Jugoslovensko dramsko pozorište obeležilo 75 godina: Na putu Bojana Stupice uprkos svim preprekama
© Tanjug / Miloš Milivojević
Pratite nas
Sa dva miliona stanovnika Beograd mora da ima bar 20 pozorišta da bismo bili kulturna metropola. Moramo da obnovimo Teatar „Bojan Stupica“ i pozorište „Boško Buha“ i izgradimo još 10 pozorišnih kuća, rekao je reditelj Egon Savin primajući godišnju nagradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Jugoslovensko dramsko pozorište je danas proslavilo 75 godina od prve premijere uz podsećanje na temelje koje je postavio veliki Bojan Stupica i najavu početka rekonstrukcije scene koja nosi njegovo ime.
Sve spremno za izgradnju Teatra „Bojan Stupica“
„Obeležavamo Dan pozorišta koje je osnovao Bojan Stupica. Postavio je temelje, kriterijume, sa najvećim pozorišnim stvaraocima tog vremena. JDP je gradio svoj put, ponekad kroz teške trenutke, sve vreme čuvajući vrednosti i put kojim je krenuo Bojan Stupica“, rekla je direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović.
Podsetivši da je Stupica izgradio i teatar, otvoren 19. decembra 1969, koji je poneo njegovo ime, Vučković Manojlović je istakla da su posle njegovog zatvaranja 2015. godine iz bezbednosnih razloga i višegodišnje borbe sa „administrativnim preprekama i nejasnom dokumentacijom“, konačno rešili sve pravno-imovinske probleme.
„Sve je spremno za projektovanje scene, a onda i izgradnju novog Teatra 'Bojan Stupica'. Očekujem da radovi počnu tokom naredne sezone“, rekla je direktorka JDP-a.
Jugoslovensko dramsko je tim povodom izdalo i monografiju „Teatar sa imenom i prezimenom“ posvećenu Teatru „Bojan Stupica“ koju je priredio Aleksandar Milosavljević.
„Bojan Stupica i njegovi saradnici su brzo shvatili da se na početku jasno zacrtan repertoarski profil može održati samo ako postoji još jedna scena koja će biti neka vrsta laboratorije za istraživanje novih tekstova, rediteljskih polemika i uigravanje mladih glumaca. Bez te scene JDP gubi izuzetno značajan motor koji ga pokreće kao pozorište koje istražuje. Raduje me da će Jugoslovensko dramsko ponovo dobiti tu scenu i svi koji budu na njoj radili, stvaraće pod zaštitom Bojana Stupice“, naglasio je Milosavljević.
Svoju prvu profesionalnu režiju 1975. godine upravo na toj sceni ostvario je reditelj Egon Savin, jedan od laureata godišnjih nagrada JDP-a.
„Godinama nema tog teatra i izgleda kao da je to svejedno. Nije. Beograd treba ponovo da dobije taj teatar, kao i teatar 'Boško Buha' i bar još 10 pozorišta. Ima dva miliona ljudi i moramo imati bar 20-30 pozorišta da bismo bili kulturna metropola“, istakao je Savin nagrađen za režiju predstave „Razvojni put Bore Šnajdera“ Aleksandra Popovića.
Dostojni čuvari baštine i testamenta predaka
Godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta dobili su i Vita Taufer za režiju predstave „Edip“ prema Sofoklovoj tragediji, zatim Jagoš Marković za režiju predstave „Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića, a Anita Mančić i Sanja Marković za uloge u istoj predstavi.
Marko Radojević, Nataša Ninković i Milan Marić su nagrađeni za uloge u predstavi „Edip“, a Marić je dobio i nagrade „Dr Branivoj Đorđević“ za lepotu govora i „Branka i Mlađa Veselinović“ za najbolje glumačko ostvarenje na sceni JDP-a.
Milanu Mariću tri godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta
© Tanjug / Miloš Milivojević
Nenadu Jezdiću je pripala nagrada matične kuće za uloge u predstavama „Čudo u Šarganu“ i „Razvojni put Bore Šnajdera“.
„Svima nama čestitam jubilej. Želim nam zdravlje, sreću, mir, ljubav i da se u ovom i još većem broju sastajemo i u budućim danima. Svima nama želim još puno ovakvih nagrada koje nam dodeljuje naša kuća. To je jedini znak da smo dostojni čuvari baštine i testamenta koje su nam ostavili pozorišni očevi i majke. Neka dugo traje Jugoslovensko dramsko pozorište i želim i drugim teatarskim kućama, obnovljenim i renoviranim, da dugo postoje na svojim starim adresama“, poručio je Jezdić.
Jugoslovensko dramsko pozorište je dodelilo kolektivnu nagradu glumačkom ansamblu predstave „Razvojni put Bore Šnajdera“ za izuzetno glumačko zajedništvo, uzajamnost i predanost u razmeni emocija i energije, dok je Lana Cvijanović nagrađena za kostime i poseban umetnički doprinos u istoj predstavi.
Šekspirova drama „Tit Adronik“ u režiji Andraša Urbana donela je nagradu glumicama Jovani Belović i Ireni Popović, dok su Sloboda Mićalović, Milena Vasić i Nataša Tapušković nagrađene za role u predstavi „Vatre“ Marije Velasko u režiji Karme Portačeli.
Nenad Jezdić nagrađen za uloge u predstavama „Čudo u Šarganu“ i „Razvojni put Bore Šnajdera“
© Tanjug / Miloš Milivojević
Nagrada „Nebojša Glogovac“ za izuzetnu kreaciju mladog glumca, ostvarenu u predstavama „Edip“ i „Tit Adronik“, pripala je Joakimu Tasiću, koji se prisetio svog susreta sa Glogovcem:
„U kafani Manjež sedeo sam sa svojim prijateljem i pevali smo baš pored Nebojše. Mnogo sam se drao. On je pogledao u mog prijatelja i rekao mu – Menjaj ga. Prijatelj me nije zamenio, ali ja sam se promenio. Prestao sam da se derem po kafanama. I mislim da su te male promene vrlo važne za glumca. Drago mi je da se menjam i u ovom pozorištu, što radim te male glumačke metamorfoze, a Glogi nas, evo, u foajeu gleda iz te predstave 'Metamorfoze' i mudro i nasmejano žmiri nad svima nama koji nosimo ovu nagradu“.
