Važna tačka na svetskoj mapi knjiga: U Srbiju stiže princ iz Indonezije i Eskimi sa Grenlanda
© Foto : Viktor Lazić
Pratite nas
Ponosan sam što ćemo sledećeg meseca ugostiti princa Sultanata Ternate iz Indonezije koji će preći 50.000 kilometara samo da bi video „Adligat“. U septembru očekujemo 20 bibliotekara sa Islanda, a najavili su se i Eksimi sa Grenlanda, kaže za Sputnjik osnivač jedinstvenog Muzeja knjige i putovanja Viktor Lazić.
Ovaj neumorni putnik koji po čitavom svetu traga za knjigama, nedavno se vratio sa dvoipomesečnog putovanja po Omanu, Bahreinu, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Predsednik „Adligata“ koji čuva više od dva miliona knjiga i predmeta, obišao je do sada stotinak zemalja na šest kontinenata, ali prvi put je sada posetio Oman i Bahrein.
Oman – pošteni ljudi i prirodno i kulturološko čudo
U Omanu su ga, kako otkriva za Sputnjik, najviše oduševili ljudi:
„Retko se dešava da, recimo, kada sretnete običnog taksistu, u njegovim očima vidite deset generacija poštenih domaćina. To je nešto što me je zaista fasciniralo“.
Obišao je Dofar, region na granici sa Jemenom, u kome je bio građanski rat.
„Dofar je prirodno i kulturološko čudo. Postoji grad Ubar u kome su, prema legendi, postojale zlatne palate. Gotovo ceo grad je bio od zlata, ali legenda kaže da njegovi stanovnici nisu poštovali Boga koji se razljutio i uništio grad. Činjenica je da su arheolozi zaista pronašli grad pod zemljom. Otvorila se rupa i progutala grad. To videti je fascinantno. Oman je prva nezavisna arapska država i usudio bih se da kažem da među arapskim zemljama ima najbogatiju istoriju, autentičnu arapsku kulturu staru više milenijuma. Ostao sam zatečen i brojem dvoraca i tvrđava, njihovom grandioznošću, arhitekturom i lepotom enterijera. Čovek bi u Omanu mogao šest meseci samo da obilazi dvorce i tvrđave. Ja sam ih posetio pedesetak, a ima ih verovatno 500“, kaže Lazić.
Oman - zemlja sa 500 tvrđava i zamkova
© Foto : Viktor Lazić
Oduševila ga je i pustinja u kojoj mu se pokvario auto, pa su ga Omanci spasili. Ostao je, napominje, zatečen i njihovim umećem upravljanja vodom:
„Njihova pustinja je prebogata svime. Oni su vodu sproveli specijalnim kanalima koji su pod zaštitom Uneska tako da imate na hiljade palmi kokosa i raznoraznog bilja. Naiđete na oazu u kojoj cveta poljoprivreda usred pustinje i ne možete da verujete šta vidite“.
Bahrein – nafta, Formula 1 i bogata istorija
Bahrein je pak potpuno drugačiji - mala država poznata po nafti, ali Lazića je, kao velikog posvećenika kulturi i umetnosti, i tamo fascinirala istorija.
„Tamo je bila Dilimun civilizacija koja je otkrivena tek pre pedesetak godina. Najstariji tragovi su oko 5.000 godina stari, a najmlađi oko 2.500 godina. To je civilizacija koja je postojala u vreme Starog Egipta, Sumera i Akada. Čak u nekim spisima na klinastom pismu navodi se da je ta civilizacija bila neka vrsta raja. Poseta tim starim iskopinama obogatila je moj život i moju ličnost. Žao mi je što Bahrein znamo samo po nafti i to je besmislenost savremenog sveta u kome čovek gleda samo ono što mu donosi trenutno bogatstvo, a pored toga imate bogatu kulturu i istoriju. To nikoga ne interesuje, jer sve interesuje samo velika staza Formule 1 i nafta“, ističe predsednik „Adligata“.
Ostaci Dilimun civilizacije u Bahreinu
© Foto : Viktor Lazić
Drvo u pustinji
Ono što nikada neće zaboraviti iz Bahreina je jedno drvo:
„Usred pustinje i sadašnjih naftnih polja pre 500 godina izniklo je stablo. Najverovatnije je da se u dubinama nalazi neki bunar. To je jedino logično objašnjenje preživljavanja tog drveta. Stablo je ogromno i dominira celom pustinjom. Jedinstveni pokazatelj kako život pobeđuje, izgleda kao da je spušteno sa neba, kao da nije svoj koren utkalo u tu pustinju. Dolaze turisti iz raznih krajeva sveta da ga vide kao turističku atrakciju. I u trenutku kada sam bio tu, pojavila se jedna grupa i kreću da se glupiraju i prave grimase da bi se snimali za Tik-tok. To je tako groteskna scena. Imate stablo koje je sama suština života i njih koji su glupost života, a okolo naftna polja i mašine koje kljucaju zemlju kao crni gavranovi“.
Život pobeđuje i u pustinji
© Foto : Viktor Lazić
Iz Bahreina i Omana Lazić je doneo poštanske marke za Zbirku filatelije „Adligata“ koja obuhvata oko dva i po miliona poštanskih maraka iz skoro svih zemalja sveta, ali malo je onih iz Bahreina jer su retke i teško se nabavljaju.
Zadovoljan je i što je u Bahreinu pronašao porodicu koja već sedam-osam generacija pravi keramiku, sačuvavši tradicionalni zanat koji su mnogi napustili zbog nafte.
Kolone vozila ka Sajmu knjiga
Lazić se zatekao u Omanu u vreme Sajma knjiga sa kog je doneo, kako kaže, 50 kilograma knjiga (stotinak naslova) i neverovatan utisak koji je na njega ostavila ta manifestacija, posebno duge kolone vozila onih koji dolaze da ceo dan provedu sa porodicom na Sajmu:
„U Omanu nema trave. Postoji samo jedan deo zemlje u kome bude trave dva-tri meseca godišnje kada naiđu monsuni iz Indije i ljudi prolaze hiljade kilometara da vide travu. Trava je tamo turistička atrakcija. Na sajmu su stavili veštačku, plastičnu travu na beton i ljudi tu sede, jedu, piju i čitaju. Za njih je dolazak na Sajam porodični izlet. Cele porodice dođu kako bi provele dan tu. Jedna sala je posvećena umetnicima i oni tu stvaraju na licu mesta, a postoji čak i igraonica za decu. Ne možete da verujete kolika je kolona automobila za ulazak na parking. Sedam traka autoputa dužine dva kilometra sa kolonama automobila. Ceo grad ide na Sajam knjiga, koji je izvan grada“.
U Bahreinu je uspeo da pronađe desetak knjiga.
„To je kao da sam došao do 1.000 knjiga o drugim zemljama, jer je knjige u Bahreinu teško nabaviti i jako su skupe kada na njih naiđete. Pretpostavljam da nisu bili mnogo orijentisani ka svojoj kulturi, ima malo doktora nauka, retki su oni koji pišu o civilizaciji, kulturi, tiraži su mali. To je zemlja koja uvozi papir i sve to utiče da knjige budu veoma skupe“, pojašnjava Lazić koji je sa svojih putovanja donosio vrlo retka i dragocena izdanja.
Ujediljeni Arapski Emirati su Viktoru bili samo usputna stanica. Više puta je posetio tu zemlju, a ovoga puta ga je najviše oduševio grad Alain, oaza koju su zakonom zaštitili od gradnje i seče palmi pa je centar grada sada šuma palmi sa autentičnim arapskim kanalima za navodnjavanje.
Lazić kaže da planiraju saradnju sa tamošnjim univerzitetom na kome predaje i četvoro srpskih profesora, a ideja je da otvore poseban kutak u „Adligatu“ posvećen Emiratima.
Umetnici stvaraju na Sajmu knjiga u Omanu
© Foto : Viktor Lazić
Izbegao venčanje na Sumatri
Istrajan i posvećen svojoj misiji sakupljanja knjiga i artefakata po čitavom svetu, Viktor ne odustaje od svojih avantura. A kako drugo nazvati penjanje do etiopskih manastira kako bi došao do retkih knjiga, ili boravak na Islandu gde ga vetar umalo nije odneo zajedno sa hotelom koji se nalazio na samoj litici. Tu je i još živo sećanje na Sumatru na kojoj je za dlaku uspeo da izbegne da ga ožene devojkom u plemenu kanibala.
Ali, da sve to itekako ima smisla potvrđuje to što „Adligat“ danas ima svoje ogranke i članove u 40 zemalja, a sve ih povezuje ljubav prema kulturi. Ima i želju da se taj broj uveća, pa zbog toga nastavlja da putuje i traga za knjigama, iako ne zna na koju tačku sveta će ga sledeće putovanje odvesti.
„Kada sam kao student na jednoj polici na Tajlandu video 30 turističkih vodiča 'Lonli planet', koje sam silno želeo da imam, ali su mi bili veoma skupi i nedostupni, maštao sam da jednog dana nešto slično napravim. Sad u 'Adligatu' imamo više od 400 tih vodiča. To jeste ostvarenje sna, ali to nije za mene, već za sve ljude i buduće generacije“, kaže Viktor Lazić.
