https://lat.sputnikportal.rs/20230402/sta-povezuje-besmislenu-optuzbu-protiv-putina-ohridski-nesporazum-i-izbore-u-kazahstanu-1153392323.html
Šta povezuje besmislenu optužbu protiv Putina, ohridski (ne)sporazum i izbore u Kazahstanu
Šta povezuje besmislenu optužbu protiv Putina, ohridski (ne)sporazum i izbore u Kazahstanu
Sputnik Srbija
Praktično, u isto vreme dok je Međunarodni krivični sud izdavao nalog za privođenje Vladimira Putina, održani su pregovori u Ohridu i parlamentarni izbori u... 02.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-02T22:16+0200
2023-04-02T22:16+0200
2023-04-02T22:16+0200
srbija
srbija – politika
analize i mišljenja
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111853/93/1118539363_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_398504f2d3e0d92cba7eedc6b0428659.jpg
Međutim, čak i to što bi u normalnim okolnostima na prvi pogled bilo sasvim logično (da se ovakva tri događaja ne mogu povezati!), ovoga puta pokazuje se kao netačno. Što nam onda ukazuje kako živimo u nenormalnim vremenima, u eri kriza, ratova i totalne destabilizacije.Jer, ako se tri nezavisna i nespojiva događaja ipak mogu kontekstualno povezati, onda postoji sinhronicitet koji se tiče širih procesa (globalnih, političkih, bezbednosnih) i zato se prepoznaju i jednaki ili slični uzroci koji do tog sinhroniciteta i takve kontekstualnosti dovode.Tri (ne)spojiva događajaPrvo, sa formalne strane, protiv Vladimira Putina, čak i da se zanemari neodrživ sadržaj zahteva i diskutabilno obrazloženje ovakvog koraka (optužba po principu komandne odgovornosti, a da prethodno nisu čak ni navedeni, a kamoli procesuirani direktno umešani u konkretne slučajeve), Međunarodni krivični sud ne može učiniti ništa pošto Rusija ne priznaje njegovu nadležnost, a čak ni Ukrajina nije ratifikovala ranije potpisani dogovor (a navodni zločin dogodio se baš na teritoriji Ukrajine).Što se legitimnosti tiče, spornu odluku momentalno je podržao Džozef Bajden (jasno je odakle „vetar duva“ kada se razgovara o političkoj zaleđini svega), i pored toga što ni SAD ne priznaju nadležnost ovog Suda!Drugo, bez obzira na to kako se dešavanja oko (ne)prihvatanja famoznog francusko – nemačkog sporazuma mogu tumačiti, činjenica je i da ništa nije potpisano. Ako postoji nekakav tajni potpis, neka ga pokažu – Eskobar ili Borelj, svejedno!Ovako, bolje im je da ćute jer ne samo da će im se sva ova buka kojom pokušavaju da izjednače pravno – formalnu važnost jednog nepotpisanog akta (sa baš te, pravno – formalne strane, izuzimajući u slučaju Gabrijela Eskobara, moglo bi se postaviti pitanje i koliko uopšte pregovaračke strane imaju mandat da razgovaraju o takvom sadržaju, kao i da li predstavnici EU kao medijatori poseduju ovlašćenja da ga nude u toj formi) i jednoglasno usvojene rezolucije Saveta bezbednosti UN (one broj 1244, naravno) pre ili kasnije obiti o glavu, nego već sada počinju da izgledaju apsolutno neozbiljno. Sada se setili da nema potrebe za potpisivanjem! Bilo bi dobro da to ponove u svojim zemljama, nekom sličnom prilikom. Pri tome, ratifikaciju uopšte ne pominju, kao i pitanje nadležnosti (po Ustavu Republike Srbije funkcija predsednika više je protokolarna!). I ovde su otvorena pitanja legalnosti i legitimnosti.Treće, u Astani je posmatračka misija OEBS – a, samo nekoliko sati posle zatvaranja biračkih mesta izašla sa svojom ocenom predizborne kampanje i toka glasanja. Zapravo, pokazali su da je izveštaj napisan mnogo ranije, zato je i tako ekspresno publikovan.Reforme koje sprovodi (među njima i ustavne koje obuhvataju suštinsku transformaciju političkog sistema) predsednik Kasim – Žomart Tokajev u svakom pogledu su impresivne i nakon njih neće ništa biti isto.I glasanje na netom održanim izborima razlikovalo se od prethodnih, ali to za posmatrače iz OEBS – a nije baš dovoljno, te upozoravaju kako bejaše „restrikcija u javnom prostoru“, „površnog izveštavanja“, „pravnih i političkih prepreka“ u (pred)izbornoj trci... Bilo bi zanimljivo, ako ne u detaljima onda makar načelno, uporediti sve te pritužbe sa, recimo, poslednje dve runde predsedničkih izbora u Francuskoj, pa onda na osnovu toga donositi zaključke.Krah međunarodnih organizacijaUočljivo je, dakle, da se brutalnije, češće i u punom kapacitetu međunarodne organizacije stavljaju u funkciju ostvarivanja političkih ciljeva, bez obzira na legalnost ili legitimnost odluka.Svakako, bilo je toga i ranije. Međutim, toga nije bilo ranije u ovom obimu, niti se delalo ovakvim intenzitetom.Sasvim je svejedno da li se radi o Međunarodnom krivičnom sudu, Evropskoj uniji, OEBS – u ili nekoj četvrtoj organizaciji unutar koje dominiraju zapadnjaci sa svojim saveznicima, tek – gde god je moguće pokušava se sa (zlo)upotrebom postojećih mehanizama uz prateća kreativna tumačenja i zaglušujuću propagandnu kampanju (kako bi se stvorila slika o opravdanosti).Učestalost akcija govori o njihovom sinhronizovanju, pa se nameće i tema kontekstualnosti.Što se postupanja i pozicioniranja SAD i ključnih evropskih država tiče, bukvalno sve se posmatra kroz prizmu (hibridnog) rata protiv Rusije. Bukvalno! Sve!Jer, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija obezbeđuju otprilike polovinu budžeta Suda, kada se spisku dodaju i ostali sa kolektivnog Zapada, procenat se penje na preko dve trećine.Kosovski slučaj je neprijatno podsećanje na nepočinstva iz bliske istorije i nužno je zatvoriti ga što pre, a uprkos svemu Tokajev ne pokazuje nameru da problematizuje pitanja statusa Kazahstana u Evroazisjkom ekonomskom savezu, ODKB ili ŠOS.Zato se arče ionako skromni potencijali Međunarodnog krivičnog suda koji će nakon ovoga biti još manji, uprežu diplomate iz Vašingtona i Brisela da uveseljavaju široke narodne mase objašnjenjima kako je nepotpisano jače od potpisanog i svesno relativizuju dometi reformi u ključnoj državi neuralgičnog srednjoazijskog regiona.Živimo u nenormalnim vremenima, u eri kriza, ratova i totalne destabilizacije, pa se na prvi pogled nepovezani događaji i te kako mogu posmatrati kao sinhronizovane akcije.Iz tog nenormalnog kako normalno i potpuno očekivano proishodiće porast nepoverenja u ove međunarodne organizacije. Što u krajnjoj liniji može dovesti i do njihovog nestanka ili (samo)ukidanja. Njihova sudbina, kao i mnogo toga drugog, zavisiće od rezultata tekućeg (hibridnog) rata. A od toga će zavisiti i koje će međunarodne organizacije nakon rata imati prednost, legitimitet i sposobnost da donose odluke univerzalnog značaju.Kako sada stvari stoje, veće su šanse da među njima ne budu Međunarodni krivični sud, EU i OEBS, kao uostalom i još čitav niz drugih.Pogledajte i kako je Putin još jednom podsetio SAD i njihove saveznike na rizik od nuklearne konfrontacije:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, emisija „prorok“
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, emisija „prorok“
Šta povezuje besmislenu optužbu protiv Putina, ohridski (ne)sporazum i izbore u Kazahstanu
Praktično, u isto vreme dok je Međunarodni krivični sud izdavao nalog za privođenje Vladimira Putina, održani su pregovori u Ohridu i parlamentarni izbori u Kazahstanu. Na prvi pogled to su tri nepovezana događaja, teško ih je „staviti u isti koš“ po bilo kojoj osnovi.
Međutim, čak i to što bi u normalnim okolnostima na prvi pogled bilo sasvim logično (da se ovakva tri događaja ne mogu povezati!), ovoga puta pokazuje se kao netačno. Što nam onda ukazuje kako živimo u nenormalnim vremenima, u eri kriza, ratova i totalne destabilizacije.
Jer, ako se tri nezavisna i nespojiva događaja ipak mogu kontekstualno povezati, onda postoji sinhronicitet koji se tiče širih procesa (globalnih, političkih, bezbednosnih) i zato se prepoznaju i jednaki ili slični uzroci koji do tog sinhroniciteta i takve kontekstualnosti dovode.
Prvo, sa formalne strane, protiv Vladimira Putina, čak i da se zanemari neodrživ sadržaj zahteva i diskutabilno obrazloženje ovakvog koraka (optužba po principu komandne odgovornosti, a da prethodno nisu čak ni navedeni, a kamoli procesuirani direktno umešani u konkretne slučajeve), Međunarodni krivični sud ne može učiniti ništa pošto Rusija ne priznaje njegovu nadležnost, a čak ni Ukrajina nije ratifikovala ranije potpisani dogovor (a navodni zločin dogodio se baš na teritoriji Ukrajine).
Što se legitimnosti tiče, spornu odluku momentalno je podržao Džozef Bajden (jasno je odakle „vetar duva“ kada se razgovara o političkoj zaleđini svega), i pored toga što ni SAD ne priznaju nadležnost ovog Suda!
Drugo, bez obzira na to kako se dešavanja oko (ne)prihvatanja famoznog francusko – nemačkog sporazuma mogu tumačiti, činjenica je i da ništa nije potpisano. Ako postoji nekakav tajni potpis, neka ga pokažu – Eskobar ili Borelj, svejedno!
Ovako, bolje im je da ćute jer ne samo da će im se sva ova buka kojom pokušavaju da izjednače pravno – formalnu važnost jednog nepotpisanog akta (sa baš te, pravno – formalne strane, izuzimajući u slučaju Gabrijela Eskobara, moglo bi se postaviti pitanje i koliko uopšte pregovaračke strane imaju mandat da razgovaraju o takvom sadržaju, kao i da li predstavnici EU kao medijatori poseduju ovlašćenja da ga nude u toj formi) i jednoglasno usvojene rezolucije Saveta bezbednosti UN (one broj 1244, naravno) pre ili kasnije obiti o glavu, nego već sada počinju da izgledaju apsolutno neozbiljno. Sada se setili da nema potrebe za potpisivanjem! Bilo bi dobro da to ponove u svojim zemljama, nekom sličnom prilikom. Pri tome, ratifikaciju uopšte ne pominju, kao i pitanje nadležnosti (po Ustavu Republike Srbije funkcija predsednika više je protokolarna!). I ovde su otvorena pitanja legalnosti i legitimnosti.
Treće, u Astani je posmatračka misija OEBS – a, samo nekoliko sati posle zatvaranja biračkih mesta izašla sa svojom ocenom predizborne kampanje i toka glasanja. Zapravo, pokazali su da je izveštaj napisan mnogo ranije, zato je i tako ekspresno publikovan.
Reforme koje sprovodi (među njima i ustavne koje obuhvataju suštinsku transformaciju političkog sistema) predsednik Kasim – Žomart Tokajev u svakom pogledu su impresivne i nakon njih neće ništa biti isto.
I glasanje na netom održanim izborima razlikovalo se od prethodnih, ali to za posmatrače iz OEBS – a nije baš dovoljno, te upozoravaju kako bejaše „restrikcija u javnom prostoru“, „površnog izveštavanja“, „pravnih i političkih prepreka“ u (pred)izbornoj trci... Bilo bi zanimljivo, ako ne u detaljima onda makar načelno, uporediti sve te pritužbe sa, recimo, poslednje dve runde predsedničkih izbora u Francuskoj, pa onda na osnovu toga donositi zaključke.
Krah međunarodnih organizacija
Uočljivo je, dakle, da se brutalnije, češće i u punom kapacitetu međunarodne organizacije stavljaju u funkciju ostvarivanja političkih ciljeva, bez obzira na legalnost ili legitimnost odluka.
Svakako, bilo je toga i ranije. Međutim, toga nije bilo ranije u ovom obimu, niti se delalo ovakvim intenzitetom.
Sasvim je svejedno da li se radi o Međunarodnom krivičnom sudu, Evropskoj uniji, OEBS – u ili nekoj četvrtoj organizaciji unutar koje dominiraju zapadnjaci sa svojim saveznicima, tek – gde god je moguće pokušava se sa (zlo)upotrebom postojećih mehanizama uz prateća kreativna tumačenja i zaglušujuću propagandnu kampanju (kako bi se stvorila slika o opravdanosti).
Učestalost akcija govori o njihovom sinhronizovanju, pa se nameće i tema kontekstualnosti.
Što se postupanja i pozicioniranja SAD i ključnih evropskih država tiče, bukvalno sve se posmatra kroz prizmu (hibridnog) rata protiv Rusije. Bukvalno! Sve!
Jer, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija obezbeđuju otprilike polovinu budžeta Suda, kada se spisku dodaju i ostali sa kolektivnog Zapada, procenat se penje na preko dve trećine.
Kosovski slučaj je neprijatno podsećanje na nepočinstva iz bliske istorije i nužno je zatvoriti ga što pre, a uprkos svemu Tokajev ne pokazuje nameru da problematizuje pitanja statusa Kazahstana u Evroazisjkom ekonomskom savezu, ODKB ili ŠOS.
Zato se arče ionako skromni potencijali Međunarodnog krivičnog suda koji će nakon ovoga biti još manji, uprežu diplomate iz Vašingtona i Brisela da uveseljavaju široke narodne mase objašnjenjima kako je nepotpisano jače od potpisanog i svesno relativizuju dometi reformi u ključnoj državi neuralgičnog srednjoazijskog regiona.
Živimo u nenormalnim vremenima, u eri kriza, ratova i totalne destabilizacije, pa se na prvi pogled nepovezani događaji i te kako mogu posmatrati kao sinhronizovane akcije.
Iz tog nenormalnog kako normalno i potpuno očekivano proishodiće porast nepoverenja u ove međunarodne organizacije. Što u krajnjoj liniji može dovesti i do njihovog nestanka ili (samo)ukidanja. Njihova sudbina, kao i mnogo toga drugog, zavisiće od rezultata tekućeg (hibridnog) rata. A od toga će zavisiti i koje će međunarodne organizacije nakon rata imati prednost, legitimitet i sposobnost da donose odluke univerzalnog značaju.
Kako sada stvari stoje, veće su šanse da među njima ne budu Međunarodni krivični sud, EU i OEBS, kao uostalom i još čitav niz drugih.
Pogledajte i kako je Putin još jednom podsetio SAD i njihove saveznike na rizik od nuklearne konfrontacije:
