Hoće li potres na tržištu nekretnina dovesti do ekonomskog kraha goreg od onog iz 2008.
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Američka investiciona banka „Morgan Stenli“ smatra da bi sektor komercijalnih nekretnina mogao da bude suočen sa ekonomskim krahom koji će biti gori nego finansijska kriza iz 2008. Sagovornici Sputnjika, ipak, smatraju da je takav scenario malo verovatan, jer su različite situacije dovele sektor nekretnina do krize nekada i sad.
Posle upozorenja „Morgan Stenlija“, slično je stiglo i od Evropske centralne banke. Ona je saopštila da je videla „jasne znakove ranjivosti” u sektoru nekretnina podsećajući da opada njegova tržišna likvidnost kao i cena, što je razlog za neizvesnost. I jedni i drugi posebno kritičnom smatraju situaciju sa komercijalnim nekretninama, pre svega sa poslovnim prostorom.
Problemi na tržištu nekretnina
Prema podacima „Goldman Saksa“, takođe poznate američke investicione banke, na komercijalne nekretnine otpada oko 25 odsto kredita američkih banaka. Među onim manjim bankama ta cifra se penje i do 65 odsto.
Evropski fondovi uloženi direktno u nekretnine zabeležili su odlive od 215,4 miliona dolara u februaru, za razliku 375 miliona dolara priliva koji su imali u januaru.
U najgorem mogućem scenariju, visokorizični sektor komercijalnih nekretnina mogao bi da padne 50 odsto do sledeće godine, ocena je analitičara u Siti banci.
U Nemačkoj su investicije u sektor komercijalnih nekretnina već pale 50 odsto od oktobra do decembra prošle godine.
Refinansiranje hipoteka
Direktorka za investicije u „Morgan Stanliju“, Liza Šalet smatra da će više od polovine od 2,9 biliona dolara komercijalnih hipoteka morati da se refinansira u naredne dve godine kada će nove kamatne stope verovatno porasti za 350 do 450 baznih bodova.
Američka investiciona banka „Morgan Stenli“ smatra da bi sektor komercijalnih nekretnina mogao da bude suočen sa ekonomskim krahom
CC0 / Pixabay /
Uprkos crnim prognozama o povratku u 2008. godinu, investicioni konsultant Mahmud Bušatlija i zamenik direktora analitike u Privrednoj komori Srbije (PKS), Bojan Stanić, smatraju da su realni izgledi mali da se nešto tako i dogodi.
Te 2007-2008. godine je došlo do pucanja nekih banaka, čak i jedne od najvećih – Liman bradersa, zbog slabog sistema kontrole banaka, što se posle prelilo širom sveta u finansijsku krizu.
„Sada je situacija drugačija, jer se ova kriza pojavila kao realna. Prvo, došlo je do zatezanja lanaca snabdevanja između Kine i Amerike, potom je došla pandemija, pa rat u Ukrajini. Sve to se odražavalo na realnu privredu, dok je finansijski sektor ostao praktično netaknut. Pošto ova kriza dugo traje, uz nagli rast inflacije , to je dovelo do nervoze na finansijskom tržištu i naglog rasta troškova zaduživanja“, objašnjava Stanić za Sputnjik.
Različite krize
On ističe da je imovina banaka u Americi značajno izložena porastu kamatnih stopa, pa je došlo do krize likvidnosti banaka, na šta je država spremnije regovala brzim formiranjem fonda podrške bankama koje su ugrožene.
S druge strane, sistem kontrole svih banaka je danas mnogo veći, jer se posle iskustva iz 2008. godine o tome postarao regulator kako bi bio smanjen rizik od iznenadne bankarske krize. U tom smislu ove dve krize, ova sada i ona iz 2008. godine, nisu za poređenje, ocena je analitičara PKS.
„Ne bi svakako nikome bilo u interesu da dođe do finansijske krize i zbog toga će regulator biti vrlo obazriv, jer kada bi se sada desilo da iz realne krize dođemo i u krizu u finansijskom sektoru onda bismo zaista imali jednu jako tešku situaciju. Posebno u okviru trenutnih geopolitičkih sukoba gde jedna strana ima za cilj da se bori protiv druge u ekonomskom i svakom drugom smislu“, ocena je Stanića.
Više od polovine od 2,9 biliona dolara hipoteka na komercijalne nekretnine moraće da se refinansira u naredne dve godine
© AP Photo / Andrew Harnik
Nije sistemski problem
Rast kamata, kontinuirani troškovi i prihodi koji variraju uticali su na to da određeni broj pojedinaca ili firmi ima problem sa otplatom kredita investiranih u komercijalne nekretnine, pre svega poslovni prostor. Ali to je, kako kaže naš sagovornik, pre pojedinačni problem onih koji su se zadužili nego što može da bude sistemski.
I Bušatlija smatra da bi teško kriza sa nekretninama mogla da pređe na finansijsku kako je to bilo 2007-2008.
„Sada je osnov potpuno drugačiji. Vlasnici nekretnina imaju problem jer počinje da pada vrednost njihove imovine, a ne raste kako je to bilo 2007-2008. godine i što su sada problematične investicije u komercijalne nekretnine, odnosno poslovni prostor, a ne, kao nekad, u stambene investicije“, ističe on za Sputnjik.
Meko sletanje
Hipoteke će biti aktivirane gde je to moguće, ali pad vrednosti te imovine će, po njegovoj oceni, uticati na to da banke neće moći hipotekom da izvuku sve pare.
„Tu će biti pogođene male banke koje su inače u Americi veoma prisutne samo u pojedinim delovima njihove ekonomije. One su dosta zarađivale na tim plasmanima u oblasti kupovine nekretnina i ako dođe do potresa on na početku neće imati veliki efekat. A razlog, zašto uopšte dolazi do toga da se smanjuju investicije u Americi je recesija“, tvrdi naš sagovornik.
Recesija u suštini uvek prvo pogađa investicije. Sada je to počelo da se dešava, dodaje on.
Nije sasvim pesimistična ni Liza Šalet kada govori o širem uticaju problema sa nekretninama na privredu. Ona smatra da je „meko sletanje“ još moguće, mada napominje da se izgledi da se to dogodi smanjuju sa strožim uslovima kreditiranja.
