https://lat.sputnikportal.rs/20230413/koeficijent-ljudske-inteligencije-je-rastao-tokom-20-veka-a-onda-je-u-21-poceo-da-pada--zasto-1154142772.html
Koeficijent ljudske inteligencije je rastao tokom 20. veka, a onda je u 21. počeo da pada – zašto?
Koeficijent ljudske inteligencije je rastao tokom 20. veka, a onda je u 21. počeo da pada – zašto?
Sputnik Srbija
Koeficijent ljudske inteligencije je tokom 20. veka bio u konstantnom porastu, da bi u jednom trenutku tokom 21. veka počela da opada. Naučnici imaju nekoliko... 13.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-13T21:10+0200
2023-04-13T21:10+0200
2023-04-13T21:10+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0d/1154143679_0:62:1920:1142_1920x0_80_0_0_387f44f917538a5cd91b37af2f8c242c.jpg
Flinov efekat je fenomen koji se odnosi na ljudsku inteligenciju, tj,. period tokom kojeg je u mnogim delovima sveta identifikovano trajno i značajno povećanje rezultata testa koeficijenta inteligencije. Nazvan je po novozelandskom istraživaču Džejmsu R. Flinu, koji je detaljno proučavao ovu promenu tokom 20. i ranog 21. veka i otkrio da su rezultati testova bili u porastu od ranih 1930-ih.Međutim, poslednjih godina se intezivno raspravlja o tome da li se ovaj efekat zaustavio i koji su uzroci toga. Stoga su naučnici sa Nortvestern univerziteta detaljno ispitivali Flinov efekat i otkrili da se se on preokrenuo, u najmanje tri ključne kategorije testova inteligencije.Tačka preokretaRezultati studije su objavljeni u časopisu „Intelidžens“, a dobijeni su zahvaljujući onlajn testu ličnosti u kom je učestvovalo skoro 400.000 Amerikanaca u periodu od 2006. do 2018. godine.Test je bio koncipiran tako da se ispita i otkrije kako su se rezultati kognitivnih sposobnosti menjali tokom vremena, na osnovu čega je uočeno sledeće: pad u logici i rečniku (poznat kao verbalno rezonovanje), vizuelnom rešavanju problema i analogijama (poznatim kao matrično rezonovanje) i računskim i matematičkim veštinama (poznatim kao nizovi slova i brojeva).Nasuprot tome, rezultati u prostornom rezonovanju (poznati kao 3D rotacija) su pratili suprotan obrazac, tj. konstantno su rasli tokom perioda od 12 godina, prenela je „Nacionalna geografija“.Zašto se ovo dešava?Jedan od autora studije, Elizabet Dvorak sa Univerziteta Nortvestern, tvrdi da ovi rezultati ne znače nužno da su ljudi u SAD sve manje inteligentni, već da su lošiji u polaganju određenih vrsta testova. I dodaje kako je pad primećen i u drugim zemljama, kao što je Norveška.Jasan pad na pojedinim testovima može biti i pokazatelj velike društvene promene. Međutim, kao što nisu bili poznati tačni razlozi Flinovog efekta, tako sada nisu poznati ni razlozi koji dovode do suprotne situacije. Pretpostavka je da je možda u pitanju lošija ishrana, obrazovanje, porast upotrebe društvenih medija ili povećanje zagađenja vazduha.Ili se jednostavno STEM nauke (nauka, tehnologija, inženjering i matematika) više cene, dok se na studije koje naglašavaju apstraktnije rezonovanje ne obraća puno pažnje.Ovo su neke od teorija koje su iznete u vezi sa povećanjem koeficijenta inteligencije koje se dešavalo tokom 20. veka:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića
Koeficijent ljudske inteligencije je rastao tokom 20. veka, a onda je u 21. počeo da pada – zašto?
Koeficijent ljudske inteligencije je tokom 20. veka bio u konstantnom porastu, da bi u jednom trenutku tokom 21. veka počela da opada. Naučnici imaju nekoliko teorija zašto se ovo dešava.
Flinov efekat je fenomen koji se odnosi na ljudsku inteligenciju, tj,. period tokom kojeg je u mnogim delovima sveta identifikovano trajno i značajno povećanje rezultata testa koeficijenta inteligencije. Nazvan je po novozelandskom istraživaču Džejmsu R. Flinu, koji je detaljno proučavao ovu promenu tokom 20. i ranog 21. veka i otkrio da su rezultati testova bili u porastu od ranih 1930-ih.
Međutim, poslednjih godina se intezivno raspravlja o tome da li se ovaj efekat zaustavio i koji su uzroci toga. Stoga su naučnici sa Nortvestern univerziteta detaljno ispitivali Flinov efekat i otkrili da se se on preokrenuo, u najmanje tri ključne kategorije testova inteligencije.
Rezultati studije su objavljeni u časopisu „Intelidžens“, a dobijeni su zahvaljujući onlajn testu ličnosti u kom je učestvovalo skoro 400.000 Amerikanaca u periodu od 2006. do 2018. godine.
Test je bio koncipiran tako da se ispita i otkrije kako su se rezultati kognitivnih sposobnosti menjali tokom vremena, na osnovu čega je uočeno sledeće: pad u logici i rečniku (poznat kao verbalno rezonovanje), vizuelnom rešavanju problema i analogijama (poznatim kao matrično rezonovanje) i računskim i matematičkim veštinama (poznatim kao nizovi slova i brojeva).
Nasuprot tome, rezultati u prostornom rezonovanju (poznati kao 3D rotacija) su pratili suprotan obrazac, tj. konstantno su rasli tokom perioda od 12 godina,
prenela je „Nacionalna geografija“.
Jedan od autora studije, Elizabet Dvorak sa Univerziteta Nortvestern, tvrdi da ovi rezultati ne znače nužno da su ljudi u SAD sve manje inteligentni, već da su lošiji u polaganju određenih vrsta testova. I dodaje kako je pad primećen i u drugim zemljama, kao što je Norveška.
Jasan pad na pojedinim testovima može biti i pokazatelj velike društvene promene. Međutim, kao što nisu bili poznati tačni razlozi Flinovog efekta, tako sada nisu poznati ni razlozi koji dovode do suprotne situacije. Pretpostavka je da je možda u pitanju lošija ishrana, obrazovanje, porast upotrebe društvenih medija ili povećanje zagađenja vazduha.
Ili se jednostavno STEM nauke (nauka, tehnologija, inženjering i matematika) više cene, dok se na studije koje naglašavaju apstraktnije rezonovanje ne obraća puno pažnje.
Ovo su neke od teorija koje su iznete u vezi sa povećanjem koeficijenta inteligencije koje se dešavalo tokom 20. veka:
1.
Bolja ishrana: raznovrsnija hrana i medicinska nega je možda doprinela boljem kognitivnom razvoju stanovništva
2.
Promene u obrazovanju:obrazovanje je postalo dostupnije i kvalitetnije, što je možda doprinelo porastu koeficijenta inteligencije
3.
Veća izloženost informacijama:sa pojavom tehnologije i globalizacije, ljudi su izloženi većoj količini informacija, što je najverovatnije stimulisalo i kognitivni razvoj
4.
Promene u strukturi porodice:manje porodice omogućavaju da se pruži više pažnje i resursa kada je kognitivni razvoj deteta u pitanju
5.
Analitičke veštine: savremeno društvo sve više zahteva apstraktno i logičko zaključivanje, koje utiče na porast IQ rezultata
