00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Mirovna ponuda ili priznanje poraza Zapada: Zašto uticajni krugovi iz SAD traže razgovor sa Rusijom

© Sputnik / RIA NovostiRuska garda u Marijupolju
Ruska garda u Marijupolju - Sputnik Srbija, 1920, 29.04.2023
Pratite nas
Dok generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zvecka nuklearnim oružjem pretnjom da će učlaniti Ukrajinu u taj vojni pakt, a premijeri Poljske, Češke i Slovačke pozivaju ”slobodni svet” da sa puta ne skrene do totalne pobede nad Rusijom, iz tog sveta koji tvrdi da je slobodan sve jasnije stižu zahtevi da se prihvati realnost da je Rusija – imperija.
I da kao takva treba i da bude tretirana.

Sinhronizovane poruke

Ovi zahtevi stižu iz onih krugova u Americi koji su dokazali koliko su uticajni previše puta dosad na veoma krvav način time što su zagovarali svaki osvajački rat koji je Vašington poveo. Sada, međutim, pozivaju na mir. Ne zato što ga žele – da su želeli mir ne bi ni izazvali rat – već zato što znaju ono što ne smeju javno da priznaju. Da će im nastavak tog rata koji su izazvali, umesto pobede, doneti poraz.
Dva meseca nakon što je, gotovo prevratnički, RAND korporacija koja blisko sarađuje s Pentagonom predložila ”izbegavanje dugotrajnog rata” zato što će ”cena koju SAD i Evropska unija plaćaju tokom vremena biti višestruko povećana”, mirovna ponuda sa upadljivo sličnom argumentacijom stiže sa još dve podjednako bitne adrese.
Iz Saveta za spoljne odnose i iz Centra za strateške i međunarodne studije.
Minimalna je šansa da ove poruke nisu sinhronizovane, to jest, sva je prilika da jesu. Kolikog će uticaja imati, drugo je pitanje.

Krvava pat pozicija

U ”Forin afersu”, tako, predsednik Saveta za spoljne odnose Ričard Has i njegov saradnik Čarls Kapčan, pravoverno ili kao opravdanje za ono što će predložiti, pa da ih ne optuže da su ruski agenti, traže da se Ukrajini za kontraofanzivu dostavi još više još ubojitijeg oružja nego dosad. Ali onda dolaze do paradoksalne prognoze da zapravo ne treba očekivati pobedu Ukrajine već – u najboljem slučaju – ”krvavu pat poziciju” u kojoj se Kijev ”suočava sa sve većim ograničenjima u ljudstvu i pomoći iz inostranstva”.
I ”Njujork tajms” ovih dana u sličnom duhu otkriva da su ”američki zvaničnici procenili da nema izgleda da će kontraofanziva rezultirati dramatičnom promenom momentuma u korist Ukrajine”, a ”bez odlučne pobede podrška Zapada Ukrajini mogla bi da oslabi, i Kijev bi mogao da se nađe pod pojačanim pritiskom da uđe u ozbiljne mirovne pregovore da okonča ili da zamrzne konflikt”.

Sukob interesa Ukrajine i Zapada

U tom smislu, predviđa i Savet za spoljne odnose, ”na kraju ove sezone borbi i SAD i Evropa imaće dobre razloge da napuste svoju proklamovanu politiku podrške Ukrajini ’dokle god je potrebno’”, jer, ”realnost je da nastavak velikodušne podrške Kijevu sa sobom nosi šire strateške rizike. Rat erodira vojnu sposobnost Zapada i prazni zalihe naoružanja; industrijska baza ne može da isprati tempo kojim Ukrajina troši opremu i municiju”, a tu je i ”visoka ekonomska cena” koja se plaća.
Sve u svemu, ocenjuje se, ”ciljevi Ukrajine dolaze u sukob sa ostalim interesima Zapada. I to je neodrživo, jer se troškovi ratova nagomilavaju, a javnost i vlade Zapada postaju sve neodlučniji oko pružanja dalje pomoći”.
”Ovo je prelomni trenutak za Kijev”, ukazuje, inače, i Si-En-En, uz opomenu da je ”NATO sad nekarakteristično ujedinjen i odlučan u svojoj podršci Ukrajini”, ali ona ”ne može da računa na ovaj nivo podrške u isto vreme sledeće godine, ma šta govorila saopštenja za javnost”.
Dok nasuprot tome Savet za spoljne odnose predviđa da će partnerstvo Rusije i Kine samo nastaviti da jača. Centar za strateške i međunarodne studije dodaje i da ”ne može da bude u interesu SAD da gurnu Rusiju u zagrljaj Kine, i da se tako nađu suočene s dva kolosa spojena u jednog izazivača”.

Zamrznuti konflikt

Te iz svih ovih razloga i vrlo ciničan, premda ne i neočekivan stav Saveta za spoljne odnose da ”u ovakvom kontekstu, ni Ukrajina ni njene NATO pristalice ne mogu da se uzdaju u jedinstvo Zapada… Mir u Ukrajini ne sme da bude talac ratnih ciljeva koji su verovatno nedostižni.” I zato je, traži ovaj savet, ”vreme da se pređe na plan B”.
Taj plan B – ”zamrzavanje konflikta” po uzoru na dve Koreje i Kipar, scenario kakav pominje i ”Njujork tajms” – ravan je priznanju poraza već i zato što podrazumeva priznanje da Rusija ne može da bude pobeđena. Štaviše, za postizanje željenog primirja priziva se pomoć ruskih saveznika Kine i Indije, uz ponudu ”delimičnog ukidanja sankcija” i ”strateškog dijaloga NATO saveznika s Rusijom (…) o široj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi”. To je inače Rusija i tražila pre početka specijalne operacije, u zimu 2021, pa je nadmeno odbijena.
A sada i Centar za strateške i međunarodne studije, bez mnogo preostale nadmenosti, predlaže Vašingtonu da ”ne bude slep pred realnošću” da je Rusija ”najveća zemlja na svetu s ogromnim ljudskim i prirodnim resursima”, ”imperija s dugom istorijom” kojoj treba ”ukinuti sankcije” i, ”za razliku od kraja Hladnog rata, tretirati je kao globalnu silu, što ona i jeste”, i ”integrisati je u evropsku porodicu koliko je izvodljivo”, i to ne samo kao ”potčinjenog koji moli za milost svoje pretpostavljene… Pre ili kasnije, de jure granice prilagodiće se de fakto stvarnosti.”
Nasuprot tome, međutim, iz Vašingtona ovog utorka javljaju o dvopartijskoj inicijativi u Kongresu da se Ukrajini pomogne da se vrati na granice iz 1991, a zloglasna državna podsekretarka Viktorija Nuland huškački komanduje i da je ruski Krim legitimna meta ukrajinskih napada uz američku pomoć.
Koji će od ovih oprečnih stavova prevagnuti? Zašto se iz Amerike sve jasnije čuju mirovne ponude? I kako će Rusija na to odreagovati?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar iz Londona Siniša Ljepojević i istoričar Saša Adamović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala