https://lat.sputnikportal.rs/20230409/novo-otkrice-naucnika-ljudsko-pamcenje-moze-biti-pogresno-samo-nekoliko-sekundi-nakon-dogadjaja-1153854909.html
Novo otkriće naučnika: Ljudsko pamćenje može biti pogrešno samo nekoliko sekundi nakon događaja
Novo otkriće naučnika: Ljudsko pamćenje može biti pogrešno samo nekoliko sekundi nakon događaja
Sputnik Srbija
Sećanja iz duboke prošlosti mogu završiti kao pogrešno zapamćena, a naučnici u najnovijoj studiji tvrde da čak i nedavna sećanja mogu da budu pogrešno zapamćena. 09.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-09T14:05+0200
2023-04-09T14:05+0200
2023-04-09T14:05+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/08/1150665597_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_f7f8b9a3e9feb0c5cdd605ae22a5ef0d.jpg
Naučnici koji istražuju našu sposobnost prisećanja oblika tvrde da ljudi mogu da pogreše nakon samo nekoliko sekundi. Taj fenomen su nazvali iluzijama kratkoročnog pamćenja.Čak ni u najkraćem roku, naše pamćenje možda neće biti potpuno pouzdano. Naročito kada imamo snažna očekivanja o tome kakav bi svet trebalo da bude, kada nam sećanje počne pomalo da bledi, čak i nakon jedne i po sekunde, dve sekunde ili tri sekunde, tada počinju da se upliću naša očekivanja, rekla je dr. Marte Oten sa Univerziteta u Amsterdamu, prva autorka nove studije.Oten i njene kolege napominju da su prethodna istraživanja pokazala da kada se ljudima prikaže rotirano ili odraz slova u ogledalu, oni često prijavljuju da vide slovo u njegovoj ispravnoj orijentaciji. Iako se to ranije pripisivalo pogrešnom viđenju oblika, naučnici su sumnjali u takvo objašnjenje.Mislili smo da je verovatnije da je to učinak pamćenja. Dakle, dobro ste videli, ali čim to unesete u memoriju, stvari počinju da idu u pogrešnom smeru, pojasnila je Oten.Kako bi dodatno to istražili, Oten i njen tim su izveli četiri eksperimenta. U prvom, učesnici su pregledani kako bi se osiguralo da su u stanju da dovrše osnovne zadatke vizuelnog pamćenja, pre nego što im se prikaže krug od šest ili osam slova, od kojih su jedno ili dva bila slika u ogledalu. Nakon nekoliko sekundi, učesnicima je prikazan drugi krug slova koji im je rečeno da ignorišu, a taj krug sa slovima je delovao kao distrakcija. Zatim su zamoljeni da odaberu, iz niza opcija, oblik koji je bio na određenoj lokaciji u prvom krugu i ocene svoju sigurnost u taj izbor.Rezultati 23 učesnika koji su često iskazivali visoku pouzdanost u svojim odgovorima otkrili su da je najčešća greška bila odabir verzije u ogledaluciljanog oblika. Međutim, to se događalo češće kada je ciljni oblik bio slovo u ogledalu. Doista, učesnici su izjavili da su videli ispravno slovo u 37 posto slučajeva kada im je pokazano slovo u ogledalu, u poređenju s 11 posto slučajeva za obrnuti scenario.Naučnici tvrde da pristranost sugeriše da su greške uzrokovane znanjem učesnika o abecedi, a time i njihovim očekivanjima, a ne samo sličnostima u izgledu oblika. Broj grešaka je rastao kako se povećavao period odlaganja ili nivo distrakcije u eksperimentu, ali samo tamo gde je ciljni oblik bilo slovo u ogledalu.Naučnici ocenjuju da to ukazuje da se greške svode na pogreške, ne u načinu na koji su učesnici percipirali oblike, već u njihovom kratkoročnom pamćenju, s obzirom da se sama percepcija ne bi trebalo da pogoršava tokom vremena. Autori istraživanja dodaju da visoka pouzdanost s kojom su učesnici prijavili svoje odgovore takođe isključuje mogućnost da su rezultati jednostavno rezultat nagađanja učesnika.Njihova otkrića su potvrđena rezultatima iz tri slična eksperimenta u kojima je učestvovalaukupno 348 sudionika. Studija o tome objavljena je u časopisu Plos One.Autori studije tokom daljeg rada žele da istraže da li postoje slični efekti u situacijama stvarnog sveta i za druge vrste sećanja. Oten je u tom smislu primetila da se detalji govora brzo zamene opštim značenjem rečenice, prenosi portal Zimo..
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija
Novo otkriće naučnika: Ljudsko pamćenje može biti pogrešno samo nekoliko sekundi nakon događaja
Sećanja iz duboke prošlosti mogu završiti kao pogrešno zapamćena, a naučnici u najnovijoj studiji tvrde da čak i nedavna sećanja mogu da budu pogrešno zapamćena.
Naučnici koji istražuju našu sposobnost prisećanja oblika tvrde da ljudi mogu da pogreše nakon samo nekoliko sekundi. Taj fenomen su nazvali iluzijama kratkoročnog pamćenja.
Čak ni u najkraćem roku, naše pamćenje možda neće biti potpuno pouzdano. Naročito kada imamo snažna očekivanja o tome kakav bi svet trebalo da bude, kada nam sećanje počne pomalo da bledi, čak i nakon jedne i po sekunde, dve sekunde ili tri sekunde, tada počinju da se upliću naša očekivanja, rekla je dr. Marte Oten sa Univerziteta u Amsterdamu, prva autorka nove studije.
Oten i njene kolege napominju da su prethodna istraživanja pokazala da kada se ljudima prikaže rotirano ili odraz slova u ogledalu, oni često prijavljuju da vide slovo u njegovoj ispravnoj orijentaciji. Iako se to ranije pripisivalo pogrešnom viđenju oblika, naučnici su sumnjali u takvo objašnjenje.
Mislili smo da je verovatnije da je to učinak pamćenja. Dakle, dobro ste videli, ali čim to unesete u memoriju, stvari počinju da idu u pogrešnom smeru, pojasnila je Oten.
Kako bi dodatno to istražili, Oten i njen tim su izveli četiri eksperimenta. U prvom, učesnici su pregledani kako bi se osiguralo da su u stanju da dovrše osnovne zadatke vizuelnog pamćenja, pre nego što im se prikaže krug od šest ili osam slova, od kojih su jedno ili dva bila slika u ogledalu. Nakon nekoliko sekundi, učesnicima je prikazan drugi krug slova koji im je rečeno da ignorišu, a taj krug sa slovima je delovao kao distrakcija. Zatim su zamoljeni da odaberu, iz niza opcija, oblik koji je bio na određenoj lokaciji u prvom krugu i ocene svoju sigurnost u taj izbor.
Rezultati 23 učesnika koji su često iskazivali visoku pouzdanost u svojim odgovorima otkrili su da je najčešća greška bila odabir verzije u ogledaluciljanog oblika. Međutim, to se događalo češće kada je ciljni oblik bio slovo u ogledalu. Doista, učesnici su izjavili da su videli ispravno slovo u 37 posto slučajeva kada im je pokazano slovo u ogledalu, u poređenju s 11 posto slučajeva za obrnuti scenario.
Naučnici tvrde da pristranost sugeriše da su greške uzrokovane znanjem učesnika o abecedi, a time i njihovim očekivanjima, a ne samo sličnostima u izgledu oblika. Broj grešaka je rastao kako se povećavao period odlaganja ili nivo distrakcije u eksperimentu, ali samo tamo gde je ciljni oblik bilo slovo u ogledalu.
Naučnici ocenjuju da to ukazuje da se greške svode na pogreške, ne u načinu na koji su učesnici percipirali oblike, već u njihovom kratkoročnom pamćenju, s obzirom da se sama percepcija ne bi trebalo da pogoršava tokom vremena. Autori istraživanja dodaju da visoka pouzdanost s kojom su učesnici prijavili svoje odgovore takođe isključuje mogućnost da su rezultati jednostavno rezultat nagađanja učesnika.
Njihova otkrića su potvrđena rezultatima iz tri slična
eksperimenta u kojima je učestvovalaukupno 348 sudionika. Studija o tome objavljena je u časopisu
Plos One.Autori studije tokom daljeg rada žele da istraže da li postoje slični efekti u situacijama stvarnog sveta i za druge vrste
sećanja. Oten je u tom smislu primetila da se detalji govora brzo zamene opštim značenjem rečenice,
prenosi portal Zimo..
