Napred sa perom u ruci: Rukopisni listovi iz Velikog rata duhom podizali moral i snažili patriotizam
09:31 08.04.2023 (Osveženo: 11:56 08.04.2023)
© Foto : Narodna biblioteka Srbije
Pratite nas
Otadžbina se u Velikom ratu nije branila samo oružjem na frontu, već i sa perom u ruci, snagom reči i duha, potvrđuje izložba „Rukopisni listovi iz Velikog rata“ nedavno prikazana u Ljubljani u okviru „Nedelje srpske kulture“.
Postavku, čiji je autor naučni saradnik i bibliotekar - savetnik Narodne biblioteke Srbije dr Nataša Jovanović, čine fragmenti iz devet rukopisnih listova: Rovovac, Antena, Napred, Makar-šta!, Puls, Srpski glas, Skerlić, Srpski orlić i Narod.
Uz oružje papir i olovka – humor ispod vešala
U uslovima kakve samo rat može da priredi, ovi listovi nicali su širom Evrope i Afrike: od Soluna i Bizerte do savezničke Francuske i okupiranog Beograda.
„Nicali su uglavnom u vanrednim okolnostima, usled zabrana i cenzura, nestašice papira i boja, gašenja štamparija. Nastajali su prevashodno iz potrebe da se prenese poruka, zaustave glasine, podigne moral, podstakne patriotizam, skrati sumor svakodnevnice, nasmeje i zasmeje“, kaže Nataša Jovanović za Sputnjik.
U borbi protiv smrti, vojnici su se pored oružja naoružavali i papirom i olovkom.
„Onog trenutka kada počnu da pišu, oni prestaju da budu samo vojnici i postaju hroničari svoga vremena. Humor i satira imali su isceljujući efekat u ratnim okolnostima, kroz njih je na površinu izbijao duh običnog vojnika, ratnika, zarobljenika... I upravo je taj 'humor ispod vešala', proistekao iz prolivene krvi, oslobađao“, ističe Jovanović.
Izložbenu postavku „Rukopisni listovi iz Velikog rata“ čine odabrani naslovi iz fonda Narodne biblioteke Srbije koji su prema mestu nastanka razvrstani u pet celina: listovi nastali na liniji fronta (Rovovac i Antena), u izbegličkim kampovima (Napred = En Avant i Makar-šta! = Qoi que!), u zarobljeničkim logorima (Puls i Srpski glas); listovi izbeglih srpskih đaka koji su se školovali u Francuskoj (Skerlić i Srpski orlić) i oni nastali u okupiranom Beogradu (Narod).
Rovovac Stanislava Krakova
Pored zanimljivog sadržaja, većina naslova je pažljivo osmišljena i nosi u sebi određenu simboliku i snagu duha.
„Rovovac je dobio naziv prema rovovskom topu koji su srpski vojnici od milja zvali 'rovovac'. Nazivu lista doprineli su i vojnici – 'rovovci', učesnici u rovovskom ratu, zatim, rovovi koji su vojnicima postali druga kuća, kao i položaj na Rovovskoj kosi, na samo 150 metara od bugarskih rovova. U naslovu je i reč – rovac, skraćeni naziv za top 'rovovac', ali implicira vrstu insekta koji živi u hodnicima pod zemljom. Ovom igrom slova Krakov je podvukao simboličnu paralelu između života vojnika 'rovovaca' i rovca. A 'baciti rovca' označava i 'pecnuti' nekoga, što opravdava humorističko-satiričnu prirodu ovoga lista“, kaže Jovanović.
I dok je „Napred“ starim vojničkim pokličom simbolično poručivao vojnicima da uprkos nedaćama moraju ići dalje, „Makar – šta“ je bio 'šaljivi list za žalosne prilike, skuvan za vreme kuvanja ‒ evropejske kajgane ‒ na afričkom suncu'. Izlazio je „makar-gde“, uređivao ga je „makar-ko“, a pretplata na list iznosila je – „koliko date“.
Rukopisni listovi iz Velikog rata
© Foto : Narodna biblioteka Srbije
Patriotizam, bunt, nostalgija
„Ovi listovi predstavljaju dragoceno svedočanstvo o borbi na Solunskom frontu, o oporavku ranjenika u Bizerti, o teškom životu srpskih vojnika i oficira u austrougarskim logorima, o školovanju srpskih đaka u Francuskoj. Na njihovim stranicama je mladalački zanos, patriotizam, bunt, nostalgija, ali i poniženost ratom i ljubavna čežnja“.
Naša sagovornica kaže da je najžešća borba perom bila na frontu i u logorima:
„Rovovac je nastao u okolnostima kakve samo rat može da priredi. Jedinstven je po tome što je ručno pisan, prepisivan i ilustrovan na Rovovskoj kosi, na samo 150 metara od Bugara. List je osmišljavao pisac Stanislav Krakov, tada mladi potporučnik u 17. pešadijskom puku Drinske divizije. Rovovac karakterišu upečatljive ilustracije, pretežno u formi kratkog stripa. Na crtežima, najčešće u dve slike, oponiraju slike života na frontu i u pozadini: 'Rovovac' - vojnik u uniformi, na čijem su umornom licu vidni tragovi nespavanja, oskudice u hrani, neizvesnost i 'deponac'- sveže obrijani pozadinac u odelu, zaobljenog lica sa tompusom u ustima. Zatim 'Koncerat u Solunu' na kome je svetlost pozornice, večernje toalete, i ozbiljna muzika i 'Koncerat na Kajmakčalanu' gde su razneta tela, krv, razbacano oružje, oblaci dima od bombi. Te ilustracije kao i oglasi za smrtonosno piće 'Rovovin' ‒ nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim“.
Rukopisni listovi u Velikom ratu
© Foto : Narodna biblioteka Srbije
Karikature lažnih rodoljuba
Posebno mesto u listu zauzimaju karikature na temu lažnih rodoljuba. Tako „Naše patriote“ u dve slike prikazuju lažne patriote koji na protestnom mitingu pozivaju na rat, a potom, punih džepova, odlaze u razne „Jevrope i Amerike“ luksuznim prekookeanskim brodovima.
Oštrica Krakovljeve satire sekla je elitizam, profiterstvo i ličnosti koje su zloupotrebile težak položaj srpskog naroda u svrhu lične promocije i koristi. Krakov se nije ustručavao da ukaže ni na privilegovan položaj sina tada svemoćnog Nikole Pašića.
U okupiranom Beogradu učenici Treće muške gimnazije tokom jula 1918. godine izdavali su, verovatno ilegalno, rukopisni list „Narod“.
„Na naslovnim stranama dva sačuvana broja ilustracije prikazuju događaje sa fronta: 'Francuska vojska kod Remsa' i 'Svetski rat' u četiri slike. Imajući u vidu okolnosti pod kojima je list izlazio, hrabrost gimnazijalaca da rečju i slikom podrže pobedu Srbije i njenih saveznika zaslužuje divljenje“, naglašava Jovanović.
Izložba "Rukopisni listovi iz Velikog rata" u Ljubljani, 2023.
© Foto : Narodna biblioteka Srbije
Delili sudbinu vojnika
Sagovornica Sputnjika kaže da su mnogi naslovi ostali u džepovima šinjela vojnika pokošenih na bojnom polju. Neki su završili i kao ručak, kao jubilarni broj lista koji je jedan komordžija ubacio u manjerku, dodao pirinča i vode i skuvao.
„Na stranicama Antene u šaljivoj rubrici 'Haljkavost cenzure', nalazimo podatak da je jedan broj upotrebljen za 'zadnje namere' pa su ga ponovo morali ispisivati“.
Jovanović kaže da su rukopisni listovi delili sudbinu svoga naroda, zajedno sa njim oni su se selili, prkosili, odolevali...
Rukopisni listovi iz Velikog rata
© Foto : Narodna biblioteka Srbije
Njihova sudbina bila je slična sudbini vojnika - mnogi su iščezli u vihoru rata:
„Svaki od pomenutih naslova je bio ostrvo slobode, kako za one koji su učestvovali u njihovom kreiranju, tako i za one koji su ih čitali. Za neke naslove nikada nećemo saznati da su postojali, za neke ne znamo gde su nestali, a neki su dospeli u otadžbinu o kojoj su s toliko žara pričali i sanjali. Neki listovi su našli svoje mesto na policama biblioteka ili u privatnim zbirkama i čekaju da ih se bar ponekad setimo“, zaključuje Nataša Jovanović.
