Sneg pade na behar i zaštiti voće: Zanimljiv prirodni fenomen odvija se upravo širom Srbije
19:11 04.04.2023 (Osveženo: 10:57 06.04.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Sneg i temperatura u minusu neće uopšte uticati na povrtarske i ratarske kulture, a kakve će posledice imati po voće koje je cvetalo znaće se za sedam do deset dana. Stručnjaci kažu da je dobro je što je temperatura u minusu bila propraćena snegom koji je zaštitio voće koje je sada u fazi cvetanja.
Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, Darko Jevremović za Sputnjik kaže da su kajsija, šljiva, breskva u punom cvetanju, a visina snežnog pokrivača u čačanskom kraju od pet do 15 santimetara. Temperatura je, kako kaže, u seoskom području bila izmeću minus jedan i minus dva stepena Celzijusa.
Sneg zaštitio cvet voća
„Dobra je strana što je bilo snega tako da su cvetovi prekriveni i sneg će ih zaštiti od niskih temperatura. Loše je to što je sneg vlažan tako da ima loma grana i grančica. Kod voćnjaka koji su prilično dobro orezani zimskom rezidbom tu su manji problemi“, ističe naš sagovornik.
U svakom slučaju, ovo je, kako ističe, bolja situacija nego da smo samo imali temperaturu u minusu.
„Sneg je zasada pozitivno uticao. Nadamo se da će ovo za par dana proći. Sa otopljavanjem snega znaćemo pravu situaciju kada se uđe u voćnjake i kada se pregledaju cvetovi i kakva su oštećenja kod njih. Tek za sedam do deset dana ćemo znati preciznije u kojoj meri je ovo uticalo na voće“, napominje Jevremović.
Za maline nema zime
Koda su u pitanju jabuke i kruške, cvetanje kod njih je, kako kaže, razvučenije, te voćne vrste cvetaju znatno duže, pa kod njih i kada bude nekih nižih temperatura uvek jedan deo nije bio u fazi cvetanja i tu onda nema problema.
Rascvetalo voće pod snežnim pokrivačem je zaštićeno od izmrzavanja
© Sputnik / Lola Đorđević
„Što se tiče jagodičastih vrsta voća, malina je konkretno u fazi listanja, tako da tu nema nikakvih problema sa ovim niskim temperaturama, niti sa snegom“, dodaje on, ali i napominje da bi ako potraje hladnije vreme, što se najavljuje, to značilo otežan let pčela. To opet znači da bi izostalo dobro oprašivanje, što može negativno da se odrazi na prinos, napominje naš sagovornik.
Za razliku od voćara, povrtari i ratari, po oceni naših sagovornika, nemaju uopšte razloga za brigu.
Povrtari mirni
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na katedri za povrtarstvo, dr Žarko Ilin kaže da sneg nije problematičan za većinu povrtarskih vrsta.
„I ove temperature u minusu do jedan stepen nisu problematične ni za jednu od posejanih povrtarskih vrsta, ili čak poniklih, jer većina njih izdržava čak minus osam. Lukovičastvo povrće podnosi i minus 27 stepeni Celzijusovih, tako da ovo uopšte nije problematično“, podvlači on.
Moglo bi, kako dodaje, da bude problematično za proizvodnju rasada u objektima koji bi zahtevali dodatno zagrevanje ako temperatura i dalje bude između plus i minus jedan stepen. To bi dodatno poskupelo proizvodnju ranih povrtarskih vrsta, a to, napominje Ilin, važi i za uzgajanje toploljubivih povrtarskih vrsta u zaštićenom prostoru, kakvi su paprika, paradajz, krastavac.
Njih na otvorenom još nema i oni će se iznositi i rasađivati tek krajem aprila i tokom maja, tako da se trenutna vremenska situacija na njih uopšte ne odnosi.
Stručnjak za povrtarstvo podseća da zna snega da bude i do 20. aprila i da ova situacija nije iznenađujuća, mada se retko dešava, u dve-tri godine u referentnom periodu od 30 godina.
Sneg koji je pao pred prolećnu setvu obezbediće dovoljno vlage dubljim slojevima zemljišta pa ne bi trebalo očekivati prošlogodišnji scenario
© Tanjug / Jaroslav Pap
Ratarima sneg dobro da dođe
Direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović za Sputnjik kaže da ova vremenska situcija ratarima ne samo da ne bi trebalo da napravi problem, već ima i svoju dobru stranu.
„Ovaj sneg će svakako da obezbedi značajne količine vode zemljištu, što je jako važno jer je baš lepo pao pred prolećnu setvu i vlaga u dubljim slojevima zemljišta će značiti kukuruzu, soji i suncokretu tokom maja i juna. Posebno ako budemo imali visoke temperature kao prethodne dve godine“, objašnjava naša sagovornica.
Ona ističe da bi pšenici, ječmu, repici, koji su već na njivama, temperatura u minusu štetila da je tlo golo.
„Imajući u vidu da u većem delu proizvođačkih regiona temperatura neće da se spušta ispod minus jedan, minus dva, osim u planinskim delovima gde se inače slabo gaji pšenica, zaista ne očekujemo probleme“, ističe direktorka Udruženja „Žita Srbije“.
Ako ih bude u planinskim predelima gde se minimalno gaje ozime kulture, to ne bi trebalo da se značajnije odrazi na sveukupan rod, zaključila je Savovićeva.
