Tajna Ekspedicije Zok: Zbirka stara pet milenijuma vek provela u muzejskom depou, sad pred publikom
© Foto : Sputnjiku ustupio Narodni muzej
Pratite nas
Izložba „Ekspedicija Zok 1920. Iskopavanja Narodnog muzeja u Beogradu“, posvećena istraživanju praistorijskog lokaliteta Gradina u selu Zok, biće otvorena večeras u Maloj galeriji Narodnog muzeja Srbije.
Arheolog Dušan Đ. Karapandžić je 1920. godine, za tri meseca istražio površinu od 585 kvadratnih metara na teritoriji današnje mađarske Baranje i pronašao preko 3.000 značajnih arheoloških nalaza od keramike, kosti i kamena, koji svedoče o životu tokom kamenog, bakarnog i bronzanog doba.
Ta kolekcija je više od 100 godina bila u depou i zahvaljujući arheologu Jovanu D. Mitroviću konačno je u celosti obrađena, a najznačajniji predmeti biće predstavljeni publici.
„Izdvojio sam one predmete koji su u celosti sačuvani i one koji načinom ukrašavanja i ornamentikom zaslužuju svoje mesto u vitrinama. Biće izloženi predmeti od keramike, alatke od kamena i životinjskih kostiju, delovi arhitektonske plastike praistorijskih zidova i kuća, kao i originalne fotografije nastale tokom iskopavanja i originalni dnevnik Dušana Karapandžića“, kaže za Sputnjik autor izložbe Jovan D. Mitrović.
Život od kamenog do bronzanog doba
Lokalitet je, prema Mitrovićem rečima, star preko 5.000 godina i postojalo je nekoliko nasilja. Nisu pronađene nekropole, samo predmeti koje su ljudi koristili u svakodnevnom životu poput kamenih i koštanih alatki kojima su obrađivali kožu i krzna životinja, nakit.
„Biće izloženo i nekoliko komada koštanih alatki kod kojih smo utvrdili da su sečene bakarnim i bronzanim alatkama. To je veoma bitno, jer govorimo o periodu kada čovek upoznaje svojstva novih sirovina, nove materijale, najpre bakar, a kasnije i prvu leguru u istoriji čovečanstva - bronzu. U dnevniku Dušana Karapandžića stoji da su te 1920. pronalazili sporadično i predmete od bakra i bronze , ali oni nažalost nisu sačuvani“, ističe Mitrović.
U depou nepoznata zbirka
Nakon više od sto godina od Karapandžićevih arheoloških iskopavanja na lokalitetu Gradina i pronalaska 3.600 predmeta, svedoka badenske, vučedolske i vinkovačke kulture bakarnog i bronzanog doba, ta zbirka je u celosti obrađena.
Ne zna se tačan razlog zbog čega je ta zbirka tako dugo ostala izvan interesovanja arheologa, ali njeno otkriće u selu Zok u mađarskoj Baranji pratile su zanimljive istorijske i društveno-političke okolnosti.
„Kada sam počeo da dolazim u Narodni muzej 2011. godine, mentor mi je rekao da pogledam kolekciju iz Zoka. Nikada tokom svog školovanja nisam čuo za reč Zok, a kamoli za tu zbirku. Nisam ništa znao o tome. Sišao sam u depo, u kutijama je bilo preko 3.000 nalaza od keramike, kosti, kamena. Prema starosti papirića u kutijama, zaključio sam da je reč o iskopavanjima pre Drugog svetskog rata. Tada je počeo moj istraživački, detektivski rad“, otkriva Mitrović.
Ekspedicija ZOK 1920, Arheološka sonda (rov A- D), 1920. godina (Izvor ANM)
© Foto : Sputnjiku ustupio Narodni muzej
Nakon nekoliko godina istraživanja po arhivima Srbije i Narodnoj biblioteci Srbije Mitrović je došao do informacija da je Narodni muzej u Beogradu od avgusta do novembra 1920. godine organizovao prva sistematska arheološka istraživanja lokaliteta Gradina, petnaestak kilometara od Pečuja, što je danas mađarski deo Baranje, a tada je to i dalje bila teritorija poražene Austrougarske monarhije.
„Nakon sloma Austrougarske, srpska vojska je prešla Savu i Dunav i 13. novembra 1918. ušla u provincije tadašnje južne Ugarske. Od novembra 1918. do avgusta 1921. godine Kraljevina Srbije, odnosno novoformirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je i vojno i administrativno držala tu teritoriju. Narodna uprava u Pečuju je organizovala mešovitu komisiju u kojoj su bili Srbi, Hrvati, Bunjevci i Mađari, jer se od 1917. znalo da se na tom 'brdu' nadomak sela Zok, nalaze određeni arheološki predmeti. Pošto su to bilie ratne godine, austrougarska uprava nije mogla da organizuje arheološka iskopavanja. Verovatno su se čekali bolji dani, koji su došli nakon oslobođenja i dolaska srpske uprave“, kaže Mitrović.
Velike sile u Versaju, Narodni muzej na terenu
Dok su zasedale velike sile i iscrtavale se nove granice, kada je dogovorena, između ostalog, i linija razgraničenja Kraljevine SHS i novoformirane države Mađara, srpska uprava u Pečuju dobila je informaciju da će morati da se evakuišu i brzo su se organizovali i poslali poziv Narodnom muzeju koji je u to doba bio jedina isntitucija u Srbiji koja je bila sposobna da organizuje takvu vrstu istraživanja.
„Bilo je poznato da je Narodni muzej tokom Prvog svetskog rata veoma postradao - prvo 1914. tokom bombardovanja, a zatim i tokom okupacije i imam utisak da su ta iskopavanja tada izgledala kao jedna vrsta revanšizma poraženoj monarhiji. Interesantno je i da je naša kraljevska vlada pokušavala na sve moguće načine da te oslobođene teritorije što bolje inkorporira raznim aktivnostima kako bi to išlo u prilog našoj delegaciji u Versaju, da pokažu da bi te teritorije trebalo da ostanu unutar granica nove južnoslovenske kraljevine pa su i organizovali ta prva sistematska arheološka istraživanja“, naglašava Mitrović.
Ništa se nije krilo
Malo pronađenih predmeta je publikovano između dva rata u međunarodnim časopisima, neki su bili deo stalne postavke Narodnog muzeja, ali kolekcija nije bila detaljno i u celosti obrađena.
Mitrović naglašava da ništa nije skrivano, da su i stručnjaci iz Mađarske znali da taj materijal postoji, da su čak i predstavnici pečujske administracije bili prisutni na lokalitetu tokom iskopavanja, beležili njihov tok i kasnije su istraživanja nastavljena.
„Niko ne može da kaže da je to bila imperijalna kolinijalna arheologija. U tom momentu mi smo pravno gledano imali sva prava da na toj teritoriji vršimo iskopavanja, jer je to bio deo Baranjske županije, deo oblasti Baranje koja je 1918. zajedno sa Banatom, Sremom i Bačkom objavila prisjedinjenje sa Srbijom. Nikada se nije ni povela priča da li taj materijal treba da se vraća. Na samom lokalitetu je ostavljen ploča na kojoj je pisalo da je u tom periodu arheološka ekipa iz Beograda vršila iskopavanja sa informacijom koji deo terena je istražen. Taj kamen nije sačuvan, ali kolega iz Budimpešte, koji je 1977. nastavio istraživanja, znao je za tu epizodu 1920“, kaže Mitrović.
Ekspedicija ZOK 1920 - Jame u rovovima B, C i D (slikano sa severa)
© Foto : Sputnjiku ustupio Narodni muzej
Ugalj vredna sirovina
Autor nove izložbe Narodnog muzeja skreće pažnju na još jedan važan segment priče – da je planina između Pečuja i sela Zok bila bogata ugljem:
„U to zlo doba nakon Prvog svetskog rata kada je bila velika nemaština, porušena cela Evropa, ugalj je bio jako vredna sirovina i definitivno je naša administracija htela da ostane u posedu te teritorije kako bi eksploatisala ugalj. U našoj istoriografiji period koji se tiče same Baranje zove se 'Pečujska ambicija'. To je naša vlada pokušala nekako da proturi na samitu u Trijanonu, odnosno Versaju, da je zemlja devastirana i da nam je potreban ugalj koji se nalazi u Baranji, koju smo oslobodili pa smo pokušavali i da je sačuvamo“.
Mitrović naglašava i da su sigurno potrošena značajna sredstva da se organizuju iskopavanja:
„Bila je potrebna i značajna logistika da se popakuje više od 3.000 predmeta, popiše i organizuje železnički prevoz i to 1920. kada je i dalje pola Evrope u rasulu“.
Posetioci će do 25. maja biti u prilici da vide neke od najvažnijih predmeta pronađenih 1920. i steknu uvid u zasluge Dušana Đ. Karapandžića.
