https://lat.sputnikportal.rs/20230415/pobuna-americkog-vazala-zasto-je-makron-doziveo-preokret-u-pekingu-video-1154200847.html
Pobuna američkog vazala: Zašto je Makron doživeo preokret u Pekingu? /video/
Pobuna američkog vazala: Zašto je Makron doživeo preokret u Pekingu? /video/
Sputnik Srbija
Predsednik Francuske Emanuel Makron u Peking je otpraćen s nadom da će preobratiti predsednika Kine Si Đinpinga. Nenadano, odatle se vratio kao da je Si... 15.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-15T18:02+0200
2023-04-15T18:02+0200
2023-04-15T19:02+0200
svet
svet
svet – politika
analize i mišljenja
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
kina
francuska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0e/1154201295_0:276:3150:2048_1920x0_80_0_0_f7de2bc1e1642b235f4ea7baf4ea187b.jpg
U predsedničkom avionu kojim je iz Pekinga leteo natrag u Pariz, gde su ga dočekali isti oni demonstranti koji su ga na put ispratili tako što su zapalili njegov omiljeni restoran, Makron je razgovarao s novinarima kao da je doživeo iznenadno prosvetljenje. Te je vodeći nemački nedeljnik ”Špigl”, koji interese Nemačke nikad nije pretpostavio interesima njenog transatlantskog partnerstva s Amerikom u kome svi drugi uvek izvuku deblji kraj, morao da se zapita: ”Da li je Makron sad potpuno sišao s uma?”Strateška autonomijaMakronov greh sadržan je u intervjuu s novinarom ”Politika” i dvojicom njegovih francuskih kolega u predsedničkom avionu u kome je samo primetio ono što bi i inače trebalo da bude očigledno, naime, da ”Evropa mora da se odupre pritisku da postane puki sledbenik Amerike” te da je ”u velikom riziku da bude upletena u krizu koja nije njena”.Kako dalje prenosi ”Politiko”, u avionskom razgovoru s novinarima, obučen u duksericu s kapuljačom, ”Makron je stavio naglasak na svoju omiljenu teoriju o ’strateškoj autonomiji’ za Evropu, valjda pod liderstvom Francuske, kako bi postala ’treća supersila’”.”Pitanje na koje Evropljani treba da odgovore jeste – da li je u našem interesu da se ubrza kriza oko Tajvana? Ne”, pitao je i odgovorio Makron: ”Najgore bi bilo da mi, Evropljani, pomislimo da treba da postanemo sledbenici u ovoj stvari i da svoje postupke uskladimo s agendom SAD i sa preteranom reakcijom Kine… Evropljani ne mogu da reše krizu u Ukrajini; kako onda o Tajvanu možemo kredibilno da kažemo, ’pripazite, ako učinite nešto pogrešno, doći ćemo vam tu’? Jedino ako zaista želite da povećate tenzije, ovo je način da to učinite.”Jeretičke porukeA bilo je u tom razgovoru i drugih jeretičkih poruka.Makron je, javlja naime ”Politiko”, ”obrazlagao da je Evropa povećala svoju zavisnost od SAD oko naoružanja i energije”, a napomenuo je i da ”treba da smanji svoju zavisnost od ’ekstrateritorijalnosti američkog dolara”, što je, pojasniće u podrazumevajućem optužujućem tonu ovaj američko-nemački portal, ”glavni politički cilj Moskve i Pekinga”.”Ako se tenzije između dve supersile raspale, nećemo imati ni vremena ni resursa da finansiramo našu stratešku autonomiju, i postaćemo vazali”, upozorio je Makron.Dok je ”Politiko”, u poprilično neobičnom maniru, na kraju teksta našao za shodno da napomene kako su sve predsednikove reči prenete verno, ali da su tokom autorizacije iz intervjua izbačeni delovi u kojima je ”još otvorenije govorio o Tajvanu i strateškoj autonomiji Evrope”.No, i ovo što je objavljeno bilo je dovoljno da izazove pravu bujicu sinhronizovanog nezadovoljstva Makronovim, izgleda, prevratničkim ocenama – iako on, naravno, ništa nije slagao kad je rekao da Evropi nije potrebno da se uključi u još jedan američki rat.U negodovanju zbog Makronovog pokušaja da evropske interese u Evropi pretpostavi američkim isprednjačili su Nemci.A njegov kolega Norbert Retgen iz opozicionog CDU-a potrudio se i da pokaže da je ovakav stav dvopartijski, kritikujući Makrona što je ”uspeo da svoj put u Kinu pretvori u pi-ar uspeh Si Đinpinga i spoljnopolitičku katastrofu za Evropu”, uz upozorenje da bi politika francuskog predsednika Evropu odvela u ”geopolitički ćorsokak”. ”Skoro da je ironično”, dodao je, ”što Makron, koji za Ukrajinu čini čak i manje od (nemačkog kancelara) Olafa Šolca, svojim izjavama o Kini sad od nas odbija Ameriku”.S druge strane, uprkos ovakvim javnim reakcijama, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel priznao je u utorak na jednoj francuskoj televiziji da zapravo ”evropski lideri postaju sve naklonjeniji” prema ovoj ideji, te da Makron nije izolovan: ”U poređenju s pre nekoliko godina, postoji skok unapred ka strateškoj autonomiji.”Reakcija AmerikeA sa one strane Atlantika (predvidljivo) negativna reakcija. ”Makron se spotakao o Tajvan – i Ukrajinu. On je oslabio odvraćanje kineske agresije i ugrozio američku pomoć Evropi”, karakteristično opominje ”Volstrit džornal” u uredničkom komentaru, uz nepristojno kolokvijalnu opasku ”baš ti hvala, druže… Ako je predsednik Bajden budan, treba da pozove Makrona i pita ga da li pokušava da ponovo izabere Donalda Trampa.”A svemu je prethodilo arogantno video-obraćanje senatora Marka Rubija, najviše pozicioniranog republikanca u Komitetu za obaveštajne poslove gde se ne ulazi slučajno: ”Moramo da ustanovimo da li Makron govori u ime Makrona, ili govori u ime Evrope? Odgovor na to pitanje potreban nam je brzo, jer je Kina veoma uzbuđena zbog onoga što je rekao, i sa entuzijazmom podržava sve što je rekao.”Pa su onda pomenuti Nemci kao po komandi reagovali citiranim izražavanjem pokornosti.Šta je to Makron pokušao da uradi na povratku iz Pekinga? Zašto su usledile gnevne reakcije sa obe strane Atlantika? I gde je granica ”strateške autonomije” Evrope?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović i saradnik Instituta za evropske studije Aleksa Filipović.O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović i saradnik na Institutu za evropske studije Aleksa Filipović doktorand Sanktpeterburškog državnog univerziteta.
kina
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, kina, francuska
svet, svet – politika, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, kina, francuska
Pobuna američkog vazala: Zašto je Makron doživeo preokret u Pekingu? /video/
18:02 15.04.2023 (Osveženo: 19:02 15.04.2023) Predsednik Francuske Emanuel Makron u Peking je otpraćen s nadom da će preobratiti predsednika Kine Si Đinpinga. Nenadano, odatle se vratio kao da je Si preobratio njega. Makronov put u Peking možda i nije onaj put u Damask koji je preobratio apostola Pavla, ali je jasno pokazao kako žalosno Evropa grca između svojih potreba i američkog pritiska.
U predsedničkom avionu kojim je iz Pekinga leteo natrag u Pariz, gde su ga dočekali isti oni demonstranti koji su ga na put ispratili tako što su zapalili njegov omiljeni restoran, Makron je razgovarao s novinarima kao da je doživeo iznenadno prosvetljenje. Te je vodeći nemački nedeljnik ”Špigl”, koji interese Nemačke nikad nije pretpostavio interesima njenog transatlantskog partnerstva s Amerikom u kome svi drugi uvek izvuku deblji kraj, morao da se zapita: ”Da li je Makron sad potpuno sišao s uma?”
Makronov greh sadržan je u intervjuu s novinarom ”Politika” i dvojicom njegovih francuskih kolega u predsedničkom avionu u kome je samo primetio ono što bi i inače trebalo da bude očigledno, naime, da ”Evropa mora da se odupre pritisku da postane puki sledbenik Amerike” te da je ”u velikom riziku da bude upletena u krizu koja nije njena”.
”Evropa mora da umanji svoju zavisnost od Sjedinjenih Država i da izbegne da bude uvučena u konfrontaciju između Kine i SAD oko Tajvana”, kazao je Makron nakon ukupno šest sati razgovora sa Sijem, od kojih je samo prvih sat i po proveo uz nadzor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen dok su ostatak tog vremena Makron i Si proveli uglavnom samo u društvu prevodilaca.
Kako dalje prenosi ”Politiko”, u avionskom razgovoru s novinarima, obučen u duksericu s kapuljačom, ”Makron je stavio naglasak na svoju omiljenu teoriju o ’strateškoj autonomiji’ za Evropu, valjda pod liderstvom Francuske, kako bi postala ’treća supersila’”.
”Pitanje na koje Evropljani treba da odgovore jeste – da li je u našem interesu da se ubrza kriza oko Tajvana? Ne”, pitao je i odgovorio Makron: ”Najgore bi bilo da mi, Evropljani, pomislimo da treba da postanemo sledbenici u ovoj stvari i da svoje postupke uskladimo s agendom SAD i sa preteranom reakcijom Kine… Evropljani ne mogu da reše krizu u Ukrajini; kako onda o Tajvanu možemo kredibilno da kažemo, ’pripazite, ako učinite nešto pogrešno, doći ćemo vam tu’? Jedino ako zaista želite da povećate tenzije, ovo je način da to učinite.”
A bilo je u tom razgovoru i drugih jeretičkih poruka.
Makron je, javlja naime ”Politiko”, ”obrazlagao da je Evropa povećala svoju zavisnost od SAD oko naoružanja i energije”, a napomenuo je i da ”treba da smanji svoju zavisnost od ’ekstrateritorijalnosti američkog dolara”, što je, pojasniće u podrazumevajućem optužujućem tonu ovaj američko-nemački portal, ”glavni politički cilj Moskve i Pekinga”.
”Ako se tenzije između dve supersile raspale, nećemo imati ni vremena ni resursa da finansiramo našu stratešku autonomiju, i postaćemo vazali”, upozorio je Makron.
Dok je ”Politiko”, u poprilično neobičnom maniru, na kraju teksta našao za shodno da napomene kako su sve predsednikove reči prenete verno, ali da su tokom autorizacije iz intervjua izbačeni delovi u kojima je ”još otvorenije govorio o Tajvanu i strateškoj autonomiji Evrope”.
No, i ovo što je objavljeno bilo je dovoljno da izazove pravu bujicu sinhronizovanog nezadovoljstva Makronovim, izgleda, prevratničkim ocenama – iako on, naravno, ništa nije slagao kad je rekao da Evropi nije potrebno da se uključi u još jedan američki rat.
U negodovanju zbog Makronovog pokušaja da evropske interese u Evropi pretpostavi američkim isprednjačili su Nemci.
Metin Hakverdi, jedan od spoljnopolitičkih lidera vladajućeg SPD-a, prokomentarisao je osiono kako ”Makron ponovo to radi, brblja u Pekingu s nula odobrenja Evropske unije” te da bi ”Zapad počinio smrtonosnu grešku kada bi sebi dozvolio da bude podeljen, i to u Pekingu”.
A njegov kolega Norbert Retgen iz opozicionog CDU-a potrudio se i da pokaže da je ovakav stav dvopartijski, kritikujući Makrona što je ”uspeo da svoj put u Kinu pretvori u pi-ar uspeh Si Đinpinga i spoljnopolitičku katastrofu za Evropu”, uz upozorenje da bi politika francuskog predsednika Evropu odvela u ”geopolitički ćorsokak”. ”Skoro da je ironično”, dodao je, ”što Makron, koji za Ukrajinu čini čak i manje od (nemačkog kancelara) Olafa Šolca, svojim izjavama o Kini sad od nas odbija Ameriku”.
S druge strane, uprkos ovakvim javnim reakcijama, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel priznao je u utorak na jednoj francuskoj televiziji da zapravo ”evropski lideri postaju sve naklonjeniji” prema ovoj ideji, te da Makron nije izolovan: ”U poređenju s pre nekoliko godina, postoji skok unapred ka strateškoj autonomiji.”
A sa one strane Atlantika (predvidljivo) negativna reakcija. ”Makron se spotakao o Tajvan – i Ukrajinu. On je oslabio odvraćanje kineske agresije i ugrozio američku pomoć Evropi”, karakteristično opominje ”Volstrit džornal” u uredničkom komentaru, uz nepristojno kolokvijalnu opasku ”baš ti hvala, druže… Ako je predsednik Bajden budan, treba da pozove Makrona i pita ga da li pokušava da ponovo izabere Donalda Trampa.”
A svemu je prethodilo arogantno video-obraćanje senatora Marka Rubija, najviše pozicioniranog republikanca u Komitetu za obaveštajne poslove gde se ne ulazi slučajno: ”Moramo da ustanovimo da li Makron govori u ime Makrona, ili govori u ime Evrope? Odgovor na to pitanje potreban nam je brzo, jer je Kina veoma uzbuđena zbog onoga što je rekao, i sa entuzijazmom podržava sve što je rekao.”
Pa su onda pomenuti Nemci kao po komandi reagovali citiranim izražavanjem pokornosti.
Šta je to Makron pokušao da uradi na povratku iz Pekinga? Zašto su usledile gnevne reakcije sa obe strane Atlantika? I gde je granica ”strateške autonomije” Evrope?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović i saradnik Instituta za evropske studije Aleksa Filipović.
O ovim su pitanjima u „
Novom Sputnjik poretku“ govorili dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu
Borislav Korkodelović i saradnik na Institutu za evropske studije
Aleksa Filipović doktorand Sanktpeterburškog državnog univerziteta.
