Petković: U Briselu o konkretnim koracima uz poštovanje naših crvenih linija
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković rekao je da će u nastavku dijaloga Beograda i Prištine 4. aprila u Briselu biti reči o konkretnim koracima za sprovođenja dogovora iz Ohrida uz jasno istaknute crvene linije - da se Beograd nikada neće saglasiti da tzv. Kosovo postane član UN i da Beograd ni de fakto ni de jure neće priznati KiM.
Petković je za Prvi program radio Beograda rekao da je u tekstu Aneksa među prvim obavezama koje treba ispuniti - obaveza Prištine da formira Zajednicu srpskih opština i to, ističe, u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga u kojima su jasno su definisane njene suštinske nadležnosti.
"Naše crvene linije su da se Beograd nikada neće saglasiti sa tim da takozvano Kosovo postane član UN i da Beograd ni de fakto ni de jure neće priznati tzv. Kosovo. O svemu drugom što je dogovoreno u Aneksu možemo da razgovaramo i da vidimo na koji način ćemo to implementirati", rekao je Petković.
Prema njegovim rečima tačno se zna šta je dogovoreno u Briselu.
"Jasno su definisane suštinske nadležnosti ZSO, njeni ciljevi, organi, kako Zajednica funkcioniše, uključujući i tačku 16 koja propisuje i da Beograd finansira ZSO", rekao je Petković, prenosi RTS.
Na pitanje o porukama iz Prištine da dogovor ne predviđa autonomiju za Srbe i da se ZSO ne pominje ne pominje u dogovoru iz Ohrida, kaže da je, posle sastanka u Ohridu, u Prištini opsadno stanje, dok je predsednik Aleksandar Vučić bio vrlo oprezan kada je rekao da se nadamo da ćemo ići u pravcu normalizacije odnosa.
"S obzirom na to da već 10 godina Priština odbija da formira ZSO, ona i najnovijim izjavama pokazuje da nije spremna da ide u tom pravcu. Ali to je sad već stvar za Prištinu i međunarodne predstavnike i posrednike u dijalogu koji su dužni da nateraju Prištinu da ispuni tu svoju obavezu. Onda će se apsolutno videti ko je taj koji se drži dijaloga, a ko zapravo ne želi dijalog. Beograd je uvek bio posvećen dijalogu i zbog toga i ovog puta idemo da razgovaramo. Jedino dijalog može da obezbedi normalizaciju odnosa, jer nam je preko potrebno da sarađujemo, da imamo slobodu kretanja i da ljudi koji žive na KiM imaju normalan život, pogotovo Srbi koji su ugnjetavani i koji svakodnevno preživljavaju najrazličitije napade i institucionalno nasilje od strane Aljbina Kurtija i Prištine", kaže Petković.
Komentarišući poziv Ivanu Todosijeviću da se 3. aprila javi na izdržavanje kazne zatvora, Petković kaže da je to slika i prilika takozvane vladavine prava u Prištini, kao i da nije prvi put da Priština poseže za takvim jednostranim potezima pred odlazak u Brisel jer na taj način želi dodatno da zakomplikuje razgovor.
"Oni to rade zato što im i nije stalo do dijaloga. U slučaju Ivana Todosijevića sve je apsolutno jasno jer je reč o kršenju Briselskog sporazuma, posebno Tačke 10 gde se jasno kaže da apelaciona veća moraju da budu većinski srpska za one slučajeve koji dolaze iz srpskih sredina", smatra Petković.
Petković kao primer prištinskog pravosuđa navodi puštanje iz zatvora Azema Kurtaja koji je na Badnji dan u Gotovuši pucao na srpsku decu koja su nosila badnjak.
"Taj čovek je pušten je pušten u kućni pritvor, a s druge strane, zbog izgovorene reči o onome što se dešavalo u Račku, Ivan Todosijević je osuđen na godinu dana zatvora", istakao je Petković.
