https://lat.sputnikportal.rs/20230406/zapadu-jasno-da-sada-ne-mogu-da-rese-kosovsko-pitanje--prelaze-na-provereni---plan-b-video-1153704510.html
Zapadu jasno da sada ne mogu da reše kosovsko pitanje – prelaze na „provereni“ - plan „B“ /video/
Zapadu jasno da sada ne mogu da reše kosovsko pitanje – prelaze na „provereni“ - plan „B“ /video/
Sputnik Srbija
U Vašingtonu i u Briselu svesni su da nema šanse da se ove godine završi kosovsko pitanje kako su zamislili, zato se ulazi u primenu metodologije sile i... 06.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-06T16:51+0200
2023-04-06T16:51+0200
2023-04-06T16:51+0200
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja
svet sa sputnjikom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/03/1143930592_0:0:3640:2048_1920x0_80_0_0_60d6e885fb2a6da74cca556f0704be19.jpg
Dešavanja na terenu – hapšenja Srba, upadi u kuće, ali i najava lokalnih izbora u četiri opštine na severu 23. aprila – imaju dve strane medalje, upozorava diplomata Zoran Milivojević.Zapad i Kurti imaju iste ciljevePrva je, kako ističe, da ne treba imati iluzija i da su ciljevi Zapada i Kurtija isti: da se potvrdi kosovska državnost. Pitanje je samo ko kakvu taktiku primenjuje: Priština samo vrši pritisak na drugi način, sprovodeći tiho etničko čišćenje.„Druga strana je da se stvara stanje eskalacije pred sukob. Ja bih taj aspekt nazvao – „upotreba Kurija“. A on merama koje preduzima stvara situaciju na terenu koja ide u korist zajedničkog cilja. Njemu se tolerišu stvari gde pravo ne važi – nečiji prekršaj pretvorite u ratni zločin, a onog ko je pokušao ubistvo na etničkoj osnovi pustite kući. Koriste se svi mehanizmi koji idu u korist pravljenja ambijenta gde Srbija treba da čini ustupke“, opisuje tu taktiku Milivojević.Novo zamešateljstvoAdvokat Goran Petronijević poslednje događaje na Kosmetu vidi kao posledicu zamešateljstva nastalog zbog, kako kaže, ishitrene potrebe navodnog rešavanja problema između Beograda i Prištine gde su SAD i zemlje Kvinte na sebe preuzele neku vrstu božanskog ovlašćenja.„Međutim, u njihovim namerama ne vidim mogućnost da dođe do deeskalacije – naprotiv“, upozorava Petronijević.On ne veruje ni u spremnost i Prištine i Zapada da sprovedu obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, iako se javno govori da se moraju sprovesti svi ranije postignuti dogovori.„Još tokom prvih briselskih sporazuma, ili bolje reći nesporazuma, upotrebio sam metaforu da je ZSO šarena laža. To je imaginacija - oni nikad neće formirati ZSO izuzev ako ne bude na nivou NVO koja nikom ne treba od srpskog naroda, ni Srbima u Srbiji, ni Srbima dole na KiM“, veruje Petronijević.Sporenja oko ZSODa su šanse za formiranje ZSO male smatra i Milivojević, koji podseća da ne samo da Kurti neće da je formira, nego da se Beograd i sa Zapadom spori i oko implementacije i oko toga kako ona treba da izgleda.„Definitivno je pitanje je li to treba da bude ZSO sa izvršnim ovlašćenjima jer ako se to tako implementira onda politički sistem KiM nije isti. Mora da se promeni ustav i onda je srpska pozicija sasvim drugačija, i pregovaračka pozicija drugačija. Međutim, mi se ni oko toga ne slažemo. Tako da ja ne vidim da će ZSO da se implementira nego ne vidim ni kakva će da bude: to je tek predmet za ozbiljne diskusije tako da smo mi daleko od priče o normalizaciji“, konstatuje diplomata.On ističe da puno zavisi i od pozicije Srbije koja bi trebalo da se ponaša dosledno i da u skladu sa svojim interesom odlučno insistira da se prvo završi ZSO. Važno je, međutim, napominje Milivojević da Srbija razgovara jer Zapad je nervozan pošto globalni odnosi ne idu u pravcu kojim on želi, veliki kad gube to teško prihvataju i trude se da zadrže poziciju svim sredstvima, pa i silom, a bes mogu da iskale na trećim malim zemljama.Lokalni izbori na severu i srpski „spavači“Na zapažanje da nije jednostavno razgovarati kad Kvinta podrži lokalne izbore za četiri opštine na severu, a na kojima neće učestvovati Srpska lista, Petronijević primećuje da su odavno poznati dupli standardi Zapada, pa i u ovom slučaju aplaudira Prištini, iako se najavljenim glasanjem krše ustav i zakoni samog tzv. Kosova.„Ono na šta Zapad računa jesu „spavači“ u korpusu srpskog naroda, to su ljudi koje mnogi zovu Kurtijevi Srbi i koji će prihvatiti da uđu u vlast da bi obezbedili sebi određeni status“, upozorava advokat.Zoran Milivojević ističe da su ti izbori neodrživi, da nemaju nikakav legitimitet i da vode u eskalaciju ali da je to još jedna upotreba Kurtija u funkciji pritiska na Srbe i Srbiju.Suđenje u Hagu – pranje biografije OVKSagovornici Sputnjika su podozrivi i kad je reč o ishodu suđenja vođama OVK na čelu sa Hašimom Tačijem pred specijalizovanim sudom u Hagu.„Kad su ta suđenja u pitanju, i ako bi se ovi postupci završili osuđujućim presudama, tu nema ni P od pravde. To je izigravanje pravde. Ako pravda treba da dođe posle 25-30 godina, a ovaj postupak će trajati najmanje tri, a možda i pet godina, kakva je to pravda“, navodi Petronijević. On podseća i da se optuženi terete za obračune među Albancima i da se nigde ne pominje da su ubistva Srba izvršena na etničkoj osnovi:„Bez toga meni takva presuda ništa ne znači i ne treba da znači ni Srbiji, presuda koja će osuditi Tačija što je hteo da stavi Kosovo pod političku kontrolu pa je ubio pet Albanaca, 10 Srba itd... To ne odgovara istini. To je napor da zapad očuva matricu na kojoj je stvoreno nezavisno Kosovo.“Po oceni Milivojevića, cilj suđenja je da se stvore uslovi za pomirenje u okviru albanskog društva na nezavisnom Kosovu.„Želja je i da se sklone ljudi vezani za OVK kako bi mogao da se promoviše politički sistem u funkciji potvrde kosovske državnosti, a onda se to lakše brani kao projekat. Takođe, nastoji se ne da se eliminiše OVK nego da se predstavi u novom svetlu, kao „oslobodilačka organizacija“, a da se eliminišu elementi koji su to dovodili u pitanje“, objašnjava diplomata uz opasku da inače nema poverenja ni u jedan haški sud te da je i u ovom sudu dominantni smisao politika. Dodaje i da je presuda toliko daleko da je teško govoriti o njenim efektima:„Ovo što počinje je na dugom štapu i čini se da će biti u toj funkciji da će i te srpske žrtve biti podvedene pod sledeće – da se opere biografija OVK.“Tri faktora za objedinjavanje “kvarteta”Još jedan sumnjivi projekat u regionu je formiranje “kvarteta” Severne Makedonije, tzv. Kosova, Albanije i Crne Gore iz kog su vidno izostavljene Srbija i BiH. Po mišljenju Petronijevića, jedina “kripto motivacija” tog bloka je nastavak zidanja temelja velike Albanije što je i nož u leđa Srbiji.Ciljevi su jasni, napominje Milivojević i navodi tri ključna momenta “kvarteta”: članice NATO plus KiM kao potencijalna članica NATO koja je pod kapom Alijanse.„Dalje, sve četiri potpisnice su 100 posto na liniji zapadne politike prema Rusiji i na neki način i prema Kini. I treći elemenat je što to objedinjuje balkanski prostor sem Grčke i odgovara panalbanskim nacionalnim interesima. Srbija tu smeta jer nije članica NATO, nije priznala Kosovo i nije uvela sankcije Rusiji, pa ne može da se uklopi u tu priču. A ne može ni BiH zbog Republike Srpske“, kaže naš sagovornik.Za Milivojevića još jedan rečiti pokazatelj klime u regionu je i ovonedeljni sastanak zapadnobalkanske šestorke u Rimu gde su, podseća, učestvovali pored Ivice Dačića kao predstavnika Srbije, još četiri Albanca – predstavnici Skoplja, Prištine, Tirane i Podgorice, i jedan Bošnjak, ministar spoljnih poslova BiH.„Tu se vidi da se stvara ambijent koji ide na ruku panalbanskim strateškim ciljevima. I još nešto: kad je reč o zapadnoj politici najlojalniji tome su upravo Albanci, bez obzira gde su, da li su u Malesiji, Tetovu, Tirani, Uroševcu. Oni su najlojalniji sadašnjoj politici koja odgovara interesima NATO i Zapada ne samo u smislu antiruske politike nego generalno strateških ciljeva zapada na ovim prostorima“, zaključuje Milivojević.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja, svet sa sputnjikom
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja, svet sa sputnjikom
Zapadu jasno da sada ne mogu da reše kosovsko pitanje – prelaze na „provereni“ - plan „B“ /video/
U Vašingtonu i u Briselu svesni su da nema šanse da se ove godine završi kosovsko pitanje kako su zamislili, zato se ulazi u primenu metodologije sile i pritiska, a u funkciji toga je, smatraju sagovornici Sputnjika, eskalacija i ucene Srbije, u čemu im pomaže i Aljbin Kurti.
Dešavanja na terenu – hapšenja Srba, upadi u kuće, ali i najava lokalnih izbora u četiri opštine na severu 23. aprila – imaju dve strane medalje, upozorava diplomata Zoran Milivojević.
Zapad i Kurti imaju iste ciljeve
Prva je, kako ističe, da ne treba imati iluzija i da su ciljevi Zapada i Kurtija isti: da se potvrdi kosovska državnost. Pitanje je samo ko kakvu taktiku primenjuje: Priština samo vrši pritisak na drugi način, sprovodeći tiho etničko čišćenje.
„Druga strana je da se stvara stanje eskalacije pred sukob. Ja bih taj aspekt nazvao – „upotreba Kurija“. A on merama koje preduzima stvara situaciju na terenu koja ide u korist zajedničkog cilja. Njemu se tolerišu stvari gde pravo ne važi – nečiji prekršaj pretvorite u ratni zločin, a onog ko je pokušao ubistvo na etničkoj osnovi pustite kući. Koriste se svi mehanizmi koji idu u korist pravljenja ambijenta gde Srbija treba da čini ustupke“, opisuje tu taktiku Milivojević.
Advokat Goran Petronijević poslednje događaje na Kosmetu vidi kao posledicu zamešateljstva nastalog zbog, kako kaže, ishitrene potrebe navodnog rešavanja problema između Beograda i Prištine gde su SAD i zemlje Kvinte na sebe preuzele neku vrstu božanskog ovlašćenja.
„Međutim, u njihovim namerama ne vidim mogućnost da dođe do deeskalacije – naprotiv“, upozorava Petronijević.
On ne veruje ni u spremnost i Prištine i Zapada da sprovedu obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, iako se javno govori da se moraju sprovesti svi ranije postignuti dogovori.
„Još tokom prvih briselskih sporazuma, ili bolje reći nesporazuma, upotrebio sam metaforu da je ZSO šarena laža. To je imaginacija - oni nikad neće formirati ZSO izuzev ako ne bude na nivou NVO koja nikom ne treba od srpskog naroda, ni Srbima u Srbiji, ni Srbima dole na KiM“, veruje Petronijević.
Da su šanse za formiranje ZSO male smatra i Milivojević, koji podseća da ne samo da Kurti neće da je formira, nego da se Beograd i sa Zapadom spori i oko implementacije i oko toga kako ona treba da izgleda.
„Definitivno je pitanje je li to treba da bude ZSO sa izvršnim ovlašćenjima jer ako se to tako implementira onda politički sistem KiM nije isti. Mora da se promeni ustav i onda je srpska pozicija sasvim drugačija, i pregovaračka pozicija drugačija. Međutim, mi se ni oko toga ne slažemo. Tako da ja ne vidim da će ZSO da se implementira nego ne vidim ni kakva će da bude: to je tek predmet za ozbiljne diskusije tako da smo mi daleko od priče o normalizaciji“, konstatuje diplomata.
On ističe da puno zavisi i od pozicije Srbije koja bi trebalo da se ponaša dosledno i da u skladu sa svojim interesom odlučno insistira da se prvo završi ZSO. Važno je, međutim, napominje Milivojević da Srbija razgovara jer Zapad je nervozan pošto globalni odnosi ne idu u pravcu kojim on želi, veliki kad gube to teško prihvataju i trude se da zadrže poziciju svim sredstvima, pa i silom, a bes mogu da iskale na trećim malim zemljama.
Lokalni izbori na severu i srpski „spavači“
Na zapažanje da nije jednostavno razgovarati kad Kvinta podrži lokalne izbore za četiri opštine na severu, a na kojima neće učestvovati Srpska lista, Petronijević primećuje da su odavno poznati dupli standardi Zapada, pa i u ovom slučaju aplaudira Prištini, iako se najavljenim glasanjem krše ustav i zakoni samog tzv. Kosova.
„Ono na šta Zapad računa jesu „spavači“ u korpusu srpskog naroda, to su ljudi koje mnogi zovu Kurtijevi Srbi i koji će prihvatiti da uđu u vlast da bi obezbedili sebi određeni status“, upozorava advokat.
Zoran Milivojević ističe da su ti izbori neodrživi, da nemaju nikakav legitimitet i da vode u eskalaciju ali da je to još jedna upotreba Kurtija u funkciji pritiska na Srbe i Srbiju.
Suđenje u Hagu – pranje biografije OVK
Sagovornici Sputnjika su podozrivi i kad je reč o ishodu suđenja vođama OVK na čelu sa Hašimom Tačijem pred specijalizovanim sudom u Hagu.
„Kad su ta suđenja u pitanju, i ako bi se ovi postupci završili osuđujućim presudama, tu nema ni P od pravde. To je izigravanje pravde. Ako pravda treba da dođe posle 25-30 godina, a ovaj postupak će trajati najmanje tri, a možda i pet godina, kakva je to pravda“, navodi Petronijević. On podseća i da se optuženi terete za obračune među Albancima i da se nigde ne pominje da su ubistva Srba izvršena na etničkoj osnovi:
„Bez toga meni takva presuda ništa ne znači i ne treba da znači ni Srbiji, presuda koja će osuditi Tačija što je hteo da stavi Kosovo pod političku kontrolu pa je ubio pet Albanaca, 10 Srba itd... To ne odgovara istini. To je napor da zapad očuva matricu na kojoj je stvoreno nezavisno Kosovo.“
Po oceni Milivojevića, cilj suđenja je da se stvore uslovi za pomirenje u okviru albanskog društva na nezavisnom Kosovu.
„Želja je i da se sklone ljudi vezani za OVK kako bi mogao da se promoviše politički sistem u funkciji potvrde kosovske državnosti, a onda se to lakše brani kao projekat. Takođe, nastoji se ne da se eliminiše OVK nego da se predstavi u novom svetlu, kao „oslobodilačka organizacija“, a da se eliminišu elementi koji su to dovodili u pitanje“, objašnjava diplomata uz opasku da inače nema poverenja ni u jedan haški sud te da je i u ovom sudu dominantni smisao politika. Dodaje i da je presuda toliko daleko da je teško govoriti o njenim efektima:
„Ovo što počinje je na dugom štapu i čini se da će biti u toj funkciji da će i te srpske žrtve biti podvedene pod sledeće – da se opere biografija OVK.“
Tri faktora za objedinjavanje “kvarteta”
Još jedan sumnjivi projekat u regionu je formiranje “kvarteta” Severne Makedonije, tzv. Kosova, Albanije i Crne Gore iz kog su vidno izostavljene Srbija i BiH. Po mišljenju Petronijevića, jedina “kripto motivacija” tog bloka je nastavak zidanja temelja velike Albanije što je i nož u leđa Srbiji.
Ciljevi su jasni, napominje Milivojević i navodi tri ključna momenta “kvarteta”: članice NATO plus KiM kao potencijalna članica NATO koja je pod kapom Alijanse.
„Dalje, sve četiri potpisnice su 100 posto na liniji zapadne politike prema Rusiji i na neki način i prema Kini. I treći elemenat je što to objedinjuje balkanski prostor sem Grčke i odgovara panalbanskim nacionalnim interesima. Srbija tu smeta jer nije članica NATO, nije priznala Kosovo i nije uvela sankcije Rusiji, pa ne može da se uklopi u tu priču. A ne može ni BiH zbog Republike Srpske“, kaže naš sagovornik.
Za Milivojevića još jedan rečiti pokazatelj klime u regionu je i ovonedeljni sastanak zapadnobalkanske šestorke u Rimu gde su, podseća, učestvovali pored Ivice Dačića kao predstavnika Srbije, još četiri Albanca – predstavnici Skoplja, Prištine, Tirane i Podgorice, i jedan Bošnjak, ministar spoljnih poslova BiH.
„Tu se vidi da se stvara ambijent koji ide na ruku panalbanskim strateškim ciljevima. I još nešto: kad je reč o zapadnoj politici najlojalniji tome su upravo Albanci, bez obzira gde su, da li su u Malesiji, Tetovu, Tirani, Uroševcu. Oni su najlojalniji sadašnjoj politici koja odgovara interesima NATO i Zapada ne samo u smislu antiruske politike nego generalno strateških ciljeva zapada na ovim prostorima“, zaključuje Milivojević.
