https://lat.sputnikportal.rs/20230326/ples-kontinenata-kako-se-povrsina-zemlje-pomerala-i-menjala-u-proteklih-sto-miliona-godina-video-1153078005.html
Ples kontinenata: Kako se površina Zemlje pomerala i menjala u proteklih sto miliona godina /video/
Ples kontinenata: Kako se površina Zemlje pomerala i menjala u proteklih sto miliona godina /video/
Sputnik Srbija
Ova animacija je najdetaljniji pogled na istoriju Zemljine topografije dosad. Prikazuje uspon planina, nastanak okeana i prenos velikih masa sedimenata širom... 26.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-26T21:13+0200
2023-03-26T21:13+0200
2023-03-26T21:13+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
život
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/04/1151895484_0:448:2049:1600_1920x0_80_0_0_20be6031e288e93b5827c78e5eb42343.jpg
Animacija prikazuje pomeranje tektonskih ploča, kore koje se sudaraju jedna s drugom stvarajući planinske lance i razdvajajući i stvarajući okeane. Kada ploče urone u Zemljin srednji sloj, u zonama subdukcije dovode do vulkana koji oblikuju površinu planete. Ali postoje i druge sile koje oblikuju površinu: padavine erodiraju površinu, dok brzina vremenskih uticaja menja nivoe ugljen-dioksida u vazduhu, stvarajući povratnu petlju koja povezuje kopno s atmosferom. Model počinje pre 100 miliona godina usred raspada superkontinenta Pangea. Na početku animacije već se raspoznaju kontinenti koji će postati Afrika i Južna Amerika, s tim da se kontinenti severne hemisfere spajaju nekoliko desetina miliona godina kasnije. Plavom bojom prikazan je tok vode, a crvenom bojom intenzitet taloženja novih sedimenata erozijom. “Ovaj model visoke rezolucije bez presedana Zemljine nedavne prošlosti omogući će geonaučnicima potpunije i dinamičnije razumevanje Zemljine površine”, dodaje koautor studije Laurent Hjuson, geolog na Institutu za nauku o Zemlji u Grenobleu. Spajanje svih ovih različitih pritisaka na evoluciju Zemlje, od pomicanja ploča preko protoka vode do sporih promena, pruža novi način postavljanja pitanja o svemu, od regulacije klime do načina kruženja atmosfere koje utiče na eroziju kopna, prenosi portal Dnevno.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/04/1151895484_0:256:2049:1792_1920x0_80_0_0_aaff832a0958ec376e3430be5db62535.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, život, društvo
nauka i tehnologija, život, društvo
Ples kontinenata: Kako se površina Zemlje pomerala i menjala u proteklih sto miliona godina /video/
Ova animacija je najdetaljniji pogled na istoriju Zemljine topografije dosad. Prikazuje uspon planina, nastanak okeana i prenos velikih masa sedimenata širom sveta putem erozije.
Animacija prikazuje pomeranje tektonskih ploča, kore koje se sudaraju jedna s drugom stvarajući planinske lance i razdvajajući i stvarajući okeane.
Kada ploče urone u Zemljin srednji sloj, u zonama subdukcije dovode do vulkana koji oblikuju površinu planete.
Ali postoje i druge sile koje oblikuju površinu: padavine erodiraju površinu, dok brzina vremenskih uticaja menja nivoe ugljen-dioksida u vazduhu, stvarajući povratnu petlju koja povezuje kopno s atmosferom.
“Iako se ples kontinenata detaljno proučava, još uvek smo ograničeni u našem razumevanju i predstavljanju toga kako je Zemljina površina evoluirala. Ono što donosimo s ovim novim modelom je način da procenimo kako se površina promenila (globalno i tokom geoloških vremenskih skala) oblikovana njenim interakcijama s atmosferom, hidrosferom i tektonskom dinamikom“, kaže Tristan Sejls, viši predavač geonauke na Univerzitetu u Sidneju i glavni autor studije.
Model počinje pre 100 miliona godina usred raspada superkontinenta Pangea. Na početku animacije već se raspoznaju kontinenti koji će postati Afrika i Južna Amerika, s tim da se kontinenti severne hemisfere spajaju nekoliko desetina miliona godina kasnije. Plavom bojom prikazan je tok vode, a crvenom bojom intenzitet taloženja novih sedimenata erozijom.
“Ovaj model visoke rezolucije bez presedana Zemljine nedavne prošlosti omogući će geonaučnicima potpunije i dinamičnije razumevanje Zemljine površine”, dodaje koautor studije Laurent Hjuson, geolog na Institutu za nauku o Zemlji u Grenobleu.
Spajanje svih ovih različitih pritisaka na evoluciju Zemlje, od pomicanja ploča preko protoka vode do sporih promena, pruža novi način postavljanja pitanja o svemu, od regulacije klime do načina kruženja atmosfere koje utiče na eroziju kopna,
prenosi portal Dnevno.