https://lat.sputnikportal.rs/20230419/krim-obelezava-240-godina-od-manifesta-katarine-velike-o-pripajanju-poluostrva-ruskom-carstvu-video-1154443371.html
Krim obeležava 240 godina od Manifesta Katarine Velike o pripajanju poluostrva Ruskom carstvu /video/
Krim obeležava 240 godina od Manifesta Katarine Velike o pripajanju poluostrva Ruskom carstvu /video/
Sputnik Srbija
Ruska carica Katarina II potpisala je 19. aprila 1783. godine Manifest o prisajedinjenju Krima, poluostrva Tamana i Kubanske oblasti Rusiji. 19.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-19T16:37+0200
2023-04-19T16:37+0200
2023-04-19T16:37+0200
rusija
rusija
katarina velika
krim
pripajanje
manifest
godišnjica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112250/91/1122509160_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_251d0b19def5fbaa8c4eb696b1731a5c.jpg
Tokom prilično dugo vremena, Krimljani su napadali ruske teritorije.Pritom, uopšte se nije radilo o nekim pretenzijama na ruske zemlje, već je cilj isključivo bio pljačka: ukrasti stoku i zarobiti što više ljudi da bi zatim bili prodati u ropstvo. Prema proračunu predrevolucionarnog istoričara Vladimira Ivanoviča Lamanskog, od XV do XVIII veka zaključno, iz Velike i Male Rusije, a delimično iz Poljske, u krimsko-osmansko ropstvo bilo je odvedeno od tri do pet miliona ljudi. A, početkom XVI veka celokupno stanovništvo Rusije je iznosilo manje od 5 miliona.Krimski kanat bio je vazal Osmanskog carstva sa kojim je Rusija stalno ratovala.Katarina je razumno odlučila da je za Krim neophodno nešto radikalno preduzeti. Prvi korak u likvidaciji krimske pretnje načinjen je nakon pobede u rusko-turskom ratu 1768-1774. godine. Prema uslovima Kučuk-Kajnardžijskog mira, Krim je proglašen nezavisnom državom pod ruskim protektoratom.Istovremeno, u samom Krimskom kanatu nisu prestajali nemiri. Nastavljene su i osmanske provokacije. Tada je carica i odlučila da pripoji Krim carstvu. Porta se najpre usprotivila. Trebalo je opet ratovati. Osmanlijska Porta konačno je priznala pripajanje poluostrva Rusiji na osnovu mirovnog sporazuma u Jašiju, zaključenog na kraju rusko-turskog rata 1787-1791. godine.Evropa je mirno prihvatila pripajanje Krima Ruskom carstvu. Jedino je u izvesnoj meri pokušala da prigovori Francuska. Ali, Katarina je, nenametljivo podsetila da Rusija ni na koji način nije odreagovala na nedavno pripajanje Korzike francuskoj kruni.U čast godišnjice Manifesta na Krimu organizovani izletiU čast 240 godina od prisajedinjenja Krima Rusiji, na poluostrvu će biti organizovani besplatni izleti, saopštila je PR služba Ministarstva za letovališta i turizam Republike.U sklopu akcije „Putevima Katarine II“ u muzejima na Krimu organizovane su izložbe, koncerti, predavanja.Predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov izjavio je da je Manifest Katarine II za vekove odredio dalju sudbinu ne samo Krima, nego i cele Novorusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20210710/amazonska-ceta-za-katarinu-veliku-kako-je-formiran-zenski-bataljon-na-krimu-1125851188.html
krim
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112250/91/1122509160_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_519ea205de47fbe053eb57e5d9ccd17f.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, katarina velika, krim, pripajanje, manifest, godišnjica
rusija, katarina velika, krim, pripajanje, manifest, godišnjica
Krim obeležava 240 godina od Manifesta Katarine Velike o pripajanju poluostrva Ruskom carstvu /video/
Ruska carica Katarina II potpisala je 19. aprila 1783. godine Manifest o prisajedinjenju Krima, poluostrva Tamana i Kubanske oblasti Rusiji.
Tokom prilično dugo vremena, Krimljani su napadali ruske teritorije.
Pritom, uopšte se nije radilo o nekim pretenzijama na ruske zemlje, već je cilj isključivo bio pljačka: ukrasti stoku i zarobiti što više ljudi da bi zatim bili prodati u ropstvo. Prema proračunu predrevolucionarnog istoričara Vladimira Ivanoviča Lamanskog, od XV do XVIII veka zaključno, iz Velike i Male Rusije, a delimično iz Poljske, u krimsko-osmansko ropstvo bilo je odvedeno od tri do pet miliona ljudi. A, početkom XVI veka celokupno stanovništvo Rusije je iznosilo manje od 5 miliona.
Krimski kanat bio je vazal Osmanskog carstva sa kojim je Rusija stalno ratovala.
Katarina je razumno odlučila da je za Krim neophodno nešto radikalno preduzeti. Prvi korak u likvidaciji krimske pretnje načinjen je nakon pobede u rusko-turskom ratu 1768-1774. godine. Prema uslovima Kučuk-Kajnardžijskog mira, Krim je proglašen nezavisnom državom pod ruskim protektoratom.
Istovremeno, u samom Krimskom kanatu nisu prestajali nemiri. Nastavljene su i osmanske provokacije. Tada je carica i odlučila da pripoji Krim carstvu. Porta se najpre usprotivila. Trebalo je opet ratovati.
Osmanlijska Porta konačno je priznala pripajanje poluostrva Rusiji na osnovu mirovnog sporazuma u Jašiju, zaključenog na kraju rusko-turskog rata 1787-1791. godine.
Evropa je mirno prihvatila pripajanje Krima Ruskom carstvu. Jedino je u izvesnoj meri pokušala da prigovori Francuska. Ali, Katarina je, nenametljivo podsetila da Rusija ni na koji način nije odreagovala na nedavno pripajanje Korzike francuskoj kruni.
U čast godišnjice Manifesta na Krimu organizovani izleti
U čast 240 godina od prisajedinjenja Krima Rusiji, na poluostrvu će biti organizovani besplatni izleti, saopštila je PR služba Ministarstva za letovališta i turizam Republike.
U sklopu akcije „Putevima Katarine II“ u muzejima na Krimu organizovane su izložbe, koncerti, predavanja.
Predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov izjavio je da je Manifest Katarine II za vekove
odredio dalju sudbinu ne samo Krima, nego i cele
Novorusije.