Lukavi plan Prištine: (Ne)rešiva enigma pred novi susret Vučića i Kurtija
21:39 21.04.2023 (Osveženo: 21:41 21.04.2023)
© Tanjug / Filip Krainčanić
Pratite nas
Nova runda dijaloga između Beograda i Prištine, zakazana za 2. maj u Briselu, kako je najavljeno, biće posvećena konkretnim koracima koji bi trebalo da dovedu do formiranja ZSO. Tu, međutim, treba rešiti svojevrsnu kvadraturu kruga – ako na severu KiM budu održani izbori koje Srbi bojkotuju, ko će formirati Zajednicu srpskih opština?
Lokalne samouprave sa srpskom većinom na KiM igraju značajnu ulogu u formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), i to ne samo u upravljačkom timu, koji bi trebalo da obrazloži nacrt Statuta ove organizacije.
Ko će formirati ZSO – nerešiva kvadratura kruga
Međutim, s obzirom da su Srbi napustili privremene prištinske institucije i da bojkotuju izbore koje je režim Aljbina Kurtija zakazao za 23. april (i, prema svemu što smo do sada mogli da vidimo, nema nameru da ih otkaže ili odloži), pitanje ko će i na koji način formirati ZSO u četiri opštine sa izrazitom srpskom većinom na severu KiM. Jer, šta ako za predsednike opština budu izabrani Albanci, na potpuno nelegitimnim izborima?
U situaciji kada srpska većina bojkotuje izbore, vlast u četiri opštine bila bi formirana od strane izrazite albanske manjine – to bi moglo da posluži Aljbinu Kurtiju da izvrda i zloupotrebi dogovor u sopstvenom interesu, smatra Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
„Mislim da je jedina mogućnost da se izbori odlože ili da se ponove kasnije, nakon postignutog sporazuma, uz garancije Srbima i uz punu kompetenciju koju bi Zajednica srpskih opština imala“, objašnjava Gajić.
Pretvaranje ZSO u jedno veliko ništa i jeste namera Aljbina Kurtija, a izbori 23. aprila upravo mu za to služe, dodaje Gajić, uz opasku da od spoljnih faktora zavisi hoće li biti nateran da izbore odloži ili da ih ponovo zakaže nakon postizanja dogovora.
Kao treću opciju, koja je, kako kaže, najzgodnija i za Kurtija i za zapadne faktore, naš sagovornik vidi u tome da Srbi ipak izađu na izbore 23. aprila, odnosno, da izbori Srbima budu neka vrsta mamca za dobijanje ZSO.
„Ali, to je igra koja već dugo traje i koja se uvek završavala na srpsku štetu, da su Srbi sebi stalno skakali u usta, a nikada nisu dobijali ono što im je obećavano“, konstatuje Gajić.
Kurtijeva taktika – izborima na severu poništiti Briselske sporazume
Da su izbori 23. aprila Kurtijeva taktika da izvrda formiranje ZSO saglasan je i spoljnopolitički analitičar i nekadašnji diplomata Zoran Milivojević. Ovim izborima Kurti gradi novi manevarski prostor.
„Ti izbori nemaju legitimitet, ali stvaraju novi politički ambijent koji je na liniji strateških ciljeva Kurtija, prištinske vlade i Samoopredeljenja. To je da na čelo opština dođu predstavnici Albanaca, bez obzira na bojkot Srba i da se time stvori privid da se radi o multietničkim sredinama i da se na toj osnovi 2. maja razgovara o formiranju ZSO, po modelu koji je Priština zamislila, a koji potpuno stavlja po strani Briselski sporazum“, smatra on.
Na taj način bili bi izmenjeni način funkcionisanja, sastav, organizaciona struktura, zapravo sve što je definisalo ZSO Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015.
Naš sagovornik smatra da Brisel i Vašington imaju iste ciljeve kao i prištinska strana – da ZSO bude na nivou lokalne samouprave koji se uklapa ustavni sistem tzv. Kosova i njegovim strateškim ciljevima – da se potvrdi potpuni suverenitet kosovskih Albanaca na severu KiM i da se pregovori nastave u pravcu potvrde kosovske državnosti.
Srbija ne sme da odustane od primene Briselskih sporazuma
U ovakvim okolnostima, kada i Zapad i Priština nastupaju sa pozicija da nadležnosti ZSO budu značajno redukovane u odnosu na ono što je dogovoreno u Briselu pre deset godina, srpska strana 2. maja ne sme i neće odustati od svojih stavova i, prema Milivojevićevim rečima, nastupaće sa dve pozicije.
„Jedno je da je ZSO prethodno pitanje i da se mora raspraviti pre nego što se razgovara o suštinskim pitanjima normalizacije. Druga stvar je da se mora formirati prema sporazumu i principima iz 2013. i 2015. Srpska strana neće moći da odustane od toga zato što budući pregovori u velikoj meri zavise od implementacije ZSO jer ona, onako kako je zamišljena, verifikovana, potpisana i prihvaćena, garantuje, ne samo položaj srpskog naroda, nego i njegove mogućnosti normalnog života i političkog delovanja“, kaže on.
Uz to, Srbija sa ZSO formiranom prema Briselskim sporazumima ima sasvim drugu poziciju u budućim pregovorima sa Prištinom, dodaje Milivojević.
Šta se može očekivati od 2. maja
Ipak, prema Milivojevićevom mišljenju, 2. maja u Briselu može se očekivati da će pod pritiskom ipak doći do dogovora da se otpočne sa formiranjem ZSO, a pregovori o tome šta ona znači će tek uslediti.
„Jedini ko se verbalno zalaže za ispunjenje prethodnih obaveza i Briselskog sporazuma su Amerikanci, pri čemu su i oni bliži prištinskom stavu kako to treba da izgleda. I oni smatraju da se ne može primeniti ono što je tada dogovoreno, već se mora usaglasiti sa kosovskim ustavom i bliži su rešenjima za koje se zalaže prištinska strana. Jedino u čemu su Amerikanci izričiti je da se moraju poštovati ranije preuzete obaveze“, objašnjava on.
Poslednjih deset godina pokazuje da u EU ne postoji volja ni politička snaga da se Priština primora na ispunjavanje obaveza koje je preuzela. Uz to, zalaganje Nemačke da Priština bude primljena u Savet Evrope pokazuje da je jasno da Kurti ima evropsku podršku.
Tako da više od otvaranja teme ZSO 2. maja ne može više da se očekuje, zaključuje naš sagovornik.
