https://lat.sputnikportal.rs/20230327/borelj-ratovi-koje-je-pokrenuo-zapad--tragicne-greske-1153131688.html
Borelj: Ratovi koje je pokrenuo Zapad ─ tragične greške
Borelj: Ratovi koje je pokrenuo Zapad ─ tragične greške
Sputnik Srbija
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj nazvao je greškama ratove koje je Zapad pokrenuo u svetu poslednjih decenija, a takođe se požalio da je u državama... 27.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-27T12:32+0200
2023-03-27T12:32+0200
2023-03-27T12:32+0200
svet
svet – politika
žozep borelj
ukrajina
rat
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/1b/1153131171_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_0e8a5118112abf3ab220f8a5f20f4a5a.jpg
U svojoj novoj knjizi pod nazivom „Godina u kojoj se rat vratio u Evropu“, posvećenoj spoljnoj politici Evropske unije 2022. godine, Borelj, međutim, nije imenovao počinioce ovakvih tragičnih „grešaka“, niti je analizirao razloge koji ove zemlje podstiču da danas više veruju Rusiji nego Zapadu.On se takođe požalio da su mnoge zemlje „osetljivije na posledice rata (prehrambenu i energetsku krizu) nego na njegove uzroke“.„Konkretno, čini se da mnoge od njih nisu voljne da preduzmu aktivne korake kako bi primorale Rusiju da prekine agresiju“, ocenio je Borelj.Istovremeno, Borelj priznaje da Evropa „ponekad demonstrira evrocentričnost“, zbog čega dobija optužbe od međunarodnih partnera da koristi dvostruke standarde kada se fokusira na ukrajinski sukob i ne obraća dovoljno pažnje na druge sukobe u svetu.„Rat u Ukrajini pokazuje da treba više da slušamo ono što se zove ‘globalni jug’, pokazujemo više empatije prema ovim zemljama, komuniciramo sa njima sa više poštovanja, jačamo veze sa našim južnim susedima“, navodi Borelj i naglašava da od toga zavisi budućnost EU i njene uloge u svetu.Borelj je takođe izrazio nadu da će 2023. godina pokazati da se „pravedan mir“ u Ukrajini može postići, a takođe i „obeležiti uspeh Ukrajine u pobedi nad Rusijom“.On je takođe ponovio tradicionalno obećanje EU da će nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god bude potrebno.Istovremeno, Borelj je izrazio zabrinutost što „partneri iz EU izražavaju bojazan“ da zbog situacije u „Ukrajini rizikujemo da se udaljimo od drugih svetskih problema“.„Moramo biti pažljiviji prema tim bojaznima i garantovati da ćemo nastaviti da se potpuno posvećujemo globalnim pitanjima“, zaključio je Borelj.Ranije je tokom obraćanja Federalnoj skupštini predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da je, prema ocenama američkih stručnjaka, kao rezultat ratova koje su SAD pokrenule posle 2001. godine poginulo skoro 900 hiljada ljudi, dok su više od 38 miliona ljudi postali izbeglice.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet – politika, žozep borelj, ukrajina, rat
svet – politika, žozep borelj, ukrajina, rat
Borelj: Ratovi koje je pokrenuo Zapad ─ tragične greške
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj nazvao je greškama ratove koje je Zapad pokrenuo u svetu poslednjih decenija, a takođe se požalio da je u državama pogođenim kolonijalizmom javno mnjenje prijemčivo za rusku propagandu.
U svojoj novoj knjizi pod nazivom „Godina u kojoj se rat vratio u Evropu“, posvećenoj spoljnoj politici Evropske unije 2022. godine, Borelj, međutim, nije imenovao počinioce ovakvih tragičnih „grešaka“, niti je analizirao razloge koji ove zemlje podstiču da danas više veruju Rusiji nego Zapadu.
„U mnogim zemljama obeleženim kolonijalizmom, kao i greškama koje su usledile, kao što je rat u Iraku, javno mnjenje je često prijemčivo za laži ruske propagande i njene masovne kampanje za manipulaciju informacijama, posebno u vezi sa navodnim uticajem naših sankcija na isporuke energenata i hrane u južne zemlje“, piše šef evropske diplomatije.
On se takođe požalio da su mnoge zemlje „osetljivije na posledice rata (prehrambenu i energetsku krizu) nego na njegove uzroke“.
„Konkretno, čini se da mnoge od njih nisu voljne da preduzmu aktivne korake kako bi primorale Rusiju da prekine agresiju“, ocenio je Borelj.
Istovremeno, Borelj priznaje da Evropa „ponekad demonstrira evrocentričnost“, zbog čega dobija optužbe od međunarodnih partnera da koristi dvostruke standarde kada se fokusira na ukrajinski sukob i ne obraća dovoljno pažnje na druge sukobe u svetu.
„Rat u Ukrajini pokazuje da treba više da slušamo ono što se zove ‘globalni jug’, pokazujemo više empatije prema ovim zemljama, komuniciramo sa njima sa više poštovanja, jačamo veze sa našim južnim susedima“, navodi Borelj i naglašava da od toga zavisi budućnost EU i njene uloge u svetu.
Borelj je takođe izrazio nadu da će 2023. godina pokazati da se „pravedan mir“ u Ukrajini može postići, a takođe i „obeležiti uspeh Ukrajine u pobedi nad Rusijom“.
„Tokom 2022. godine uloženi su napori da se EU učini pravim geopolitičkim igračem. Ovi napori će se nastaviti i 2023. godine u nadi da će ova godina obeležiti uspeh Ukrajine u pobedi nad… (Rusijom) i da se može postići pravedan mir“, naveo je Borelj.
On je takođe ponovio tradicionalno obećanje EU da će nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god bude potrebno.
Istovremeno, Borelj je izrazio zabrinutost što „partneri iz EU izražavaju bojazan“ da zbog situacije u „Ukrajini rizikujemo da se udaljimo od drugih svetskih problema“.
„Moramo biti pažljiviji prema tim bojaznima i garantovati da ćemo nastaviti da se potpuno posvećujemo globalnim pitanjima“, zaključio je Borelj.
Ranije je tokom obraćanja Federalnoj skupštini predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da je, prema ocenama američkih stručnjaka, kao rezultat ratova koje su SAD pokrenule posle 2001. godine poginulo skoro 900 hiljada ljudi, dok su više od 38 miliona ljudi postali izbeglice.
