https://lat.sputnikportal.rs/20230423/amerika-bi-agresivno-da-obuzda-kinu--kakva-je-tu-uloga-makrona-i--ursule-fon-der-lajen-1154520498.html

Amerika bi agresivno da obuzda Kinu – kakva je tu uloga Makrona i Ursule fon der Lajen

Amerika bi agresivno da obuzda Kinu – kakva je tu uloga Makrona i Ursule fon der Lajen

Sputnik Srbija

Po brojnim pokazateljima, istorijskom nasleđu i detaljima, dešavanja u azijsko – pacifičkom regionu razlikuju se od onih u istočnoevropskom pojasu. Zbog toga je... 23.04.2023, Sputnik Srbija

2023-04-23T19:38+0200

2023-04-23T19:38+0200

2023-04-23T19:59+0200

svet

svet

svet – politika

analize i mišljenja

emisija „prorok“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/07/1153788988_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_f8ddcb2dba8aa86a3b7aaf570b3906cb.jpg

Prvo, SAD vrlo agresivno sprovode strategiju „obuzdavanja Kine“ u kojoj Tajvan svakako ima ključno mesto. Isto kao što su sprovodile strategiju „obuzdavanja Rusije“ u kojoj je Ukrajina imala ključno mesto.Evidentno je i da tokom implementacije strategije postepeno šire geografski opseg delovanja, te pokušavaju da u ovaj koncpet pored članica AUKUS – a, Japana i Južne Koreje uključe i druge regionalne aktere. Na prvom mestu su Vijetnam i Filipini. Sa filipinskom mornaricom upriličene su najveće vežbe poslednjih decenija, sa učešćem preko 17 hiljada vojnika (više simbolički, u vežbama učestvuje i 111 pripadnika australijskih snaga), u „spornim vodama“ Južnog kineskog mora na čije korišćenje polažu pravo praktično sve zemlje koja ga okružuju i fokusom na precizno raketiranje ili torpedovanje neprijateljskih plovila.Trodnevna manifestacija kineske pomorske sile u Tajvanskom tesnacu, održana svega nedelju ranije, zapravo je predstavljala upozorenje Amerikancima da se agresivnim sprovođenjem strategije obuzdavanja prelaze određene crvene linije.Kina ne pristaje na obuzdavanjeBila je to i politička poruka da Kina jednostavno neće pristati na bilo kakvo obuzdavanje. U određenoj meri i ovo je slično sa angažovanjem evropskih članica NATO od 2014. godine u organizovanju vršenja kontinualnog pritiska na zapadne granice Rusije (i Belorusije), pa potonjem odgovoru zvanične Moskve (vojne vežbe, slanje političkih poruka i td.).Drugo, Kinezi čine sve kako bi se eskalacija izbegla. To uključuje i suštinsko „ćutanje na provokacije“, poput nereagovanja na posetu Nensi Pelosi Tajpeju, ali i aktiviranje čitavog niza uticajnih pojedinaca da takav nekonfliktni pristup promovišu.Ma Jingđu, bivši predsednik Tajvana uputio se u dvanaestodnevnu (!) posetu kontinetalnoj Kini uz poruku da „narod sa obe strane moreuza čine potomci zajedničkih predaka.“ Ovo je pokušaj stvaranja kontrateže stavovima aktuelne predsednice Cej Ingven koja bi „statusno rešenje“ pre tražila u dogovoru sa Vašingtonom, kao i svojevrsni pritisak na javno mnjenje i birače na ostrvu kojima se šalje jasna i nedvosmislena teza kako alternativa ratu postoji.Opet, tu je sličnost sa ruskim akvizicajama u Kijevu, među kojima je do određene granice to bio čak i Vladimir Zelenski, za koga se mislilo da će doprineti smirivanju tenzija nakon „rušilačkog pohoda“ Petra Porošenka i grubog odbacivanja Minskih sporazuma.Kanali između Kine i EvropeTreće, kako bi se usporila američka kampanja i osujetio ekspanzionizam Bajdenove administracije, Peking želi da otvori direktne komunikacione kanale sa Evropom. Rusija je za tu svrhu koristila konekciju sa Angelom Merkel i oslanjanje na energetske odnose, dok je Si Đinping orijentisan ka Emanuelu Makronu i potencijale buduće sveobuhvatne privredno – tehnološke saradnje.Skovan je i novi izraz: strateška nezavisnost Evrope! Dakle, ako se želi ravnopravan status u odnosima sa Kinom i puno uvažavanje od strane Pekinga, onda se istovremeno ne može biti američki vazal.Predsednik Francuske mogao je i videti i osetiti šta Kinezi podrazumevaju pod ravnopravnim statusom i punim uvažavanjem – službenu posetu poput ove nije imao u dosadašnjoj karijeri. Niti će je imati do kraja karijere.Da li pod tim utiskom, pritiskom sa pariskih ulica ili usled poimanja da Evropa ne sme rizikovati još jedno „strateško sukobljavanje“ (prema većem broju nepotvrđenih informacija, unutar francuskih analitičkih centara ovaj stav je poprilično raširen), Makron je istupio sa nekim izjavama koje idu u smeru „strateške nezavisnosti“.Naravno, dug je put od izjava i javnih obraćanja do konkretnih odluka i političkog delanja, ali već su i ovi istupi izazvali toliku zabrinutost u „evroatlantskom bloku“ da je reagovao i Frensis Fukujama podvlačeći kako „Makron ništa nije naučio iz ukrajinskog rata“.Ursula se nije baš provelaIstovremeno, zajedno sa predsednikom Francuske u posetu Pekingu putovala je i predsednica Evropske komisije – Ursula fon der Lajen. U „zapadnom medijskom prostoru“ njoj je prvobitno dat isti ili možda čak i veći značaj nego njenom saputniku, uz nagoveštaj kako upravo ona ide sa posebnom misijom: da odvrati Kineze od daljeg zbližavanja sa Rusijom (pogotovo kada se radi o vojnoj saradnji).Ipak, Fon der Lajenova je dočekana u Pekingu sasvim drugačije. Od sletanja je imala lošiji tretman (dočekala je ministarka ekologije, što je jasna poruka o čemu se može sa njom razgovarati), sa Si Đinpingom se srela samo u trilateralnom formatu (skupa sa Makronom), a naposletku je iz Kine otpraćena kroz regularni putnički aerodromski izlaz.Domaćini nemaju nikakvih iluzija o tome ko je ko u evropskoj politici, kao kandidat za generalnog sekretara NATO, fon der Lajenova ne radi na „strateškoj samostalnosti“. Otuda i mišljenja da je njena uloga zapravo bila „kontrolisanje Makrona“ i „nadziranje“ njegovih razgovora sa Kinezima. Kada je trebalo „nadzirati“ Merkelovu u cilju opstruiranja dogovora sa Vladimirom Putinom to je rađeno suptilnije, uz asistenciju danske vojne obevašetajne službe i delova nemačkog bezbednosnog aparata.Postoji mogućnost eskalacije krizeU svakom slučaju, porast tenzija u tihookeanskom području i sve veće nepoverenje u američko – kineskim odnosima ukazuju da postoji mogućnost eskalacije aktuelne krize i nove „krupne“ destabilizacije u međunarodnim odnosima. Uostalom, posmatrano na srednji rok SAD i nemaju neki veliki izbor rešenja na stolu. Procene MMF za ovu i narednu godinu su da će ekonomije Kine i Indije rasti po stopama od 5 – 6 posto, dok će SAD stagnirati (projektovani rast od masimalno 1%), a njihovi evropski saveznici čak „upasti“ u recesiju (u tom kontekstu pažnju privlače Nemačka i Velika Britanija).Po velikom broju indikatora ekonomske moći Kina je već prestigla SAD i sa ovako predviđenim trendom razlika će se samo povećavati.Mogu li SAD zaustaviti Kinu bez projektovanja rata na njenim granicama koji će biti u funkciji sprovođenja „strategije obuzdavanja“? Logično, Kinezi bi da takav razvoj situacije izbegnu. Zato i „odvraćanje“ komšija koji su spremni da „marširaju“ sa Amerikancima i investiranje u promovisanje kontra – diskursa na Tajvanu.Ali, po svemu sudeći, to će ponajpre zavisiti i od Makrona i od fon der Lajenove, odnosa snaga između dva bloka u Briselu i pitanja strateške samostalnosti Evrope.Ukoliko SAD ostanu bez vazala, onda će i verovatnoća za dalje eskalacije u međunarodnim odnosima biti manja. Zbog toga je nakon posete Makrona Kini verovatno i važnije od njegovih dogovora i izjava ono što će uraditi Fon der Lajenova. U dogovoru sa Vašingtonom, podrazumeva se.

2023

Vesti

sr_RS

svet, svet – politika, analize i mišljenja, emisija „prorok“