https://lat.sputnikportal.rs/20230413/zasto-se-jaja-za-vaskrs-boje-u-crveno--1154083644.html
Zašto se jaja za Vaskrs boje u crveno?
Zašto se jaja za Vaskrs boje u crveno?
Sputnik Srbija
Mnogi tvrde da hrišćanski vernici ne bi trebalo da boje jaja za Vaskrs ni u jednu drugu osim crvene, a iza svega se krije simbolika povezana sa Hristom i... 13.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-13T08:38+0200
2023-04-13T08:38+0200
2023-04-13T09:11+0200
život
život
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0a/1153924128_0:112:3073:1840_1920x0_80_0_0_4a136469bc748331a3bb2c2a56796a8e.jpg
Hrišćanska crkva je običaj bojenja jaja za Vaskrs prihvatila dosta kasno, negde oko 12. veka. Iako to ne znači da su ga odmah i svi prihvatili, pa je tako u našim krajevima zaživeo tek oko 16. veka. On je do danas opstao, a za to vreme su utvrđena i neka osnovna pravila od kojih je najpoznatije da se farbaju u crveno i da se ono zove „čuvarkuća“.Nekoliko verzija porekla običajaNaime, zasluge za običaj se uglavnom pripisuju Bogorodici i postoji bezbroj verzija o poreklu. Iako danas niko ne zna šta je istina, ovo su neke od najpoznatijih. Prema jednoj legendi Bogorodica je ponela sa sobom kuvana jaja na Golgotu i tom prilikom je slučajno kanula krv sa Isusovih rana. Dok je prema drugoj verziji ona poklonila kuvana jaja rimskim vojnicima i uplakana ih molila da ne budu okrutni prema njenom sinu, dok je to radila jedna od njenih suza je pala na jaje i obojila ih u crvenu boju.Ipak, to nisu i najpopularnija objašnjenja, već ona prema kojima je Marija, prilikom izlaska na grob - ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Kada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom. Ili ono prema kom je Marija išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla „Hristos vaskrse“ i sva jaja su postala crvena.Pored njih postoji i verzija u kojoj se ne spominje Bogorodica već samo Isus, a prema kojoj je narod bacao kamenje na njega dok je išao ka Golgoti, da bi se ono u jednom trenutku pretvorilo u crvena jaja.Magične moći „čuvarkuće“Sve navedeno je uticalo na to da se za Veliki petak farbaju crvena jaja kao simbol vaskrsnuća i nevino prolivene krvi na Golgoti. Taj dan se ništa ne radi i sve misli vernika su upućene na stradanja koja je Isus proživeo. Iako je tokom vremena narod počeo da farba jaja i u druge boje, poput žute, braon, zelene, plave i u retkim slučajevima kada je porodica u žalosti u crnu, prvo jaje je uvek crveno i ono se čuva narednih godinu dana. Zbog čega je u narodu dobio naziv „čuvarkuća“ ili „strašnik“, a tokom vremena su mu pripisivane mnoge magične moći.Pre svega smatralo se da on svojim ukućanima donosi blagostanje i sreću, ali ukoliko je postojala potreba za zaštitom useva onda bi se ono zakopavalo u dvorište ili u polje. Ipak, narod je verovao i da sa njim nije mogao da rukuje neko nestručan jer bi i najmanja greška prilikom izvođenja ovih rituala mogla da donese nesreću, piše Nacionalna geografija.
https://lat.sputnikportal.rs/20230413/spc-i-vernici-obelezavaju-veliki-cetvrtak-1154081342.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
život, društvo
Zašto se jaja za Vaskrs boje u crveno?
08:38 13.04.2023 (Osveženo: 09:11 13.04.2023) Mnogi tvrde da hrišćanski vernici ne bi trebalo da boje jaja za Vaskrs ni u jednu drugu osim crvene, a iza svega se krije simbolika povezana sa Hristom i raspećem.
Hrišćanska crkva je običaj bojenja jaja za Vaskrs prihvatila dosta kasno, negde oko 12. veka. Iako to ne znači da su ga odmah i svi prihvatili, pa je tako u našim krajevima zaživeo tek oko 16. veka.
On je do danas opstao, a za to vreme su utvrđena i neka osnovna pravila od kojih je najpoznatije da se farbaju u crveno i da se ono zove „čuvarkuća“.
Nekoliko verzija porekla običaja
Naime, zasluge za običaj se uglavnom pripisuju Bogorodici i postoji bezbroj verzija o poreklu. Iako danas niko ne zna šta je istina, ovo su neke od najpoznatijih.
Prema jednoj legendi Bogorodica je ponela sa sobom kuvana jaja na Golgotu i tom prilikom je slučajno kanula krv sa Isusovih rana. Dok je prema drugoj verziji ona poklonila kuvana jaja rimskim vojnicima i uplakana ih molila da ne budu okrutni prema njenom sinu, dok je to radila jedna od njenih suza je pala na jaje i obojila ih u crvenu boju.
Ipak, to nisu i najpopularnija objašnjenja, već ona prema kojima je Marija, prilikom izlaska na grob - ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Kada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom.
Ili ono prema kom je Marija išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla „Hristos vaskrse“ i sva jaja su postala crvena.
Pored njih postoji i verzija u kojoj se ne spominje Bogorodica već samo Isus, a prema kojoj je narod bacao kamenje na njega dok je išao ka Golgoti, da bi se ono u jednom trenutku pretvorilo u crvena jaja.
Magične moći „čuvarkuće“
Sve navedeno je uticalo na to da se za Veliki petak farbaju crvena jaja kao simbol vaskrsnuća i nevino prolivene krvi na Golgoti. Taj dan se ništa ne radi i sve misli vernika su upućene na stradanja koja je Isus proživeo.
Iako je tokom vremena narod počeo da farba jaja i u druge boje, poput žute, braon, zelene, plave i u retkim slučajevima kada je porodica u žalosti u crnu, prvo jaje je uvek crveno i ono se čuva narednih godinu dana. Zbog čega je u narodu dobio naziv „čuvarkuća“ ili „strašnik“, a tokom vremena su mu pripisivane mnoge magične moći.
Pre svega smatralo se da on svojim ukućanima donosi blagostanje i sreću, ali ukoliko je postojala potreba za zaštitom useva onda bi se ono zakopavalo u dvorište ili u polje. Ipak, narod je verovao i da sa njim nije mogao da rukuje neko nestručan jer bi i najmanja greška prilikom izvođenja ovih rituala mogla da donese nesreću,
piše Nacionalna geografija.
