Svi putevi vode u Rim: Biste 18 rimskih imperatora rođenih u Srbiji stižu u srce Rimskog carstva
© Foto : Sputnjiku ustupio Miomir Korać
Pratite nas
Kada se Rimsko carstvo našlo u krizi u 3. veku, uvideli su da je najzdraviji prostor koji može imperiju da izvede iz krize – tle današnje Srbije. Odavde su regrutovali imperatore i za 50 - 60 godina izvukli imperiju iz krize i podarili Konstantina, rođenog u današnjem Nišu, koji će promeniti civilizacijsko lice zemlje.
Biste 18 rimskih imperatora rođenih na tlu današnje Srbije biće izložene od 16. maja do 14. jula u Rimu, u Arheološkom parku Koloseum, u okviru izložbe „Journey to the past – Itinerarium Romanum Serbiae - Viminacium“ Arheološkog instituta i Arheološkog parka Viminacijum.
Od Konstantina do Justinijana - temelj evropske civilizacije
Direktor Arheološkog parka Viminacijum i inicijator izložbe i istoimenog projekta Miomir Korać za Sputnjik kaže da je ideja izložbe da 18 rimskih careva ujedine nasleđe provincija i ukažu na njihov značaj u heterogenom Rimskom carstvu:
„Postoji neko Rimsko carstvo i u njemu rimski imperatori… I to je sve išlo svojim tokom, podrazumevajući da svi ti rimski imperatori potiču sa teritorije koja im je bila domicilna. Međutim, ispostavlja se da to baš i nije tako. Krajem 90-ih godina, radeći na nekom drugom projektu, prelistavajući razne spise i dokumenta, utvrdili smo – na opšte iznenađenje – da 18 rimskih imperatora potiče sa ove teritorije. I ako je to četvrtina, odnosno petina rimskih imperatora, onda se zapitate i shvatite da to možda i nije slučajno“.
Korać podseća da pored Konstantina koji je doneo Milanski edikt i njime zabranio progone hrišćana, na tlu današnje Srbije rođeni su i Aurelijan, koji je podigao prve bedeme Rima i Justinijan koji je kodifikovao rimsko građansko pravo – temelj savremenog prava.
„Ti podaci pokazuju da je ovaj prostor utemeljen u evropske vrednosti i razvoja evropske civilizacije“, naglašava Korać.
Konstantin
© Foto : Sputnjiku ustupio Miomir Korać
Putujuća izložba obišla 21 grad
Ideja o ovoj putujućoj izložbi nastala je 2010. godine u Ambasadi Republike Srbije u Vašingtonu, u okviru manifestacije „Passport DC Day“ koja se održava tokom maja kada je otvoreno svih 176 ambasada.
„To je izazvalo veliku pažnju, pogotovo što smo sve to 'zgotovili' sa nekim rimskim jelima tako da je bilo još prijemčivije. Tada se zapravo rodila ideja da idemo na svetsku turneju da proverimo kako svet može da primi jednu takvu priču i kako bi se odnosio prema njoj“, kaže Korać.
Dobar razlog da se izložba razradi, pripremi znatno veći broj eksponata i, što je najvažnije, da se produži njeno trajanje i pruži prilika što većem broju ljudi da je poseti.
Iskopavanja u Viminacijumu
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Rezultat je postavka sa 18 bronzanih glava imperatora, monumentalnom maketom – idealnom rekonstrukcijom grada i legijskog logora Viminacijuma i kopijama zlatnog nakita, koja je do sada obišla 21 grad na četiri kontinenta.
Tiha diplomatija
„Obišli smo gradove u Evropi, Americi, a 2015. i Latinsku Ameriku, gde je trebalo da posetimo samo dva grada – Montevideo i Buenos Aires. A onda dođemo u Buenos Aires i vidimo da je ceo grad oblepljen plakatima o našoj izložbi. Tako smo mi neočekivano sa izložbom obišli gotovo sve gradove Latinske Amerike i videli koliko je ono što je vezano za nauku i kulturu u stvari jedna tiha diplomatija koja otvara nove prostore. To su te spone među narodima i državama koje vam pokazuju da ima prostora za razgovor, za shvatanje drugog i drugačijeg“, ističe naš sagovornik.
U Paragvaju ih je predsednik vlade odlikovao, a „Journey to the past – Itinerarium Romanum Serbiae - Viminacium“ je prva izložba iz Srbije od uspostavljanja diplomatskih odnosa između naše dve zemlje.
„U Buenos Airesu je izložba otvorena u sedam uveče a u ponoć je stajao red od 400 metara sa troje, četvoro u nizu onih koji su čekali da uđu i pogledaju izložbu. Bili su iznenađeni i znatiželjni i tu izložbu je vivelo preko milion i po ljudi u Latinskoj Americi, koja ima bogatu kulturu“, napominje Miomir Korać.
Evropa je više upoznata sa ulogom današnje Srbije u nekadašnjem Rimskom carstvu:
„Zabuna može postojati samo u tome da li je 17 ili 18 rimskih imperatora rođeno na našem tlu, prosto zbog periodizacije i određivanja kada prestaje rimska imperija, ali uvek ima takvih naučnih prepiranja. Moram priznati da je bilo i nekih tonova koji su zahtevali drugu vrstu jezika i argumentacije. Na naučnom skupu nam je jedan istraživač iz evropske države rekao – 'Nije tačno da imate 18, imate samo 17 rimskih imperatora', na šta sam mu odgovorio – 'Dobro, mi imamo 17, ali vi nemate ni jednog'“.
Rim kao kulminacija svetske turneje
Kada je u Viminacijum došla Frančeska Boldrigijani, zamenica direktorke Arheološkog parka Koloseum, bila je šokirana onim što je videla.
„Odmah je usledio preliminarni poziv da napravimo izložbu kod njih. Prostor na kome će to biti je na samom Forumu. Pa gde ćete bolji centralni prostor? Ali on će i sa italijanske strane iznedriti nešto – naučni skup na kome će se govoriti kako su konzervirali Konstantinov slavoluk, a i prvi put će biti izložena javnosti i neke Konstantinove glave iz depoa parka Koloseum koje su oni u međuvremenu konzervirali. Nesumnjivo će to biti događaj koji će i u samom Rimu imati velikog odjeka, na ponos naše države i mi to s nestrpljenjem očekujemo“, kaže Korać.
Svi putevi vode u Rim
© Foto : Sputnjiku ustupio Miomir Korać
Biće organizovan i naučni forum o značaju nasleđa 18 rimskih careva, kao i kulturni forum o važnosti kvalitetnog upravljanja i prezentacije kulturnog i muzejskog nasleđa u domenu dve institucije.
„Vinimacijum je otišao daleko u naučnom smislu – već je 17 doktora nauka i 12 doktoranata koji ga istražuju koji sada dobrim delom rade na edukaciji dece i programa za decu. Mislimo da je to veoma važno“, naglašava Korać i podseća na projekat „Putevima rimskih imperatora“ koji bi takođe bio dobar za imidž Srbije i „inicijalna kapisla za sve koji dođu iz sveta da pogledaju i sve drugo što imamo – od praistorije i našeg sjajnog srednjeg veka, do danas“.
