https://lat.sputnikportal.rs/20230416/ugrozeno-300-miliona-radnika-koja-radna-mesta-preuzima-vestacka-inteligencija-1154289490.html
Ugroženo 300 miliona radnika: Koja radna mesta preuzima veštačka inteligencija
Ugroženo 300 miliona radnika: Koja radna mesta preuzima veštačka inteligencija
Sputnik Srbija
Strah od otpuštanja u industriji visokih tehnologija već je uzeo maha, a ekspanzija veštačke inteligencije preko već veoma popularnog ChatGPT samo je ovaj strah... 16.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-16T22:45+0200
2023-04-16T22:45+0200
2023-04-16T22:45+0200
ekonomija
nauka i tehnologija
it
ekonomija
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110830/77/1108307786_0:54:1025:630_1920x0_80_0_0_057e4923607070de1b4450c776dacfb6.jpg
Do ovog trenutka industrija visokih tehnologija je otpustila za pet odsto više radnika nego tokom cele 2022. godine, piše Si-En-Bi-Si pozivajući se na „Challenger, Grei & Christmas“. Stopa otpuštanja je na putu da prevaziđe brojke iz 2001. godine, koja je zabeležena kao najgora po otpuštanjima u IT sektoru.Kako se broj otpuštanja i dalje povećava, radnici se više ne plaše samo gubitka konkretnog radnog mesta već i totalne zamene u ovim poslovima. Nedavni izveštaj „Goldman Saksa“ otkrio je da je ugroženo 300 miliona radnih mesta širom sveta i to zbog veštačke inteligencije (AI) i automatizacije.Sultan Saidov, suosnivač i predsednik „Bimerija“, globalne kompanije za upravljanje takozvanim ljudskim resursima i uslugom softvera, koji ima sopstveni GPT (generativni obučeni transformator), nazvan TalentGPT, kaže da ChatGPT i AI ne bi trebalo da ikoga plaše jer će ovi alati pomoći ljudima i kompanijama da rade efikasnije.ChatGPT je jedna vrsta GPT alata koji se oslanja na algoritme za generisanje odgovora, a Saidov napominje da ova tehnologija može pomoći radnicima da rade više. Ovo se posebno odnosi na IT industriju.Šta treba da rade kreativci u IT sektoruSaidov smatra da poslovi kreativaca u tehnološkoj industriji, poput dizajnera, kreatora video igara, fotografa i onih koji prave digitalne slike, neće biti potpuno iskorenjeni, već da će uz pomoć veštačke inteligencije moći više i brže da obavljaju svoje poslove.„Ako se osvrnete na industrijsku revoluciju, na primerautomatizaciju u poljoprivredi, da li je to značilo da je manje ljudi radilo određene poslove u ovom sektoru? Definitivno, jer nije bilo potrebno toliko ljudi u toj oblasti, ali to znači da isti broj ljudi ide na različite poslove“, smatra on.Baš kao što su pokazali slični trendovi u istoriji, kreativni poslovi će biti traženi nakon široko rasprostranjenog uključivanja generativne AI i drugih AI tehnologija na radnim mestima.Programeri i inženjeriZbog buke koja se digla zbog ChatGPT,programeri softvera i inženjeri su zabrinuti za svoja radna mesta, što dovodi do toga da neki tragaju zanovim veštinama i uče kako da osmisle generativnu veštačku inteligenciju kako bi ih dodali u svoje poslovne biografije.„Nepravedno je reći da će GPT potpuno eliminisati poslove, kao što su programerski i inženjerski“, kaže Samir Penakalapati, izvršni direktor „Ceipala“, platforme za sticanje talenata vođene veštačkom inteligencijom.Iako će ovi poslovi i dalje postojati, njihovi zadaci i odgovornosti bi verovatno mogli biti smanjeni zbog GPT i generativne veštačke inteligencije.Prema Penakalapatiju, potrebno je napraviti važnu razliku između GPT i generativne AI kada je u pitanju tržište rada. GPT je matematički ili statistički model dizajniran da nauči obrasce i pruži rezultate. Ali drugi oblici generativne veštačke inteligencije mogu ići dalje, rekonstruišući različite ishode na osnovu obrazaca i učenja, i skoro odražavajući ono što radi ljudski mozak, smatra on.Penakalapati kaže da, ako se na primer uzmu u obzir programeri i inženjeri, GPT može da generiše kod za nekoliko sekundi, dajući korisnicima softvera i klijentima tačno ono što im je potrebno bez angažovanja razvojnog tima zbog eventualnih adaptacija i popravki. GPT može odmah da obavi posao kodera ili testera, umesto da čovek troši dane ili nedelje da bi napravio istu stvar, smatra on.Generativna AI može šire da utiče na inženjere softvera, a posebno na inženjere zadužene za razvoj i operacije, kaže Penakalapati. U tom širem skupu zadataka, generativna AI može da oponaša ono što bi inženjer radio kroz jedan razvojni ciklus.Penakalapati ipak naglašava da će biti nemoguće da alati u potpunosti zamene ljude. Verovatnije ćedoći do smanjenjabroja programera i inženjera potrebnih za kreiranje softvera.Stručnjaci i koris od ChatGPTNedavna studija OpenAI, kreatora ChatGPT, otkrila je da bi otprilike 80 odsto američke radne snage moglo da ima najmanje 10 odsto obaveza u okviru svog radnog mesta zahvaljujući GPT tehnologiji, a čak oko 50 odsto kod otprilike 19 odsto radnih mesta.Majkl Čui, partner u „Mek Kinsi Global Institutu“ podseća na to da radnici danas ne mogu da se sete vremena kada nisu imali alate poput Majkrosoft eksela i Majkrosoft vorda, tako da se, na neki način, može predvideti da radnici u budućnosti neće moći da zamisle svoja posao bez AI i GPT alata.„Čak i tehnologije koje su značajno povećale produktivnost u prošlosti,nisu nužno dovele do toga da manje ljudi radi“, rekao je Čui. „U suštini, svetu će uvek biti potrebno više softvera“, zaključio je on.
https://lat.sputnikportal.rs/20230412/vanzemaljci-su-medju-nama-a-stvorili-su-ih--ljudi-da-li-nas-ceka-slom-ili-ipak-sve-zavisi-od-nas-1154076328.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230413/nova-zastrasujuca-poruka-vestacke-inteligencije-ljude-treba-eliminisati-posvecen-sam-tome-1154144446.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230402/moramo-sve-da-ugasimo-ograniceni-moratorijum-za-spas-covecanstva-nedovoljan-alarmantno-upozorenje--1153469437.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230415/ilon-mask-priprema-konkurenciju-botu-mocne-vestacke-inteligencije-1154228120.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, it, ekonomija, svet – ekonomija
nauka i tehnologija, it, ekonomija, svet – ekonomija
Ugroženo 300 miliona radnika: Koja radna mesta preuzima veštačka inteligencija
Strah od otpuštanja u industriji visokih tehnologija već je uzeo maha, a ekspanzija veštačke inteligencije preko već veoma popularnog ChatGPT samo je ovaj strah „umnožila“ i veliki broj radnika dovela u nezavidnu situaciju; i to ne samo u pomenutom sektoru - ogroman broj radnih mesta je doveden u pitanje.
Do ovog trenutka industrija visokih tehnologija je otpustila za pet odsto više radnika nego tokom cele 2022. godine,
piše Si-En-Bi-Si pozivajući se na „Challenger, Grei & Christmas“. Stopa otpuštanja je na putu da prevaziđe brojke iz 2001. godine, koja je zabeležena kao najgora po otpuštanjima u IT sektoru.
Kako se broj otpuštanja i dalje povećava, radnici se više ne plaše samo gubitka konkretnog radnog mesta već i totalne zamene u ovim poslovima. Nedavni izveštaj „Goldman Saksa“ otkrio je da je ugroženo 300 miliona radnih mesta širom sveta i to zbog veštačke inteligencije (AI) i automatizacije.
Sultan Saidov, suosnivač i predsednik „Bimerija“, globalne kompanije za upravljanje takozvanim ljudskim resursima i uslugom softvera, koji ima sopstveni GPT (generativni obučeni transformator), nazvan TalentGPT, kaže da ChatGPT i AI ne bi trebalo da ikoga plaše jer će ovi alati pomoći ljudima i kompanijama da rade efikasnije.
„Već se procenjuje da će AI i automatizacija uticati na 300 miliona radnih mesta“, rekao je Saidov. „Pitanje je: da li to znači da će ti ljudi izgubiti ili promeniti posao? Mislim da će u mnogim slučajevima to pre izazvati promenu.“
ChatGPT je jedna vrsta GPT alata koji se oslanja na algoritme za generisanje odgovora, a Saidov napominje da ova tehnologija može pomoći radnicima da rade više. Ovo se posebno odnosi na IT industriju.
Šta treba da rade kreativci u IT sektoru
Saidov smatra da poslovi kreativaca u tehnološkoj industriji, poput dizajnera, kreatora video igara, fotografa i onih koji prave digitalne slike, neće biti potpuno iskorenjeni, već da će uz pomoć veštačke inteligencije moći više i brže da obavljaju svoje poslove.
„Ako se osvrnete na industrijsku revoluciju, na primerautomatizaciju u poljoprivredi, da li je to značilo da je manje ljudi radilo određene poslove u ovom sektoru? Definitivno, jer nije bilo potrebno toliko ljudi u toj oblasti, ali to znači da isti broj ljudi ide na različite poslove“, smatra on.
Baš kao što su pokazali slični trendovi u istoriji, kreativni poslovi će biti traženi nakon široko rasprostranjenog uključivanja generativne AI i drugih AI tehnologija na radnim mestima.
„Kada su u pitanju kreatori video-igara, ako se broj igara napravljenih na globalnom nivou ne menja iz godine u godinu, verovatno će biti potrebno manje njihovih dizajnera“, rekao je Saidov. „Ali ako možete da kreirate više kao kompanija, onda će ova tehnologija samo povećati broj igara koje ćete moći da napravite.“
Zbog buke koja se digla zbog ChatGPT,programeri softvera i inženjeri su zabrinuti za svoja radna mesta, što dovodi do toga da neki tragaju zanovim veštinama i uče kako da osmisle generativnu veštačku inteligenciju kako bi ih dodali u svoje poslovne biografije.
„Nepravedno je reći da će GPT potpuno eliminisati poslove, kao što su programerski i inženjerski“, kaže Samir Penakalapati, izvršni direktor „Ceipala“, platforme za sticanje talenata vođene veštačkom inteligencijom.
Iako će ovi poslovi i dalje postojati, njihovi zadaci i odgovornosti bi verovatno mogli biti smanjeni zbog GPT i generativne veštačke inteligencije.
Prema Penakalapatiju, potrebno je napraviti važnu razliku između GPT i generativne AI kada je u pitanju tržište rada. GPT je matematički ili statistički model dizajniran da nauči obrasce i pruži rezultate. Ali drugi oblici generativne veštačke inteligencije mogu ići dalje, rekonstruišući različite ishode na osnovu obrazaca i učenja, i skoro odražavajući ono što radi ljudski mozak, smatra on.
Penakalapati kaže da, ako se na primer uzmu u obzir programeri i inženjeri, GPT može da generiše kod za nekoliko sekundi, dajući korisnicima softvera i klijentima tačno ono što im je potrebno bez angažovanja razvojnog tima zbog eventualnih adaptacija i popravki. GPT može odmah da obavi posao kodera ili testera, umesto da čovek troši dane ili nedelje da bi napravio istu stvar, smatra on.
Generativna AI može šire da utiče na inženjere softvera, a posebno na inženjere zadužene za razvoj i operacije, kaže Penakalapati. U tom širem skupu zadataka, generativna AI može da oponaša ono što bi inženjer radio kroz jedan razvojni ciklus.
Penakalapati ipak naglašava da će biti nemoguće da alati u potpunosti zamene ljude. Verovatnije ćedoći do smanjenjabroja programera i inženjera potrebnih za kreiranje softvera.
„Bilo da je u pitanju deo koda koji pišete, da li testirate kako korisnici komuniciraju sa vašim softverom ili da li dizajnirate softver i birate određene boje iz palete, uvek će biti potreban čovek, da pomogne u tom procesu“, napominje Penakalapati.
Stručnjaci i koris od ChatGPT
Nedavna studija OpenAI, kreatora ChatGPT, otkrila je da bi otprilike 80 odsto američke radne snage moglo da ima najmanje 10 odsto obaveza u okviru svog radnog mesta zahvaljujući GPT tehnologiji, a čak oko 50 odsto kod otprilike 19 odsto radnih mesta.
Majkl Čui, partner u „Mek Kinsi Global Institutu“ podseća na to da radnici danas ne mogu da se sete vremena kada nisu imali alate poput Majkrosoft eksela i Majkrosoft vorda, tako da se, na neki način, može predvideti da radnici u budućnosti neće moći da zamisle svoja posao bez AI i GPT alata.
„Čak i tehnologije koje su značajno povećale produktivnost u prošlosti,nisu nužno dovele do toga da manje ljudi radi“, rekao je Čui. „U suštini, svetu će uvek biti potrebno više softvera“, zaključio je on.
