https://lat.sputnikportal.rs/20230326/nato-zeli-da-poveca-snage-na-istocnom-krilu-bez-obzira-na-istrosene-zalihe-oruzja-1152874867.html
NATO želi da poveća snage na istočnom krilu, bez obzira na istrošene zalihe oružja
NATO želi da poveća snage na istočnom krilu, bez obzira na istrošene zalihe oružja
Sputnik Srbija
Tokom narednih nekoliko meseci NATO planira da poveća snage na istočnom krilu, kako bi onemogućio Rusiju da proširi sukob izvan granica Ukrajine, piše... 26.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-26T11:45+0200
2023-03-26T11:45+0200
2023-03-26T11:45+0200
svet
nato
rusija
vojnici
ukrajina
naoružanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111546/55/1115465545_0:90:3077:1820_1920x0_80_0_0_220de6967d1e429fa861934394fb3628.jpg
Kako navodi „Politiko“, NATO treba da ubedi zemlje-članice da obezbede vojnike, skupo naoružanje, opremu i municiju. A sve to izaziva uznemirenost kod čitavog niza zemalja zbog istrošenih zaliha naoružanja, u isto vreme kada su Ukrajini potrebni dodatna municija i oružje.„Politiko“ smatra da neće svi saveznici u NATO-u ispuniti svoja obećanja o doprinosu planovima Alijanse. S tim problemom NATO se u više navrata suočavao u prošlosti, ali stručnjaci smatraju da on može postati hroničan ako se ima u vidu da je ukrajinski sukob daleko od završetka, a da je za popunjavanje zaliha potrebno vreme.Prema podacima bivšeg pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za odbrambeno planiranje Henriha Brausa, prvi ešalon NATO-a može da ima približno 100.000 vojnika, spremnih da se rasporede u roku od deset dana. Pretpostavlja se da oni mogu biti poslati iz Poljske, Norveške i baltičkih zemalja. Drugi ešalon bi morao biti spreman za prebacivanje, na primer, iz Nemačke, u roku od 10 do 30 dana.Ipak, proces bi mogao biti komplikovan, pošto zahteva mnogo ljudi, opreme, priprema i novca. Pojedine zemlje bi morale da prošire pozive u armiju, druge da povećaju troškove za odbranu. I ne samo to, svako od saveznika u NATO-u morao bi da kupuje više naoružanja, municije i opreme, piše „Politiko“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230321/nato-kina-duzna-da-o-miru-pregovara-sa-zelenskim-1152805664.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nato, rusija, vojnici, ukrajina, naoružanje
nato, rusija, vojnici, ukrajina, naoružanje
NATO želi da poveća snage na istočnom krilu, bez obzira na istrošene zalihe oružja
Tokom narednih nekoliko meseci NATO planira da poveća snage na istočnom krilu, kako bi onemogućio Rusiju da proširi sukob izvan granica Ukrajine, piše „Politiko“. List, međutim, navodi da neće sve članice NATO-a moći da ispune svoje obaveze prema Alijansi, imajući u vidu da su isporuke Ukrajini istrošile njihove zalihe naoružanja.
Kako
navodi „Politiko“, NATO treba da ubedi zemlje-članice da obezbede vojnike, skupo naoružanje, opremu i municiju. A sve to izaziva uznemirenost kod čitavog niza zemalja zbog istrošenih zaliha naoružanja, u isto vreme kada su Ukrajini potrebni dodatna municija i oružje.
„Politiko“ smatra da neće svi saveznici u NATO-u ispuniti svoja obećanja o doprinosu planovima Alijanse. S tim problemom NATO se u više navrata suočavao u prošlosti, ali stručnjaci smatraju da on može postati hroničan ako se ima u vidu da je ukrajinski sukob daleko od završetka, a da je za popunjavanje zaliha potrebno vreme.
Prema podacima bivšeg pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za odbrambeno planiranje Henriha Brausa, prvi ešalon NATO-a može da ima približno 100.000 vojnika, spremnih da se rasporede u roku od deset dana. Pretpostavlja se da oni mogu biti poslati iz Poljske, Norveške i baltičkih zemalja.
Drugi ešalon bi morao biti spreman za prebacivanje, na primer, iz Nemačke, u roku od 10 do 30 dana.
Ipak, proces bi mogao biti komplikovan, pošto zahteva mnogo ljudi, opreme, priprema i novca. Pojedine zemlje bi morale da prošire pozive u armiju, druge da povećaju troškove za odbranu.
I ne samo to, svako od saveznika u NATO-u morao bi da kupuje više naoružanja, municije i opreme, piše „Politiko“.
