Kako sprečiti da inostrani turistički vodiči šire "svoju istinu" o Srbiji širom naše zemlje
Pratite nas
Sa porastom broja turista koji svage godine posete i prođu kroz našu zemlju raste i broj „divljih“ turističkih vodiča. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta) Aleksandar Seničić tvrdi da pored „otimanja posla“ domaćim vodičima, ova pojava nosi sa sobom i pretnju krivotvorenja srpske istorije od strane inostranih interpretatora.
Strane turističke grupe koje dolaze u Srbiju suštinski ne bi smele da idu po turističkim destinacijama bez pratnje lokalnih vodiča sa licencom izdatom od Republike Srbije. Seničić napominje da je problem u tome što još nemamo potpisane sporazume sa zemljama u međusobnom priznavanju licenci za vodiče. Kada srpski turisti putuju po Italiji, Španiji, ili bilo gde drugde, njima nije dozvoljen ulazak ni na jedan lokalitet ukoliko nemaju lokalnog vodiča u svojoj pratnji. Međutim, direktor Jute ističe da je to samo jedan od problema koji omogućavaju funkcionisanje „divljih vodiča“.
Tamo su kazne za ovakve stvari jako velike, ali ovde imamo problem druge vrste. Našim zakonom nije predviđeno da turistički insprektor može legitimisati strano lice. On ne može ni na koji način uticati na prestupnika sem eventualno uz asistenciju policije, što bi bilo komplikovano, govori Seničić za Sputnjik.
Beogradske ulice
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Stranci tumače srpsku istoriju
Otimanje poslova domaćim vodičima ozbiljan je problem, ali pored njega se javlja još jedan, druge prirode. Naime, domaća istorija u interpretaciji stranaca promenljiva je i stranci je tumače po svom nahođenju ili čak stereotipima.
Nekoliko puta smo imali priliku da slušamo strane turističke vodiče koji pričaju potpuno dijametralno suprotno istini, a različite istorijske okolnosti tumače na svoj način. Oni govore o stvarima koje su apsolutno netačne i na taj način nam nanose ozbiljnu štetu u opštem smsislu celoshodne istine koja treba da se kaže. Neprihvatljivo je da se o kulturno-istorijskim spomenicima priča na jedan način koji je apsolutno neprimeren i koji uopšte nije istinit. Ovo nam zapravo predstavlja najveći problem, jasan je Seničić.
Deca iz Istinića u manastiru Visoki Dečani
© Foto : Sputnjiku ustupila eparhija Raško - prizrenska
Turistička policija
Njegov predlog za razrešenje ove situacije jeste uvođenje turističke policije. Turističke patrole bi imale ovlašćenja da kontrolišu strane grupe koje prolaze kroz našu zemlju, da naplaćuju kazne i insistiraju na pridržavanju pravila propisanih od strane Republike Srbije. Ovako bi se, smatra Seničić, zaštitila domaća struka, ali i pokazala odgovornost prema podacima koji se prenose stranim gostima.
Imamo Grčku, Italiju, Španiju... veliki broj turistički orijentisanih zemalja imaju turističku policiju koja osim ovoga što je nabrojano može da kontroliše i domaće činioce turističke privrede. Ovde se misli na kontrolu rada, naplate kazni i potenciranja određenih problema koji mogu da se reše na lokalnom nivou poput zagađenja, prljavštine, nečistoće.
Razbacano smeće na Spomen-groblju oslobodiocima Beograda
© Sputnik / Lola Đorđević
Zajednička inicijativa
Odluka ove vrste morala bi se doneti na državnom nivou. Nacionalna asocijacija turističkih agencija do sada je samo razgovarala, ali nije podnosila zvaničnu inicijativu za preduzimanje koraka u cilju formiranja turističke policije. Ipak, predsednik Asocijacije Seničić govori da podnošenje inicijative nije nemoguće i da se uvek može organizovati šira akcija sa kolegama iz hotelijerstva i organizacije turističkih vodiča.
Mislim da je to jedini pravi put ukoliko hoćemo da nastavimo ovim trendom porasta dolazaka stranih turista. Bitno je radi kontrolisanja domaćih davaoca usluga i njihovog kvaliteta, što je opet bitno kako bismo bili sigurni da zaista napredujemo u pravom smislu. Takođe moramo biti sigurni da štitimo kulturno-istorijske spomenike, način na koji se oni predstavljaju i kulturu generalno u Srbiji, zaključuje Seničić za Sputnjik.
