Rizik po čovečanstvo: Veštačka inteligencija ruši zapadni model – niko je ne može zaustaviti
13:52 01.04.2023 (Osveženo: 11:15 02.04.2023)
© Pixabay
Pratite nas
Nesporno je da će veštačka inteligencija dovesti do dramatičnih ekonomskih i političkih poremećaja, jer će manjina najbogatijih raspolagati još većim bogatstvom. Nesporno je i to da je ekonomski model Zapada u tom slučaju neodrživ, ali o tome niko nije spreman da govori.
U to je uveren profesor Fakulteta organizacionih nauka (FON), dr Boris Delibašić, čija je specijalnost upravo veštačka inteligencija.
Moratorijum na veštačku inteligenciju
Prvo je ovih dana globalna investiciona bankarska kuća, Goldman Saks ukazala na to da će primena veštačke inteligencije u SAD i Evropi povećati godišnji BDP za sedam odsto u periodu od deset godina. To je, doduše, lepša strana iste priče. Ona druga govori o tome da će to doprineti značajnom poremećaju na tržištu rada, izlažući riziku 300 miliona radnika u velikim ekonomijama. Računica pokazuje da je otprilike dve trećine poslova u SAD-u i Evropi izloženo određenom stepenu automatizacije veštačke inteligencije.
Na to je, međutim, usledio apel koji je potpisalo oko 100 stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija, među kojima je i Ilon Mask vlasnik Tesle i Tvitera, Stiv Voznijak iz Epla, Dip Majnd iz Gugla. Oni traže da se na pola godine obustavi istraživanje veštačke inteligencije zbog velikih rizika po čovečanstvo.
Konkretno, za vreme trajanja moratorijuma, trebalo bi, kako ističu, da bude uspostavljen sistem bezbednosti, specijalna regulatorna tela i tehnika za nadzor sistema veštačke inteligencije. Oni bi trebalo da upravljaju “dramatičnim ekonomskim i političkim poremećajima koje će veštačka inteligencija da izazove”, objašnjavaju potpisnici apela.
Delibašić za Sputnjik ističe da to o čemu pričaju nije ništa nepoznato, ali je skeptičan da bi od njihovog zahteva da se zaustavi istraživanje veštačke inteligencije moglo nešto da bude.
Veštačka inteligencija će dovesti do neodrživosti ekonomskog modela Zapada jer će 99,99 posto globalnog bogatstva biti u rukama malog broja najbogatijih
CC0 / /
Nema šanse da se zaustavi
„Sada nema šanse da se to zaustavi. Svet je u ratu i ne znam ko bi potpisao taj moratorijum. Ljudi će nastaviti da rade i da razvijaju veštačku inteligenciju. I u ovom ratu u Ukrajini ti sistemi će sve više da se koriste. Dronovi već lete i njihovo autonomno nadziranje će da ima sve veću ulogu. Niko sada neće da odustane od te trke. To da se na pola godine stane sa razvojem je iluzija“, uveren je naš sagovornik.
On podseća da je već sada 90 posto svetskog bogatstva u rukama jedan odsto najbogatijih. Sa veštačkom inteligencijom oni će, kako kaže, da uzmu 99,99 odsto bogatstva, a to znači da ćemo, dok ne bude nađen model pravednijeg raspoređivanja tog društvenog bogatstva, imati otpuštanje ljudi, jer će mašine da rade njihov posao.
Upravo su to ti dramatični ekonomski i politički poremećaji koje će da izazove veštačka inteligencija, na koje upozorava grupa potpisnika apela koja traži moratorijum.
Zakrpe na Zapadu
„Generalno, to je poenta svega, da je ekonomski model Zapada takav da je on neodrživ na duže staze. Sve ono što oni sada rade to su zapravo zakrpe. Niko od njih suštinski nije spreman da priča o nekom drugačijem ekonomskom modelu. To kod njih ne sme ni da se spominje jer to im odmah zvuči na socijalizam što je njima sve strašno, ali bez toga, njihov ekonomski sistem je neodrživ“, tvrdi profesor FON-a.
On objašnjava i zašto smatra da je nemoguće očekivati da bude uspostavljen sistem bezbednosti, kao i specijalna regulatorna tela i tehnika za nadzor sistema veštačke inteligencije koju zahtevaju potpisnici apela.
„To bi trebalo da se napravi na nekom globalnom nivou, ali je nemoguće da bude uspostavljeno, jer je zapadni i istočni svet u ratu, ne žele da slušaju jedni druge, ne žele da dođe do kompromisa i to nema šanse da bude uspostavljeno. Da je svet u nekom blagostanju, miru, ljudi bi možda mogli da sednu i da se dogovore, ali trenutno ne vidim da je moguće da se to desi“, ističe Delibašić.
Predvideo još Fridman
On napominje da je posledice razvoja veštačke inteligencije po ekonomiju i društvo odavno predvideo poznati ekonomista, nobelovac Milton Fridman još devedesetih godina prošlog veka. On je tada rekao da će svet da dođe u situaciju gde će većina poslova koje ljudi obavljaju koji su repetitivni, dosadni u ponavljanju jedne iste radnje, a oni čine većinu poslova, biti zamenjeni mašinama.
Sa aktuelnim ekonomskim modelom Zapada veštačka inteligencija će umesto prednosti postati rizik za čovečanstvo
CC0 / /
Delibašić smatra da to ne bi trebalo da ugrožava ljude i da će biti potrebno neko vreme da se nađu novi poslovi koje će ljudi obavljati.
„Po meni, na primer, sa tim razvojem tehnologije zaista treba razmišljati da se skrati radna nedelja sa pet na četiri dana, da se skrati radni dan, da se smanje godine potrebne za odlazak u penziju. To što sada na primer rade u Francuskoj sa produžavanjem starosne granice za odlazak u penziju, apsolutno nema nikakvog smisla sa razvojem tehnologije. To je čista politika,“ uveren je Delibašić.
Mašine su tu da stvaraju bolje uslove za sve nas i to treba da bude urađeno i to je već predviđeno, ali problem je u tome ako to bogatstvo koje se stvara pripada samo malom broju ljudi, zaključio je sagovornik Sputnjika.
