Veliki uzlet Marin le Pen u Francuskoj: Budi li se glas razuma na Zapadu
© Sputnik / Kristina Afanasjeva
/ Pratite nas
Porast popularnosti Marin le Pen u Francuskoj nije samo posledica velike društvene krize izazvane penzionom reformom, već i činjenice da je njena politika desničarska sa socijalnim elementima i na neki način simbolizuje poziciju Francuske kao glasa razuma na Zapadu, kaže za Sputnnjik saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.
Nedavna istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj pokazuju da bi Marin le Pen glatko pobedila Emanuela Makrona da se danas organizuju izbori, sa 55 prema 45 odsto glasova. Pobedila bi i u prvom krugu, gde bi osvojila 31 odsto, naspram 23, koliko se predviđa aktuelnom šefu države. Na trećem mestu bi bio lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon, sa 18,5 odsto.
I aktuelni francuski predsednik Makron, koji je Lepenevu dva puta porazio na predsedničkim izborima, svestan je da će ona doći na vlast „pod uslovom da se sadašnja tendencija političkog bezizlaza nastavi“.
„Marin le Pen će uspeti, ako ne budemo znali kako da odgovorimo na izazove u zemlji i ako uspostavimo naviku laži i negiranja stvarnosti“, izjavio je Makron za „Parizjen“.
Uzlet Lepenove na krilima krize
Popularnost Marin Le Pen posledica je trenutnog velikog neraspoloženja u Francuskoj koje generisano prevashodno, ali ne isključivo, penzionom reformom što je izazvalo višemesečnu krizu kojom je politička supstanca Emanuela Makrona poprilično istanjena, kaže za Sputnjik saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.
Da stvar bude još paradoksalnija, penziona reforma je jedna od retkih konkretnih mera koje je Makron najavio u svojoj predizbornoj kampanji, ali očigledno ni on nije očekivao toliki otpor građana Francuske.
„U svakom slučaju, Marin Le Pen za sada ima određene političke koristi od ove krize što je negde i logično s obzirom da je opoziciji, po pravilu u svim zemljama, pa i Francuskoj, lakše u vreme velikih političkih kriza. Sa druge strane, važno je reći da se Makron neće kandidovati na sledećim predsedničkim izborima jer mu francuski ustav to ne dozvoljava. Prvi sledeći test gde bi Marin le Pen mogla da kapitalizuje narodno nezadovoljstvo je sledeće godine kad se održavaju izbori za Evropski parlament. On nisu popularni u Francuskoj u smislu odziva glasača, ali ipak mogu predstavljati dobar lakmus papir kad se tlo slegne posle velikih protesta čiji se kraj još ne nazire“.
Desničar sa socijalnim elementima
Nevezano za krizu, popularnost Marin le Pen rezultat je, između ostalog i desatanizacije stranke Nacionalno okupljanje koju je pratio glas ekstremno desničarske još od vremena kad se zvala Nacionalni front, a na njenom čelu bio je njen otac Žan Mari Le Pen, smatra Gujaničić.
Osim toga, ona u svojoj ekonomskoj politici ima dosta socijalnih elemenata, odnosno vodi računa o francuskom ekonomskom suverenizmu i protekcionizmu koga ona manje-više otvoreno zagovara.
Marin le Pen je u opoziciji, a kod glasača uvek postoji racionalni momenat kad su nezadovoljni aktuelnom vlašću, pa glasaju za opozicionu partiju koja ima najviše šanse da pobedi, a u ovom slučaju je to Nacionalno okupljanje.
Približavanje Lepenovoj – Makronova izlazna strategija
Brojne Makronove izjave pokazuju da se on približava politici Marin le Pen, što prema Gujaničiću pokazuje da je sigurno svestan da je rat u Ukrajini u velikoj meri „proksi rat“ SAD i NATO protiv Rusije koji šteti francuskim interesima.
Ipak, kao članica NATO Francuska nema veliki manevarski prostor za delovanje i u tom smislu, Makron kao čovek iako bez koherentne ideološke linije vidi dokle taj rat može Francusku dovesti. Osim toga, u Francuskoj postoji jedna degolistička tradicija izvesne nezavisnosti u odnosu na politiku koja se kreira u Vašingtonu, s tim što su tu politiku suverenosti i nezavisnosti različiti francuski predsednici sprovodili u manjoj ili većoj meri.
„Dakle, Makron pokušava da nađe neku izlaznu strategiju za Francusku i za sebe lično, a pri tom ne smemo zaboraviti ni jake ekonomske razloge. Veliki broj francuskih firmi vezan je za kinesko tržište, dobar deo fabrika je u Kini, Kinezi su kupili veliki broj francuskih firmi i nije on slučajno vodio šezdesetak privrednika sa sobom tokom poslednje posete Kini“.
Mada, do sada je takvu Makronovu politiku karakterisalo to što napravi jedan dobar korak unapred, a onda ume da napravi dva unazad, ističe Gujaničić. Njegov problem je što teško može da istraje nakon što da neku hrabru izjavu, jer često posle toga, da li zbog pritiska saveznika ili nedostatka lične hrabrosti, pravi korake unazad.
Lepenova – simbol Francuske kao glasa razuma na Zapadu
Makronov predsednički mandat traje još četiri godine i ostaje da se vidi koliko može doprineti „prirodnoj poziciji Francuske“, a to je da bude glas razuma na Zapadu, odnosno da bude ravnoteža između ekstremnih glasova Vašingtona i Londona i njihovog odnosa prema ostatku sveta.
Nasuprot Makronu, Marin le Pen je politički bliža Moskvi i Pekingu, ali da bi sprovela jači politički zaokret mora imati jaka lična uverenja, ličnu hrabrost i političke vizije. A da li će takvu politiku Lepenova sprovoditi ukoliko dođe na vlast ne možemo znati, jer često političari kad dođu na vlast ne rade ono što su obećavali da će raditi dok su bili u opoziciji.
„Za ravnotežu u novoblokovskoj podeli sveta koja se nazire bio bi važan jedan samostalniji glas Francuske iako je zapadna država i članica NATO. Ali Francuska nije anglo-saksonski svet i njena nezavisnija uloga bi svakako bila korisna kao jednog glasa razuma ili kakve-takve ravnoteže Zapada prema ostatku sveta, Rusiji i Kini pre svega. To bi bio jedan neodegolistički pristup a sad, ko bi to mogao da ostvari, da li će to Makron moći, veliko je pitanje i nisam baš ubeđen. Da li neki budući predsednik, možda i Marin le Pen, ostaje da se vidi“, zaključio je Gujaničić.
