https://lat.sputnikportal.rs/20230423/kako-je-london-ostao-bez-svoje-ajfelove-kule-kobni-previd-engleskog-biznismena-1152084110.html
Kako je London ostao bez svoje „Ajfelove kule“: Kobni previd engleskog biznismena
Kako je London ostao bez svoje „Ajfelove kule“: Kobni previd engleskog biznismena
Sputnik Srbija
Ajfelova kula do danas važi za jednu od najupečatljivijih svetskih znamenitosti, ali malo ko zna da je krajem 19. veka mogla da je zaseni druga, spolja... 23.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-23T11:41+0200
2023-04-23T11:41+0200
2023-04-28T13:31+0200
kultura
london
pariz
ajfelova kula
turizam
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111741/55/1117415511_0:73:2943:1728_1920x0_80_0_0_d29a5c72ccafcd641b32df507f752e7b.jpg
Ipak, drski i ambiciozni plan jednog engleskog preduzetnika da se u parku Vembli postavi visoki objekat nije realizovan.Odvažan i drzak sanBritanski biznismen i poslanik, ser Edvar Vilijam Votkin, rodio se u porodici uspešnog trgovca pamukom. Nasledio je oca, ali je njegova glavna strast bila železnica. Bio je na čelu železnice u Engleskoj, kao i u Kanadi, prenosi portal Kulturologija.ru.Sve njegove ideje su bile veoma ambiciozne, a jedna od njih bila je da se u parku Vembli izgradi kula nalik na Ajfelovu u Parizu, ali još viša i grandioznija. U tom trenutku pariska kula je bila najviše zdanje na svetu. Londonski analog je trebalo da je nadmaši.Votkin je za površinu na kojoj bi kula bila izgrađena izabrao močvarno područje u predgrađu Londonaa, severozapadno od prestonice (koje je sada deo grada). Na tom području planirao je da napravi park i da u njemu izgradi novo stambeno naselje i železničku liniju.Biznismen je u svojim snovima jasno video kako će građani dolaziti tu da prošetaju i da se popnu na kulu. Naravno, plativši kartu. Projekat je trebalo da donese mnogo novca, žitelji Londona i turisti bili bi ushiženi, a na kraju bi mu svi bili zahvalni. A Francuze će pojesti zavist – u to je ser Votkin bio stoprocentno uveren.Kupio je više od 110 hektara zemlje u Vembliju i radovi su počeli. Park je zaista uskoro otvoren. Za posetioce je napravljeno i jezerce, na kojem se tokom zime moglo klizati, a ljubitelji aktivnog odmora imali su mnoštvo sportskih terena. Parovi su sa zadovoljstvom šetali između drvoreda i po travnatim površinama i uživali u vodopadu.Istovremeno, počela je izgradnja kule. Radnici su postavili temelj i počeli da podižu široku donju sekciju.Votkin je u početku s dečjom neposrednošžu predložio rad na projektu samom autoru francuske kule Gistavu Ajfelu koji je, međutim, to ljubazno odbio. Konstrukcija je zato rađena prema projektu trojice lokalnih, londonskih arhitekata, koji su pobedili na konkursu.Arhitekte Stjuart, Meklaren i Dan, čiji je rad izabrao žiri, projektovali su kulu koja je spolja veoma podsećala na Ajfelovu, ali je trebalo da bude građena od čelika (pariska je od gvožđa). Njena visina premašila bi pariski analog za pedesetak metara, o čemu je upravo i maštao Votkin.Prema zamisli projektanata i uz odobrenje biznismena, u kuli je trebalo da bude smešteno gotovo stotinu hotelskih soba, kao i pozorište, restoran, prodavnice. Za odmor je predlagano da se otvore turska kupatila, a bilo je planirano i da se naprave zimski vrtovi. U gornjem delu kule trebalo je da budu opservatorija i meteorološka stanica.Gubici i fijaskoPosle podizanja prve sekcije, koja je stajala na četiri ogromna stuba, opalo je interesovanje za kulu. Mesto na kojem je trebalo da bude podignuta bilo je previše udaljeno, a oni koji su odlučili da se popnu na visinu prve sekcije odmah su uočili da se s kule neće pružati nikakav lep pogled. Svima je bilo jasno da koliko god da bude visoka, kula koja je tako daleko od centra Londona teško da može da ponudi pogled na gradske lepote.Dodatni problem bio je to što je tlo u Vembliju bilo močvarno, tako da je posle izvesnog vremena prva sekcija kule počela da se krivi. Moguće je da se to dogodilo i zbog smanjenja broja potpornih stubova, što je učinjeno zbog uštede.Prolazili su meseci, a izgradnja kule se nije nastavljala. Za realizaciju projekta bilo je potrebno 220.000 funti, a od posetilaca je prikupljeno svega 27.000. Sam biznismen je u projekat uložio 100.000, ali novca nije bilo dovoljno. Čak ni postavljanje liftova, koje bi, kako se nadao Votkin, podgrejalo interesovanje za projekat, nije privuklo posetioce. Samo je mali broj posetilaca parka bio spreman da plati za ulazak u nedovršenu kulu.Nakon svega toga projakat je zatvoren, a Votkin se penzionisao. Prva sekcija kule je nakon izvesnog vremena uklonjena, a dvadesetih godina na tom mestu počela je izgradnja stadiona „Vembli“ koji je poznat širom sveta kao vizit-karta engleskog fudbala (2002. stari stadion je zamenjen novim). Ipak, ni biznismenov trud nije bio potpuno uzaludan, jer je park koji je izgradio takođe veoma popularan.Kula bi, kako smatraju stručnjaci, takođe mogla da postane omiljeno mesto za posete turista i žitelja Londona, da je građena u centru grada, umesto u udaljenom, močvarnom području.
london
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
london, pariz, ajfelova kula, turizam
london, pariz, ajfelova kula, turizam
Kako je London ostao bez svoje „Ajfelove kule“: Kobni previd engleskog biznismena
11:41 23.04.2023 (Osveženo: 13:31 28.04.2023) Ajfelova kula do danas važi za jednu od najupečatljivijih svetskih znamenitosti, ali malo ko zna da je krajem 19. veka mogla da je zaseni druga, spolja istovetna, ali viša kula. U tom slučaju turisti bi iz Londona, a ne iz Pariza donosili fotografije i suvenire s minijaturnim modelom poznatog tornja.
Ipak, drski i ambiciozni plan jednog engleskog preduzetnika da se u parku Vembli postavi visoki objekat nije realizovan.
Britanski biznismen i poslanik,
ser Edvar Vilijam Votkin, rodio se u porodici uspešnog trgovca pamukom. Nasledio je oca, ali je njegova glavna strast bila železnica. Bio je na čelu železnice u Engleskoj, kao i u Kanadi, prenosi portal
Kulturologija.ru.
Sve njegove ideje su bile veoma ambiciozne, a jedna od njih bila je da se u parku Vembli izgradi kula nalik na Ajfelovu u Parizu, ali još viša i grandioznija. U tom trenutku pariska kula je bila najviše zdanje na svetu. Londonski analog je trebalo da je nadmaši.
Votkin je za površinu na kojoj bi kula bila izgrađena izabrao močvarno područje u predgrađu Londonaa, severozapadno od prestonice (koje je sada deo grada). Na tom području planirao je da napravi park i da u njemu izgradi novo stambeno naselje i železničku liniju.
Biznismen je u svojim snovima jasno video kako će građani dolaziti tu da prošetaju i da se popnu na kulu. Naravno, plativši kartu. Projekat je trebalo da donese mnogo novca, žitelji Londona i turisti bili bi ushiženi, a na kraju bi mu svi bili zahvalni. A Francuze će pojesti zavist – u to je ser Votkin bio stoprocentno uveren.
Kupio je više od 110 hektara zemlje u Vembliju i radovi su počeli. Park je zaista uskoro otvoren. Za posetioce je napravljeno i jezerce, na kojem se tokom zime moglo klizati, a ljubitelji aktivnog odmora imali su mnoštvo sportskih terena. Parovi su sa zadovoljstvom šetali između drvoreda i po travnatim površinama i uživali u vodopadu.
Istovremeno, počela je izgradnja kule. Radnici su postavili temelj i počeli da podižu široku donju sekciju.
Votkin je u početku s dečjom neposrednošžu predložio rad na projektu samom autoru francuske kule Gistavu Ajfelu koji je, međutim, to ljubazno odbio. Konstrukcija je zato rađena prema projektu trojice lokalnih, londonskih arhitekata, koji su pobedili na konkursu.
Arhitekte Stjuart, Meklaren i Dan, čiji je rad izabrao žiri, projektovali su kulu koja je spolja veoma podsećala na Ajfelovu, ali je trebalo da bude građena od čelika (pariska je od gvožđa). Njena visina premašila bi pariski analog za pedesetak metara, o čemu je upravo i maštao Votkin.
Prema zamisli projektanata i uz odobrenje biznismena, u kuli je trebalo da bude smešteno gotovo stotinu hotelskih soba, kao i pozorište, restoran, prodavnice. Za odmor je predlagano da se otvore turska kupatila, a bilo je planirano i da se naprave zimski vrtovi. U gornjem delu kule trebalo je da budu opservatorija i meteorološka stanica.
Posle podizanja prve sekcije, koja je stajala na četiri ogromna stuba, opalo je interesovanje za kulu. Mesto na kojem je trebalo da bude podignuta bilo je previše udaljeno, a oni koji su odlučili da se popnu na visinu prve sekcije odmah su uočili da se s kule neće pružati nikakav lep pogled. Svima je bilo jasno da koliko god da bude visoka, kula koja je tako daleko od centra Londona teško da može da ponudi pogled na gradske lepote.
Dodatni problem bio je to što je tlo u Vembliju bilo močvarno, tako da je posle izvesnog vremena prva sekcija kule počela da se krivi. Moguće je da se to dogodilo i zbog smanjenja broja potpornih stubova, što je učinjeno zbog uštede.
Prolazili su meseci, a izgradnja kule se nije nastavljala. Za realizaciju projekta bilo je potrebno 220.000 funti, a od posetilaca je prikupljeno svega 27.000. Sam biznismen je u projekat uložio 100.000, ali novca nije bilo dovoljno. Čak ni postavljanje liftova, koje bi, kako se nadao Votkin, podgrejalo interesovanje za projekat, nije privuklo posetioce. Samo je mali broj posetilaca parka bio spreman da plati za ulazak u nedovršenu kulu.
Nakon svega toga projakat je zatvoren, a Votkin se penzionisao. Prva sekcija kule je nakon izvesnog vremena uklonjena, a dvadesetih godina na tom mestu počela je izgradnja stadiona „Vembli“ koji je poznat širom sveta kao vizit-karta engleskog fudbala (2002. stari stadion je zamenjen novim). Ipak, ni biznismenov trud nije bio potpuno uzaludan, jer je park koji je izgradio takođe veoma popularan.
Kula bi, kako smatraju stručnjaci, takođe mogla da postane omiljeno mesto za posete turista i žitelja Londona, da je građena u centru grada, umesto u udaljenom, močvarnom području.
