https://lat.sputnikportal.rs/20230418/dodik-ne-sme-se-zaboraviti-holokaust-ali-ni-genocid-nas-srbima-1154396061.html
Dodik: Ne sme se zaboraviti Holokaust, ali ni genocid nas Srbima
Dodik: Ne sme se zaboraviti Holokaust, ali ni genocid nas Srbima
Sputnik Srbija
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas, povodom obeležavanja Dana sećanja na Holokaust, da ne sme biti zaboravljen Holokaust koji je počinjen... 18.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-18T17:56+0200
2023-04-18T17:56+0200
2023-04-18T17:56+0200
region
region
region – politika
politika
milorad dodik
republika srpska (rs)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0e/1154184110_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_ac240879d040eda3f1d4e55a65c84d40.jpg
U pismu upućenom izraelskom predsedniku Isaku Hercogu, Dodik je izrazio iskreno i najdublje saučešće, poštovanje i saosećanje povodom Jom Hašoa, Dana sećanja na Holokaust, koji se obeležava 17. aprila kao izraelski dan komemoracije za šest miliona Jevreja stradalih u akcijama nacističke Nemačke i njenih pomagača, kao i za jevrejski otpor u tom periodu, piše Srna.On je izrazio čvrsto uverenje da su prijateljstvo i saradnja Srba i Jevreja, ne samo prirodni i neophodni, već i nezamenljivi u današnjim izazovnim vremenima."Prirodni i neophodni jer, iako geografski udaljeni, naši narodi dele gotovo identičnu sudbinu: sudbinu progona, sudbinu maltretiranja, sudbinu masovnih ubijanja, sudbinu proglašenja građana drugog reda, sudbinu poricanja prava, sudbinu likvidacije, sudbinu neprestane političke borbe za naša prava, naš mir, našu budućnost. Teritorija na kojoj sada živimo nije označena samo kao naša, već je to ona na kojoj smo vekovima prisutni, za koju smo toliko puta ginuli tokom vekova iza nas", poručio je Dodik.On je ukazao na namere da Srbima budu oduzeti budućnost i pravo na postojanje, kao i na namere da oni budu proterani iz njihove praotadžbine kao što je to rađeno Jevrejima.Predsednik Republike Srpske je pismo uputio i premijeru Izraela Benjaminu Netanijahuu u kojem je istakao da je Holokaust najstrašnija mrlja na licu Evrope koja mora biti zauvek upamćena sa poštovanjem, ali i da mora da bude osujećen svaki pokušaj buđenja zlih sila, bilo gde i prema bilo kome.On je istakao da je, kada je poslednji put posetio Planinu sećanja i Memorijalni centar mučenika i heroja Holokausta, osetio svetu energiju koja prožima čoveka bez obzira na poreklo jer biti u blizini mesta neizmerne tuge, večnog vapaja, bola koji seže do nebesa, zahteva snagu i poseban pijetet prema milionima nevinih ljudi, žena i dece.U pismu koje je uputio ministru spoljnih poslova Izraela Eliju Koenu, predsednik Republike Srpske je istakao da srpski narod može da vidi odraze svojih patnji kroz patnje jevrejskog naroda, u mnogim aspektima i na mnogo nivoa.On je pozvao Hercoga, Netanijahua i Koena da prisustvuju komemoraciji u nedelju, 23. aprila, u Donjoj Gradini, kada će Republika Srpska obeležiti zajedničko stradanje i pogubljenje 700.000 Srba, ali i Jevreja i Roma u koncentracionom logoru Jasenovac.
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, politika, milorad dodik, republika srpska (rs)
region, region – politika, politika, milorad dodik, republika srpska (rs)
Dodik: Ne sme se zaboraviti Holokaust, ali ni genocid nas Srbima
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas, povodom obeležavanja Dana sećanja na Holokaust, da ne sme biti zaboravljen Holokaust koji je počinjen nad jevrejskim narodom, ali ni genocid počinjen nad srpskim narodom tokom 20. veka.
U pismu upućenom izraelskom predsedniku Isaku Hercogu, Dodik je izrazio iskreno i najdublje saučešće, poštovanje i saosećanje povodom Jom Hašoa, Dana sećanja na Holokaust, koji se obeležava 17. aprila kao izraelski dan komemoracije za šest miliona Jevreja stradalih u akcijama nacističke Nemačke i njenih pomagača, kao i za jevrejski otpor u tom periodu, piše Srna.
"Te nevine žrtve Holokausta, ali i heroji Izraela nikada ne smeju biti zaboravljeni", naglasio je predsednik Republike Srpske.
On je izrazio čvrsto uverenje da su prijateljstvo i saradnja Srba i Jevreja, ne samo prirodni i neophodni, već i nezamenljivi u današnjim izazovnim vremenima.
"Prirodni i neophodni jer, iako geografski udaljeni, naši narodi dele gotovo identičnu sudbinu: sudbinu progona, sudbinu maltretiranja, sudbinu masovnih ubijanja, sudbinu proglašenja građana drugog reda, sudbinu poricanja prava, sudbinu likvidacije, sudbinu neprestane političke borbe za naša prava, naš mir, našu budućnost. Teritorija na kojoj sada živimo nije označena samo kao naša, već je to ona na kojoj smo vekovima prisutni, za koju smo toliko puta ginuli tokom vekova iza nas", poručio je Dodik.
On je ukazao na namere da Srbima budu oduzeti budućnost i pravo na postojanje, kao i na namere da oni budu proterani iz njihove praotadžbine kao što je to rađeno Jevrejima.
Predsednik Republike Srpske je pismo uputio i premijeru Izraela Benjaminu Netanijahuu u kojem je istakao da je Holokaust najstrašnija mrlja na licu Evrope koja mora biti zauvek upamćena sa poštovanjem, ali i da mora da bude osujećen svaki pokušaj buđenja zlih sila, bilo gde i prema bilo kome.
"Samo tako će nam sećanje biti potpuno, a naša borba imati smislen i plemenit cilj", naveo je Dodik.
On je istakao da je, kada je poslednji put posetio Planinu sećanja i Memorijalni centar mučenika i heroja Holokausta, osetio svetu energiju koja prožima čoveka bez obzira na poreklo jer biti u blizini mesta neizmerne tuge, večnog vapaja, bola koji seže do nebesa, zahteva snagu i poseban pijetet prema milionima nevinih ljudi, žena i dece.
"Pojavljuje se milion pitanja "zašto" i svako je bez odgovora", dodao je Dodik.
U pismu koje je uputio ministru spoljnih poslova Izraela Eliju Koenu, predsednik Republike Srpske je istakao da srpski narod može da vidi odraze svojih patnji kroz patnje jevrejskog naroda, u mnogim aspektima i na mnogo nivoa.
"Fizička i emocionalna stradanja praćena genocidom nad skoro dva miliona Srba u 20. veku i skoro 30.000 u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Širom Balkana zajedno smo stradali, u koncentracionim logorima, u našim domovima, na ulicama gradova u kojima smo zajedno živeli i radili", naveo je Dodik.
On je pozvao Hercoga, Netanijahua i Koena da prisustvuju komemoraciji u nedelju, 23. aprila, u Donjoj Gradini, kada će Republika Srpska obeležiti zajedničko stradanje i pogubljenje 700.000 Srba, ali i Jevreja i Roma u koncentracionom logoru Jasenovac.
