Gađali Rusiju, pogodili dolar - američka valuta gubi tlo pod nogama
© Flickr / Reuben Ingber
Pratite nas
Američki dolar gubi svoj tržišni udeo u svetu mnogo bržim tempom nego što se očekivalo i u 2022. pao je na 47 odsto, objavio je Fajnenšel tajms. Ekonomista Đorđe Đukić ističe da je pad dolara tendencija koja je izvesna, da će taj proces teći primereno intenzitetu spoljne trgovine i ustaljenosti transakcija i da zato na srednji rok ne može ići brzo.
Poznati britanski poslovni časopis je objavio analizu analitičara valuta Stivena Džena prema kojoj je udeo dolara u zvaničnim globalnim rezervnim valutama opao sa oko 73 odsto na oko 55 procenata u 2001. godini, a u prošloj na na samo 47 odsto. On napominje da su analitičari do sada uglavnom uzimali u obzir nominalnu vrednost udela dolara, ne uzimajući u obzir promene kada je u pitanju vrednost dolara. Usklađeno s ovim promenama, dolar je izgubio oko 11 procenata svog tržišnog udela od 2016. godine, odnosno duplo više od 2008. godine, navodi Džen.
Pad dolara brži od očekivanog
Ova erozija dolara kao rezervne svetske valute naglo je ubrzala od početka sukoba u Ukrajini. Američki dolar gubi svoj tržišni udeo kao rezervna valuta mnogo bržim tempom nego što se veruje, pri čemu je taj trend dodatno ubrzan nakon odluke Vašingtona da zamrzne devizne rezerve Rusije, navodi Fajnenšel tajms.
Džen smatra da je glavni pokretač kolapsa statusa dolara u prošloj godini panična reakcija na ugrožavanje imovinskih prava, to jest zamrzavanje dela ruskih deviznih rezervi koje su bile u domašaju Zapada.
Stručnjak za monetarnu politiku, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Đukić za Sputnjik kaže da je i pre poslednjih geopolitičkih šokova potpuno bilo izvesno da će se tendencija pada značaja dolara u međunarodnim plaćanjima nastaviti, a da će intenzitet biti određen sa dva faktora.
Zaobilaženje dolara i međusobno plaćanje u nacionalnim valutama već je dogovreno između Rusije i Indije i Kine, kao i Brazila i Kine i Saudsijske Arabije
© Sputnik / Alexandr Demyanchuk
/ Faktori brzine pada
„Prvi je vezan za brzinu procesa uključivanja drugih valuta u plaćanja spoljne trgovine. Mislim pre svega na juan i ono što proističe iz aranžmana na relaciji Saudijska Arabija –Kina, Kina-Brazil, Kina –Rusija. Povećani obim razmene koji se meri milijardama, koji će praktično biti izmirivan u jednoj ili drugoj valuti, biće ključna determinata“, ističe naš sagovornik.
Za njega nije sporno da će se, posle svih poremećaja, taj obim razmene, odnosno intenzitet, pojačati, naročito imajući u vidu odluku Zapada, pre svega SAD-a , da blokira deo deviznih rezervi Centralne banke Rusije.
On, međutim, ukazuje da postoji i drugi aspekt koji se moraju imati u vidu kada se gleda celina procesa, ili brzina procesa slabljenja, ili smanjene uloge dolara u svetu.
Bitno i tržište kapitala
Svet će, kako kaže, i dalje koristiti dolar zato što Amerika i dalje ima najdublje, najfleksibilnije i najtransparentnije finanijsko tržište, imajući u vidu da najveći broj korporacija ima akcije na listingu berzi i njima se aktivno trguje.
„Juan koji se takmiči sa dolarom, mora ponuditi stranim invesatitorima slične prednosti. Kada je reč o tržištu kapitala, kod juana postoje razna ograničenja u kapitalnim transakcijama koje Kina nameće zato što ima druge ciljeve kada je reč o ekonomskoj politici. To je limitirajući faktor da juan intenzivnije poprimi ulogu značajne valute na tržištima kapitala“, smatra Đukić.
On nema dilemu da će se udeo dolara smanjivati, ali je kaže pitanje tempa, jer koliko god da to ide brže nego što se možda očekivalo, taj proces će na tržištu kapitala ići sporije.
Rast kineskih obveznica u vlasništvu stranaca
Prema podacima agencije SP Global rejtings, procenjuje se da bi do kraja ove dekade 10 odsto kineskih državnih obveznica bilo u vlasnišvtu stranih investitora, naspram sadašnjih 35 odsto obveznica američkog trezora koje su u rukama stranaca.
Udeo juana ne samo kao sredstva plaćanja, nego i na tržištu kapitala, osetno će biti povećan
© Depositphotos.com / Koydesign
Tačno je, napominje naš sagovornik, da su mnoge zemlje poput Rusije, maksimalno smanjile posedovanje američkih državnih hartija od vrednosti, nominovane u dolarima. Strani investitori, međutim, drže blizu 35 odsto američkih državnih hartija od vrednosti i ne može se očekivati da investitori koji ih poseduju, bilo srednjoročne, bilo dugoročne, frontalno krenu da ih prodaju. Time bi sebi autoimatski pucali u nogu i Amerikanci su svesni toga. I jednima i drugima je u interesu da ne dođe do velikih poremećaja, kaže Đukić.
„Gledajući tržište kapitala proces će teći sporije nego kada je reč o korišćenju dolara kao sredstva plaćanja. Ostaje i ono što je segment za sebe, a to je da je teško proceniti koji je to novi mogući geopolitički šok, pogotovo u kontekstu onoga o čemu se govori - mogućeg sukoba Amerike sa Kinom, vezano za Tajvan“, ističe naš sagovornik.
I rast juana
On ne sumnja da će na svetskoj karti valuta udeo juana ne samo kao sredstva plaćanja, nego i na tržištu kapitala, osetno povećavati. To što će stranci tek na kraju ove dekade biti vlasnici 10 odsto kineskih obveznica je, međutim, znak da se te promene ne mogu odvijati na brzinu.
To je spor proces koji treba posmatrati kao tendenciju, koji merimo bar na srednji rok, zaključio je naš sagovornik.
