spajanim sa vikendom. Početkom osamdesetih, u vreme velike ekonomske krize prestaje državno obeležavanje Praznika rada a spontano izlivanje radničke klase na izletišta postaje dominantni oblik proslave.Tranziciono „opasuljivanje“Tako se nastavilo i u vreme ratova, stradanja i sankcija devedesetih. S tim što se godinama sve manje „Drugarska pesma orila“ dok nije potpuno iščezla s repertoara. I mada se Srbija iz socijalizma vratila u kapitalizam, zadržala je socijalistički način proslavljanja Praznika rada.Protesti koje su sindikati organizovali u nadi da će izgledati kao oni u razvijenim kapitalističkim zemljama pretvarali su se u karikaturu protesta.A najuspešnija sindikalna prvomajska akcija u više od tri decenije tranzicije u Srbiji bilo je – „Opasuljivanje“. Sredinom devedesetih sindikalni lideri na Trgu Nikole Pašića, ispred Doma sindikata u Beogradu kuvali su pasulj i delili ga radničkoj klasi u nadi da će se preko punog stomaka opasuljiti i početi da se bori za svoja ugrožena prava.I u 21. veku je nastavljeno proslavljanje na socijalistički način u kapitalističkoj Srbiji, a rastom standarda osim odlazaka na obližnja izletišta, boljestojeći su uplaćivali „produžene vikende“ u zemlji i inostranstvu.Veštačka inteligencija podrška na urankuPoslednjih godina 1. maj je postao postideološki praznik, produženi vikend idealan za roštilj i pivo po lepom vremenu, čak i danas dok se sve više priča o odumiranju radničke klase koju bi po zamislima „Velikog brata“ sa Zapada trebalo da zameni veštačka inteligencija. Srbi i dalje neguju 1. maj kao praznik za odmor po lepom vremenu, o svom trošku, skromno, u krugu porodice i prijatelja.Sve i ako veštačka inteligencija preuzme većinu radnih mesta i narod osiromaši kao nikad pre, teško da će Srbi prestati da organizuju prvomajske uranke i bar ta dva dana u godini masovno se druže u prirodi, jer takav vid zabave nisu im uskratili ni ratovi, stradanja i sankcije devedesetih, pa neće ni veštačka inteligencija.Sve što bi veštačka inteligencija mogla da učini ako bi u Srbiji i preuzela potpunu kontrolu jeste da se pridruži Srbima na uranku. U smislu ugostiteljske podrške.

https://lat.sputnikportal.rs/20230501/sirom-francuske-odrzane-demonstracije-upotrebljen-suzavac-u-parizu-i-nantu-video-1155016612.html

srbija

2023

Vesti

sr_RS

proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak, proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak