Ekscentrik iz moćne dinastije Kenedi: Ko je novi Bajdenov izazivač
Pratite nas
Šanse Roberta Kenedija Mlađeg da se izbori za kandidaturu demokrata i postane predsednik SAD su više nego minimalne. Kenedi Mlađi važi za ekscentrika iz jedne od najmoćnijih političkih dinastija kome, za razliku od oca i strica, nedostaju sofisticiranost i intelektualna dubina, kaže dr Srđa Trifković.
Robert F. Kenedi Mlađi podneo je dokumentaciju Federalnoj izbornoj komisiji Sjedinjenih Američkih Država kako bi zvanično počeo predsedničku kampanju za izbore 2024. godine.
Robert Kenedi Mlađi – Bajdenov izazivač
Robert Kenedi Mlađi namerava da bude izazivač Džozefa Bajdena u trci za predsedničku kandidaturu demokrata. On će biti drugi mogući kandidat demokrata posle Marijane Vilijamson, koja je do sada jedina proglasila kandidaturu. Bajden još uvek nije objavio da li će se kandidovati na predsedničkim izborima.
Potencijalni kandidat ima 69 godina, sin je Roberta F. Kenedija, bivšeg državnog tužioca, senatora i potencijalnog predsedničkog kandidata na izborima 1968. godine, koga je ubio Sirhan Sirhan pre završetka izbora kandidata demokrata.
Stric Roberta F. Kenedija Mlađeg je Džon Ficdžerald Kenedi, 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, kog je ubio Li Harvi Osvald 22. novembra 1963. godine u Dalasu tokom predsedničkog mandata. Osvalda je pre suđenja ubio Džek Rubi a do danas američke službe nisu deklasifikovale sve dokumente o najvećem političkom ubistvu druge polovine prošlog veka.
Ubistva Džona i Roberta Kenedija i danas izazivaju kontroverze i podstiču razne „teorije zavere“. Oskarovac Oliver Stoun, autor jednog igranog i jednog dokumentarnog filma o ubistvu Džona Kenedija, smatra da je on ubijen zbog vođenja antikolonijalne politike i traženja načina za okončanje Hladnog rata, „prkoseći željama američkog brzo rastućeg i sve moćnijeg vojnog i obaveštajnog sektora“.
Ekscentrik iz američke dinastije
Robert Kenedi Mlađi verovatno ne bi privukao čak ni ovu skromnu medijsku pažnju koju uživa da nema ime koje je povezano sa jednom od najmoćnijih političkih dinastija u američkoj istoriji, kaže za Sputnjik dr Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“.
„S druge strane, njegovi stavovi su do te mere protivni mejnstrimu, da ga se i sama porodica, naravno, nije formalno odrekla, ali ga drži na priličnoj distanci. Tretiraju ga kao jednog ekscentrika koji može slobodno da propagira te svoje stavove kako nalazi za shodno, ali da ne bude na ma koji način vezan sa familijom koja i dan danas predstavlja deo demokratskog establišmenta. Ne samo u Masačusetsu nego i širom Amerike oni su i dalje, i to sasvim ispravno, percipirani kao integralni deo levo-liberalnog establišmenta.“
„Nemoguće dete“ bez intelektualne dubine
Robert F. Kenedi Mlađi radio je kao državni tužilac i advokat. Poznat je kao advokat koji se bori i zalaže za očuvanje prirode, naročito reka, kao i ugroženih i siromašnih ljudi i manjina, posebno američkih starosedelaca. Oštro je kritikovao američki intervencionizam, naročito u Siriji.
Veliki je kritičar korporacija, protiv kojih se borio i kao advokat, zastupajući siromašne i ugrožene, ali i vodeći parnice za zaštitu životne sredine. Poznat je i kao protivnik vakcina, a posebno se borio protiv kovid vakcina i njihove obavezne primene u SAD.
Ako pogledate istorijat njegovih izjava i pokušaja raznih „medijskih bombi“, stičete utisak da je reč o čoveku koji nema dlake na jeziku i čini se da on više želi da stvori imidž „nemogućeg deteta“, ističe Trifković.
„Mislim, za sve te stavove, naravno, postoji i značajno utemeljenje, bilo da je reč o kritici vojnog intervencionizma ili čitavog sistema, ali u njegovom slučaju nedostaje sofisticiranost i intelektualna dubina“, dodaje istoričar.
Treći kandidat bez šansi za pobedu
Kenedijeve šanse da bude kandidat demokrata su ispod nivoa statističke greške ali bi mogao ući u predsedničku trku kao nezavisni kandidat. Međutim, čak i sa daleko bolje finansiranom i medijski pokrivenom kampanjom, „treći kandidat“ u američkoj istoriji, objašnjava Trifkofić, skoro da nikad nije imao nikakve šanse.
Trifković koji je bio uključen u prikupljanje sredstava za nezavisnu kampanju Patrika Bjukenena kao nezavisnog republikanca 2000. godine kaže da ovaj kandidat, bez obzira što je bio i ostao jedan od vodećih intelektualaca konzervativne struje u SAD, nije dobio ni čitav jedan procenat glasova.
Multimilioner Ros Pero 1992. godine nije štedeo za svoju kampanju nezavisnog kandidata, a jedino u čemu je uspeo je da uzme dovoljno glasova republikancima da bi se Bil Klinton „uvukao u Belu kuću“, podseća Trifković.
Kandidatura nezavisnog kandidata u odnosu na dve vodeće stranke tako je često dvosekli mač jer s jedne strane u prvi mah možda i privuče izvesnu medijsku pažnju, ali kasnije, kako kaže naš sagovornik, kad se vidi kakva mu je stvarna podrška često je manja nego što su bila očekivanja.
„I to nije iznenađujuće jer u američkom političkom sistemu upravo zbog dominacije te dve stranke republikanci koji bi čak i simpatisali trećeg kandidata za njega neće glasati ako se boje da će time odvući glasove koji će pomoći demokrati da uđe u Belu kuću, kao što se desilo sa Rosom Peroom 1992. I obrnuto, demokrate koje bi podržale nekog levog kandidata svejedno će dati glas onome ko je na stranačkoj listi da se ne bi pocepali glasovi levice i time pomogli republikancima.“
Klan Kenedijevih bez budućnosti
Na pitanje koliko je Robert Kenedi Mlađi na liniji strica i oca, Trifković odgovara da kroz ceo istorijat raznih političkih dinastija vidimo da vrlo često u drugoj generaciji dolazi do opadanja, a u trećoj do potpunog gašenja talenta.
Eklatantni primer je Vinston Čerčil čiji je sin Randolf bio prilično nesređena ličnost, težak alkoholičar sklon ekscesima, a njegov sin Vinston koji je ispočetka dosta obećavao kao torijevski poslanik, posle je potpuno nestao sa scene, podseća Trifković.
„Na sličan način možemo reći da je u slučaju Bušovih, otac Džordž, iako je imao samo jedan mandat u Beloj kući, bio daleko ozbiljniji i uspešniji političar od svog sina koji je započeo i iračku i avganistansku avanturu koje se nisu sjajno završile i koji je uveo neokonzervativce u Belu kuću. Tako da u ovom trenutku mislim da na horizontu nemamo nijednog Kenedija koji bi istinski obećavao kao neka politička figura sutrašnjice“, zaključio je Trifković.
