https://lat.sputnikportal.rs/20230324/verdijev-falstaf-u-narodnom-pozoristu-premijera-pocetkom-juna-marija-jakovljevic-1152972671.html
Verdijev „Falstaf“ u Narodnom pozorištu: Premijera početkom juna
Verdijev „Falstaf“ u Narodnom pozorištu: Premijera početkom juna
Sputnik Srbija
U Narodnom pozorištu počeo je rad na komičnoj operi „Falstaf“ Đuzepea Verdija, pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, u režiji Nebojše Bradića. 24.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-24T12:29+0100
2023-03-24T12:29+0100
2023-03-24T12:29+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
opera
narodno pozorište
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/18/1152972412_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_335035227c7c8876dea1bcdd83548337.jpg
Biće to treća postavka Verdijevog operskog remek-dela u Narodnom pozorištu u Beogradu, naslovljenog po istoimenom junaku iz Šekspirovih „Veselih žena vindzorskih“, prema libretu Ariga Boita.Kompletan zaplet Falstafa, prema njegovim rečima, povezan je sa prekomernošću:„Neko je predebeo, drugi suviše siromašan, treći pak odveć zaljubljen, četvrti isuviše ljubomoran, a ima i previše lakovernih, oronulih, odveć plašljivih“, ističe reditelj.Netipična operaOva poslednja opera slavnog italijanskog kompozitora, po oceni najuglednijih muzičara 19. veka, predstavlja njegovo najbolje delo.Suđić, koji će posle 18 godina ponovo dirigovati premijernim izvođenjem jedne opere u Narodnom pozorištu, izrazio je uverenje da će ansambl nacionalnog teatra izneti to Verdijevo delo na najvišem umetničkom nivou.Čovek je rođen kao budalaNaslovni junak ove lirske komedije Falstaf je dobroćudni ostareli zavodnik, vitez bez para i večiti optimista. On je, ujedno, i pravi usamljenik, koji želi da bude voljen i koji je izgradio sopstvenu filozfiju života, govoreći: „Ceo svet je farsa, a čovek je rođen kao budala”.Kritičari su složni u oceni da je ovako promišljanje o životu, u kojem nešto egzistencijalno izvire iz nečeg banalnog, upravo pokazatelj Verdijeve genijalnosti.Scenograf Geroslav Zarić ističe da mu je bilo jasno, čim je pročitao libreto, da je tu ključna reč prevara.„To je dosta važno za tumačenje cele priče, i u rediteljskom i u vizuelnom smislu. Ja u svom radu ne ilustrujem prostore, nego uvek idem za rešenjem koje je simbol predstave“, pojašnjava Zarić.Kostimografkinja Marina Medenica najavila je da će kostim biti savremen, pojednostavljen i ukazivaće na razliku između ljudi punih para i onih koji imaju titule, a nemaju novac.Opera „Falstaf“ je u Narodnom pozorištu prvi put premijerno izvedena 26. januara 1940. godine, pod dirigentskom upravom Mirka Poliča, u režiji Eriha Hecela, sa Milanom Pihlerom u naslovnoj ulozi.
https://lat.sputnikportal.rs/20230322/opera-evgenije-onjegin-za-dan-srpskog-narodnog-pozorista-marija-jakovljevic-1152868433.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, opera, narodno pozorište
kultura, kultura – vesti, opera, narodno pozorište
Verdijev „Falstaf“ u Narodnom pozorištu: Premijera početkom juna
U Narodnom pozorištu počeo je rad na komičnoj operi „Falstaf“ Đuzepea Verdija, pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, u režiji Nebojše Bradića.
Biće to treća postavka Verdijevog operskog remek-dela u Narodnom pozorištu u Beogradu, naslovljenog po istoimenom junaku iz Šekspirovih „Veselih žena vindzorskih“, prema libretu Ariga Boita.
„Ova vrsta komada najčešće se naziva komedijom zabune, što je slučaj i sa nekim od Šekspirovih komada. Komedija zabune i grešaka – kao opis žanra najviše pogađa nerv Falstafa, i to upravo tamo gde najviše boli: naslovna ličnost, žrtve i protivnici, namontirani i prerušeni u zadnjim sobama i prednjim dvorištima, upućuju na to da iza haosa zamenjenih identiteta zjapi ambis ljudske nesavršenosti“, kaže Bradić koji je napomenuo da se libreto ove operske poslastice „delimično oslanja“ na još dva Šekspirova komada „Henri IV“ i „Henri V“.
Kompletan zaplet Falstafa, prema njegovim rečima, povezan je sa prekomernošću:
„Neko je predebeo, drugi suviše siromašan, treći pak odveć zaljubljen, četvrti isuviše ljubomoran, a ima i previše lakovernih, oronulih, odveć plašljivih“, ističe reditelj.
Ova poslednja opera slavnog italijanskog kompozitora, po oceni najuglednijih muzičara 19. veka, predstavlja njegovo najbolje delo.
„Falstaf je jedna vrlo netipična ansambl opera. Pevačke deonice su veoma zahtevne zato što su napisane kao antiarije. One skoro i ne mogu da se otpevaju samostalno, ako ih sve vreme ne podržavate harmonskim promenama koje su neprekidne“, naglašava maestro Suđić.
Suđić, koji će posle 18 godina ponovo dirigovati premijernim izvođenjem jedne opere u Narodnom pozorištu, izrazio je uverenje da će ansambl nacionalnog teatra izneti to Verdijevo delo na najvišem umetničkom nivou.
Čovek je rođen kao budala
Naslovni junak ove lirske komedije Falstaf je dobroćudni ostareli zavodnik, vitez bez para i večiti optimista. On je, ujedno, i pravi usamljenik, koji želi da bude voljen i koji je izgradio sopstvenu filozfiju života, govoreći: „Ceo svet je farsa, a čovek je rođen kao budala”.
Kritičari su složni u oceni da je ovako promišljanje o životu, u kojem nešto egzistencijalno izvire iz nečeg banalnog, upravo pokazatelj Verdijeve genijalnosti.
Scenograf Geroslav Zarić ističe da mu je bilo jasno, čim je pročitao libreto, da je tu ključna reč prevara.
„To je dosta važno za tumačenje cele priče, i u rediteljskom i u vizuelnom smislu. Ja u svom radu ne ilustrujem prostore, nego uvek idem za rešenjem koje je simbol predstave“, pojašnjava Zarić.
Kostimografkinja Marina Medenica najavila je da će kostim biti savremen, pojednostavljen i ukazivaće na razliku između ljudi punih para i onih koji imaju titule, a nemaju novac.
Opera „Falstaf“ je u Narodnom pozorištu prvi put premijerno izvedena 26. januara 1940. godine, pod dirigentskom upravom Mirka Poliča, u režiji Eriha Hecela, sa Milanom Pihlerom u naslovnoj ulozi.
