https://lat.sputnikportal.rs/20230426/sta-je-otkrilo-istrazivanje-unutrasnjosti-marsa-i-zasto-je-to-bitno-za-razumevanje-nastanka-zivota-1154800644.html
Šta je otkrilo istraživanje unutrašnjosti Marsa i zašto je to bitno za razumevanje nastanka života
Šta je otkrilo istraživanje unutrašnjosti Marsa i zašto je to bitno za razumevanje nastanka života
Sputnik Srbija
Mars je najbliža planeta Zemlji u Sunčevom sistemu, ali se ova dva stenovita sveta razlikuju do same srži, pokazala je nova studija zasnovana na seizmičkim... 26.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-26T21:39+0200
2023-04-26T21:39+0200
2023-04-26T21:39+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/14/1149702294_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_adb7a7f88a5a07a3bbe8693beca06057.jpg
Istraživanje nudi potpunije razumevanje duboke unutrašnjosti Marsa i nove detalje o razlikama između Zemlje, treće planete od Sunca, i Marsa, koji je četvrti.Razlike između jezgra Marsa i ZemljeIstraživanje, zasnovano na otkrivanju prvih seizmičkih talasa koji putuju kroz jezgroplanete koji nije Zemlja, pokazalo je da je najdublji sloj Marsa nešto manji i gušći nego što se dosad znalo. Takođe je pružio do sada najbolju procenu sastava Marsovog jezgra.Obeplanete imaju jezgra koja se uglavnom sastoje od gvožđa u tečnom stanju. Ali oko 20 odsto Marsovog jezgra sastoji se od elemenata lakših od gvožđa - uglavnom sumpora, ali i kiseonika, ugljenika i malo vodonika, pokazalo je istraživanje.To je otprilike dvostruko više od nego što ih ima u Zemljinom jezgru, što znači da je Marsovo jezgro znatno manje gusto od jezgra naše planete.Jezgro može da utiče na nastanjenost planetaStudija je takođe precizirala veličinu jezgra Marsa, otkrivši da ima prečnik od oko 3.560-3.620 kilometara, otprilike 20-50 kilometara manje nego što je ranije procenjeno. Marsovo jezgro čini nešto manji procenat prečnikaplanete nego jezgro Zemlje. Priroda jezgra može da igra ulogu u određivanju toga da li je na stenovitoj planeti ili satelitu moguć život.Jezgro je, na primer, ključno u stvaranju Zemljinog magnetskog polja koje ju štiti od štetnog Sunčevog i kosmičkog zračenja čestica.„Na planetama poput Zemlje, postoje silikatni, stenoviti spoljni slojevi i metalno jezgro u kojem dominira gvožđe. Jedan od najvažnijih načina na koji jezgro može da utiče na nastanjivost je stvaranje planetarnog dinama“, objasnila je Irvingova.Seizmički događaji na MarsuMars ima prečnik od oko 6.779 kilometara, u odnosu na Zemljin od oko 12.742 kilometara što znači da je naša planeta veća skoro sedam puta.Ponašanje seizmičkih talasa koji putuju kroz planetu može da otkrije detalje o njenoj unutrašnjoj strukturi. Nova otkrića proizlaze iz dva seizmička događaja koji su se dogodili na suprotnoj strani Marsa od mesta gde je lender „Insajt“, odnosno njegov seizmometar bio na površini.Prvi je bio potres u avgustu 2021. sa središtem u blizini Marsovskog kanjona Vales Marineris, najvećeg kanjona Sunčevog sistema. Drugi je bio udar meteorita u septembru 2021. koji je ostavio krater od oko 130 metara.Američka svemirska agencija je zvanično „penzionisala“ „Insajt“ u decembru nakon četiri godine rada zbog skupljanja prašine koja sprečava ponovno punjenje njegovih baterija na solarni pogon.„Raspoređivanje mreže seizmometara na Marsu dovelo bi do još više otkrića i pomoglo bi nam da razumemo planetu kao sistem, što ne možemo da učinimo samo gledajući njegovu površinu iz orbite“, zaključio je on, preneo je „Indeks“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Šta je otkrilo istraživanje unutrašnjosti Marsa i zašto je to bitno za razumevanje nastanka života
Mars je najbliža planeta Zemlji u Sunčevom sistemu, ali se ova dva stenovita sveta razlikuju do same srži, pokazala je nova studija zasnovana na seizmičkim podacima robotskog lendera NASA „Insajt“.
Istraživanje nudi potpunije razumevanje duboke unutrašnjosti Marsa i nove detalje o razlikama između Zemlje, treće planete od Sunca, i Marsa, koji je četvrti.
Razlike između jezgra Marsa i Zemlje
Istraživanje, zasnovano na otkrivanju prvih seizmičkih talasa koji putuju kroz jezgroplanete koji nije Zemlja, pokazalo je da je najdublji sloj Marsa nešto manji i gušći nego što se dosad znalo. Takođe je pružio do sada najbolju procenu sastava Marsovog jezgra.
Obeplanete imaju jezgra koja se uglavnom sastoje od gvožđa u tečnom stanju. Ali oko 20 odsto Marsovog jezgra sastoji se od elemenata lakših od gvožđa - uglavnom sumpora, ali i kiseonika, ugljenika i malo vodonika, pokazalo je istraživanje.
To je otprilike dvostruko više od nego što ih ima u Zemljinom jezgru, što znači da je Marsovo jezgro znatno manje gusto od jezgra naše planete.
„Najdublja područja Zemlje i Marsa imaju različite sastave - verovatno je to rezultat uslova i procesa koji su delovali kada su se planete formirale kao i materijali od kojeg su napravljene“, rekla je seizmolog Džesika Irving sa Univerziteta u Bristolu u Engleskoj, rukovodilac studije objavljene ove nedelje u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Jezgro može da utiče na nastanjenost planeta
Studija je takođe precizirala veličinu jezgra Marsa, otkrivši da ima prečnik od oko 3.560-3.620 kilometara, otprilike 20-50 kilometara manje nego što je ranije procenjeno. Marsovo jezgro čini nešto manji procenat prečnikaplanete nego jezgro Zemlje. Priroda jezgra može da igra ulogu u određivanju toga da li je na stenovitoj planeti ili satelitu moguć život.
Jezgro je, na primer, ključno u stvaranju Zemljinog magnetskog polja koje ju štiti od štetnog Sunčevog i kosmičkog zračenja čestica.
„Na planetama poput Zemlje, postoje silikatni, stenoviti spoljni slojevi i metalno jezgro u kojem dominira gvožđe. Jedan od najvažnijih načina na koji jezgro može da utiče na nastanjivost je stvaranje planetarnog dinama“, objasnila je Irvingova.
„Zemljino jezgro to radi, ali Marsovo jezgro ne, iako je to radilo pre milijardu godina. Jezgro Marsa verovatno više nema energično, turbulentno gibanje koje je potrebno za stvaranje takvog polja“, smatra ona.
Seizmički događaji na Marsu
Mars ima prečnik od oko 6.779 kilometara, u odnosu na Zemljin od oko 12.742 kilometara što znači da je naša planeta veća skoro sedam puta.
Ponašanje seizmičkih talasa koji putuju kroz planetu može da otkrije detalje o njenoj unutrašnjoj strukturi. Nova otkrića proizlaze iz dva seizmička događaja koji su se dogodili na suprotnoj strani Marsa od mesta gde je lender „Insajt“, odnosno njegov seizmometar bio na površini.
Prvi je bio potres u avgustu 2021. sa središtem u blizini Marsovskog kanjona Vales Marineris, najvećeg kanjona Sunčevog sistema. Drugi je bio udar meteorita u septembru 2021. koji je ostavio krater od oko 130 metara.
Američka svemirska agencija je zvanično „penzionisala“ „Insajt“ u decembru nakon četiri godine rada zbog skupljanja prašine koja sprečava ponovno punjenje njegovih baterija na solarni pogon.
„Misija Insajt bila je fantastično uspešna u pomoći pri dešifriranju strukture i uslova u unutrašnjosti planete“, rekao je geofizičar sa Univerziteta Merilend i koautor studije Vedran Lekic.
„Raspoređivanje mreže seizmometara na Marsu dovelo bi do još više otkrića i pomoglo bi nam da razumemo planetu kao sistem, što ne možemo da učinimo samo gledajući njegovu površinu iz orbite“, zaključio je on,
preneo je „Indeks“.
