https://lat.sputnikportal.rs/20230417/gde-skripi-s-cenom-mleka--drzava-mora-da-povuce-ozbiljan-rez-1154333590.html
Gde škripi s cenom mleka – država mora da povuče ozbiljan rez
Gde škripi s cenom mleka – država mora da povuče ozbiljan rez
Sputnik Srbija
Pad cene mleka na evropskom tržištu će dodatno pogoršati ionako težak položaj naših proizvođača mleka zbog čega će biti smanjen broj mlečnih grla. U... 17.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-17T21:01+0200
2023-04-17T21:01+0200
2023-04-17T21:01+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda
turizam i trgovina
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/11/1154334645_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_ca78692efc47df53f280831aa4f6b357.jpg
U toj oceni su složni sagovornici Sputnjika, agroekonomista Žarko Galetin i sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović, komentarišući najnoviju situaciju na evropskom i svetskom tržištu koja će se neminovno odraziti i na naše.Uvoz jeftinog mlekaJedan od osnovnih razloga za trenutni pad cena mleka na međunarodnom tržištu je rast proizvodnje među najvećim svetskim izvoznicima mlečnih proizvoda. Do tog rasta proizvodnje je, pak, došlo zbog relativno visoke profitabilnost te proizvodnje. Veća ponuda je, međutim, dovela do obaranja cena.Prvi kvartal ove godine obeležio je pad cene mleka, čak i veće od prognoziranih, pa je, na primer, otkupna cena mleka u Poljskoj, kada se eliminišu sezonski faktori, u januaru smanjena za oko 7,8 odsto, što je njen najveći mesečni pad u istoriji.Upravo iz Poljske i Nemačke Srbija je prošle godine uvezla najviše mleka i mlečnih proizvoda, a uvoženi su i iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske, Francuske, Italije, čak i iz Belorusije, pokazuju statistički podaci.U prva dva meseca ove godine, po rečima predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijana Rističevića, uvezli smo 40 odsto više mleka i mlečnih proizvoda.Proizvođači su protekle sedmice ponovo tražili pomoć države zbog toga što su mlekare počele drastično da snižavaju cene u otkupu.Kartkoročna zaštita nije rešenjePrelevmani, praktično takse na uvezeno mleko, koje je vlada Srbije uvela krajem februara, po oceni naših sagovornika, teško da će biti od veće pomoći.To je, ističe on, ispod svake računice. Proizvođači traže oko 70 dinara, plus premiju od 15 dinara po litri mleka, što bi ih, kako kaže, držalo u životu. Smatra, međutim, da bi proizvođači bili zadovoljni i sa otkupnom cenom od 60-65 dinara za litar.Paradoksalna situacija„Kada pogledate koliko je u tom proizvodno-trgovinskom lancu nelogičnosti i paradoksalnih situacija da imate maloprodajnu cenu od 150-160 dinara, a otkupnu više nego duplo manju, tu je nešto poremećeno, sistemski ne funkcioniše u redu“, jasan je ovaj agroekonomista.On ne sumnja da će EU sa najnovijim smanjenjem cena mleka biti dodatno konkurentna našim proizvođačima koji će, uveren je, u toj situaciji smanjivati broj mlečnih grla.To je zahtevna proizvodnja koja traži apsolutnu posvećenost 365 dana u godini i već sada smo na granici da zadovoljavamo domaće potrebe. Biće problematično ako se taj broj bude smanjivao i tek tada ćemo imati potrebu za uvozom mleka i mlečnih proizvoda.Potrebni ozbiljni rezovi„Tu država mora da načini neke ozbiljne rezove“, kaže Galetin, ocenivši da nam je kompletan koncept proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda doživeo krah unazad već nekoliko godina.Budimović je bio još konkretniji, ocenivši da nam u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda „gadno škripi“.Država je uradila ono što je mogla, povećala je i premiju za mleko, uvela prelevmane, ali igleda nije samo stvar u novcu, nego u uređenom tržištu.Valjana analiza pa odluka do letaKada je u proseku toliko, znači da je otkupna cena negde i 40 dinara, konstatuje on, ističući, kao i Galetin, da treba tražiti rešenja između svih aktera u lancu koji treba da se dogovore o minimalnoj otkupnoj ceni mleka.Za takvu odluku potrebna je, smatra naš sagovornik, valjana analiza. Treba videti koliko se proizvede mleka na dnevnom nivou, koliko na mesečnom, koliko uđe u preradne kapacitete, koliko je to u odnosu na prošlu godinu, kako bi se došlo do toga šta je uzrok pada cene.To bi, kako smatra, što pre trebalo uraditi.„Do početka leta da se prvo napravi dobra, realna analiza i da se na osnovu toga primene sistemske mere koje bi mogle da ublaže dalji pad, pa onda da se proizvodnja stabilizuje. Ovako će mala domaćinstva da odustanu od tri krave, pet krava. To će nestati, oni su neotporni“, upozorava naš sagovornik.On podseća da Srbija ima oko 180.000 mlečnih grla koja „ulaze“ u sistem premije koja još zadovoljavaju naše potrebe. Pretprošle godine smo proizveli 1,47 milijardi litara mleka, dok se za prošlu još čekaju podaci, kaže on.Šta i kako daljeUjedno treba sagledati strategiju za ubuduće - koliko nam je potrebno mleka za domaću potrošnju, koliko viškova možemo da ostvarimo i koji je optimalan broj životinja koji će ući u taj proces. Na kraju, i da li farmeri treba da se okrenu proizvodnji mesa, da ga plasiramo po sistemu krava-tele u Tursku, Kinu, Saudijsku Arabiju sa kojima imamo dobre trgovinske odnose i dobre trgovinske aranžmane, kaže Budimović.Ono što Srbiji dodatno pravi problem i sprečava je da vodi samostalnu politiku zaštite proizvođača intervencijama na tržištu je to što smo potpisnici Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Evropskoj uniji, napomenuo je Galetin. Zbog toga moramo da se upodobimo standardima i ktriterijumima EU i slobodnom tržištu Evrope.To podrazumeva da za svaki potez koji bismo da preduzmemo u cilju zaštite domaćeg proizvođača, kao što je nedavno bilo uvođelje prelevmana, moramo debelo da obrazložimo Evropskoj komisiji, da bi to ona odobrila.
https://lat.sputnikportal.rs/20230226/zavrsena-blokada-ibarske-magistrale-u-mrcajevcima-koju-su-organizovali-proizvodjaci-mleka-1151528761.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230225/ministarka-poljoprivrede-moramo-da-branimo-svoje-trziste-koje-je-poremeceno-1151494560.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230220/vlada-srbije-uvela-uvozne-takse-za-mleko-i-sedam-vrsta-sireva-1151237431.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda, turizam i trgovina, analize i mišljenja
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda, turizam i trgovina, analize i mišljenja
Gde škripi s cenom mleka – država mora da povuče ozbiljan rez
Pad cene mleka na evropskom tržištu će dodatno pogoršati ionako težak položaj naših proizvođača mleka zbog čega će biti smanjen broj mlečnih grla. U proizvodno-prerađivačkom-trgovinskom lancu je toliko nelogičnosti gde je maloprodajna cena mleka gotovo tri puta veća od otkupne. Zato država do leta mora da povuče neke ozbiljne rezove.
U toj oceni su složni sagovornici Sputnjika, agroekonomista Žarko Galetin i sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović, komentarišući najnoviju situaciju na evropskom i svetskom tržištu koja će se neminovno odraziti i na naše.
Jedan od osnovnih razloga za trenutni pad cena mleka na međunarodnom tržištu je rast proizvodnje među najvećim svetskim izvoznicima mlečnih proizvoda. Do tog rasta proizvodnje je, pak, došlo zbog relativno visoke profitabilnost te proizvodnje. Veća ponuda je, međutim, dovela do obaranja cena.
Prvi kvartal ove godine obeležio je pad cene mleka, čak i veće od prognoziranih, pa je, na primer, otkupna cena mleka u Poljskoj, kada se eliminišu sezonski faktori, u januaru smanjena za oko 7,8 odsto, što je njen najveći mesečni pad u istoriji.
Upravo iz Poljske i Nemačke Srbija je prošle godine uvezla najviše mleka i mlečnih proizvoda, a uvoženi su i iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske, Francuske, Italije, čak i iz Belorusije, pokazuju statistički podaci.
U prva dva meseca ove godine, po rečima predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijana Rističevića, uvezli smo 40 odsto više mleka i mlečnih proizvoda.
Proizvođači su protekle sedmice ponovo tražili pomoć države zbog toga što su mlekare počele drastično da snižavaju cene u otkupu.
Kartkoročna zaštita nije rešenje
Prelevmani, praktično takse na uvezeno mleko, koje je vlada Srbije uvela krajem februara, po oceni naših sagovornika, teško da će biti od veće pomoći.
„To će rešiti problem na kratak rok, ali ne i na duži i te se takse jednoga dana moraju skinuti. To Evropa prati i ne možete vi u nedogled da štitite domaću proizvodnju tako što ćete držati takse. Sve u svemu, jedna vrlo nezavidna situacija. Na nekim terenima se, koliko sam čuo, otkupna cena mleka spustila na 35-40 dinara, što je potpuno neprihvatljivo“, kaže za Sputnjik Galetin.
To je, ističe on, ispod svake računice. Proizvođači traže oko 70 dinara, plus premiju od 15 dinara po litri mleka, što bi ih, kako kaže, držalo u životu. Smatra, međutim, da bi proizvođači bili zadovoljni i sa otkupnom cenom od 60-65 dinara za litar.
„Kada pogledate koliko je u tom proizvodno-trgovinskom lancu nelogičnosti i paradoksalnih situacija da imate maloprodajnu cenu od 150-160 dinara, a otkupnu više nego duplo manju, tu je nešto poremećeno, sistemski ne funkcioniše u redu“, jasan je ovaj agroekonomista.
On ne sumnja da će EU sa najnovijim smanjenjem cena mleka biti dodatno konkurentna našim proizvođačima koji će, uveren je, u toj situaciji smanjivati broj mlečnih grla.
To je zahtevna proizvodnja koja traži apsolutnu posvećenost 365 dana u godini i već sada smo na granici da zadovoljavamo domaće potrebe. Biće problematično ako se taj broj bude smanjivao i tek tada ćemo imati potrebu za uvozom mleka i mlečnih proizvoda.
„Tu država mora da načini neke ozbiljne rezove“, kaže Galetin, ocenivši da nam je kompletan koncept proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda doživeo krah unazad već nekoliko godina.
Budimović je bio još konkretniji, ocenivši da nam u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda „gadno škripi“.
Država je uradila ono što je mogla, povećala je i premiju za mleko, uvela prelevmane, ali igleda nije samo stvar u novcu, nego u uređenom tržištu.
„U rešavanje treba da budu uključene sve tri karike. I proizvođači i prerađivači, odnosno mlekare i trgovci. Ako imamo viška, kao što se kaže, zašto je onda cena u trgovinama tako visoka. Nemate mleko ispod 150 dinara za litar. A uzimamo da je prosečna cena mleka 50-55 dinara za litar u otkupu“, kaže Budimović za Sputnjik.
Valjana analiza pa odluka do leta
Kada je u proseku toliko, znači da je otkupna cena negde i 40 dinara, konstatuje on, ističući, kao i Galetin, da treba tražiti rešenja između svih aktera u lancu koji treba da se dogovore o minimalnoj otkupnoj ceni mleka.
Za takvu odluku potrebna je, smatra naš sagovornik, valjana analiza. Treba videti koliko se proizvede mleka na dnevnom nivou, koliko na mesečnom, koliko uđe u preradne kapacitete, koliko je to u odnosu na prošlu godinu, kako bi se došlo do toga šta je uzrok pada cene.
To bi, kako smatra, što pre trebalo uraditi.
„Do početka leta da se prvo napravi dobra, realna analiza i da se na osnovu toga primene sistemske mere koje bi mogle da ublaže dalji pad, pa onda da se proizvodnja stabilizuje. Ovako će mala domaćinstva da odustanu od tri krave, pet krava. To će nestati, oni su neotporni“, upozorava naš sagovornik.
On podseća da Srbija ima oko 180.000 mlečnih grla koja „ulaze“ u sistem premije koja još zadovoljavaju naše potrebe. Pretprošle godine smo proizveli 1,47 milijardi litara mleka, dok se za prošlu još čekaju podaci, kaže on.
Ujedno treba sagledati strategiju za ubuduće - koliko nam je potrebno mleka za domaću potrošnju, koliko viškova možemo da ostvarimo i koji je optimalan broj životinja koji će ući u taj proces. Na kraju, i da li farmeri treba da se okrenu proizvodnji mesa, da ga plasiramo po sistemu krava-tele u Tursku, Kinu, Saudijsku Arabiju sa kojima imamo dobre trgovinske odnose i dobre trgovinske aranžmane, kaže Budimović.
Ono što Srbiji dodatno pravi problem i sprečava je da vodi samostalnu politiku zaštite proizvođača intervencijama na tržištu je to što smo potpisnici Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Evropskoj uniji, napomenuo je Galetin. Zbog toga moramo da se upodobimo standardima i ktriterijumima EU i slobodnom tržištu Evrope.
To podrazumeva da za svaki potez koji bismo da preduzmemo u cilju zaštite domaćeg proizvođača, kao što je nedavno bilo uvođelje prelevmana, moramo debelo da obrazložimo Evropskoj komisiji, da bi to ona odobrila.
