Cinizam bez mere i ukusa: Amerika propustila još jednu šansu da se samo izvini Srbiji
© MILOS MILIVOJEVIC
Pratite nas
Da nije ružno bilo bi tužno, bolje bi bilo da se možda zaustavio na izražavanju žaljenja, kaže za Sputnjik diplomata u penziji Vladislav Jovanović na saopštenje američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila povodom godišnjice početka NATO agresije na Srbiju.
U saopštenju dostavljenom medijima Hil kaže da „zna da narod Srbije ne može i ne treba da zaboravi to strašno vreme, i da ne može da potisne svoju bol, ali da veruje da ima dovoljno snage da potisne svoje ogorčenje“.
Na čemu je temeljio tu svoju veru teško je predvideti jer je NATO predvođen Amerikom za 78 dana agresije koja je počela 24. marta 1999. godine ubio 79 dece. Procene su da je stradalo između 1.500 i 2.500 civila, a oko 6.000 ranjeno. Poginula su i 754 pripadnika Vojske Srbije i MUP-a. I šta bi tu konkretno trebalo da se – „potisne“.
Predvodnici zločina, ni žaljenja ni izvinjenja
„Hil predstavlja zemlju koja je predvodila zločin protiv mira, znači agresiju na članicu UN bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. I kao takvi, oni koji su bili na krivoj strani moraju da priznaju da su izvršili zločin protiv mira, nedozvoljenu agresiju, da priznaju da je taj njihov rat protiv Srbije i Crne Gore bio osvajački, što potvrđuje i to što su oni zaposeli silom našu južnu pokrajinu“, kaže Jovanović za Sputnjik.
Američki ambasador je, po oceni našeg sagovornika, preskočio da učini ono što je bilo minimum očekivivanja od vodeće zemlje NATO-a - da se izvini ne samo nama, nego i UN koje su derogirali i poslali u pozadinu radeći sve što im se prohte prema nama i svetu uopšte.
Srbi bi, veruje Hil, mogli da potisnu ogorčenje zbog NATO bombardovanja
© Sputnik / Dejan Simić
A osim izvinjenja trebalo je, smatra on, da ponudi odštetu zbog stradanja posebno civila, ali radi materijalne štete koju je Srbija pretrpela. Procene su da direktna, ali i indirektna dostiže 100 milijardi dolara.
„Ono što je najvažnije, Hil je trebalo da prizna da je Kosovo integralni deo Srbije i da je priznanje takozvanog Kosova koje je njegova zemlja proizvela bilo takođe kršenje međunarodnog prava kao što je to bila i agresija“, kaže Jovanović, dodajući da je jasno da američki ambasador tako nešto nije mogao da kaže.
Da nekako preguraju i vrate se svom poslu
Ovako, ciničnom izjavom je morao da pokuša da nešto zabašuri ne bi li se što pre pregurala za njih neprijatna godišnjica i stvari se vratile u takozvanu normalu. A to je na zahtev Amerikanaca da se ubrza postupak normalizacije odnosa Srbije i takozvanog Kosova i da se oni konačno oslobode te njihove hipoteke koju imaju već 24 godine, objašnjava naš nekadašnji šef diplomatije.
Bolje bi, kaže, bilo da se možda zaustavio na izražavanju žaljenja, da je tu stao bez daljih objašnjavanja.
Američki ambasador je, međutim, uz aroganciju koja valjda ide uz silu koju predstavlja, srpsku javnost saopštenjem pokušao da prosvetli, edukujući je o tome da je diplomatija pronalaženje diplomatskih rešenja za naizgled nerešive probleme. Nije međutim odoleo, a da ne poduči da kada diplomatija doživi neuspeh posledice mogu da budu tragične.
Uz edukaciju i pretnja
Da li je Srbija ovo trebalo da shvati kao upozorenje i da se uzme u pamet kada bude preduzimala naredne korake po pitanju novog plana za rešavanje problema Kosova i Metohije?
Da prođe ta godišnjica početka NATO agresije pa da se Amerikanci vrate planu ulaska Kosova u UN
© Sputnik / Lola Đorđević
Oni bi da zatvorimo oči i da prihvatimo da nas prevedu žedne preko vode, slikovit je naš poznati diplomata. Praktično bi da im mi olakšamo posao tako što bismo priznali tu takozvanu državu Kosovo i omogućili joj da uđe u UN. I to oni hoće, a pošto to sami ne mogu da proizvedu mnogo zavise od dobre volje Srbije.
„Hil se trudi da kao diplomata izađe iz te teške situacije i da od duga napravi aktivu, ali to ne ide, jer nešto što je potrošeno ne može da postane aktiva“, konstatuje Jovanović.
Nema kraja cinizmu
Cinizmu poruke američkog ambasadora, međutim, tu nije kraj.
„Želim da uputim iskreno saučešće porodicama poginulih u ratovima devedesetih, uključujući i poginule u NATO bombardovanju", navodi on u saopštenju.
Saučešće je dakle uputio porodicama poginulih u građanskom ratu u jednoj državi – Jugoslaviji i tu, usput, uključio i one stradale u svakodnevnom gotovo tromesečnom NATO bombardovanju Srbije.
„Njima je lakše ako tu svoju agresiju pomešaju sa tim lokalnim ratovima za koje su već izborili da je za njih jedini krivac Srbija i njen predsednik Slobodan Milošević. Našli žrtvenog jarca, a u suštini te ratove je vodio Zapad, prvo da bi rasparčao Jugoslaviju, a drugo da bi stvorio rovove mržnje između njenih dotadašnjih naroda da više nikada ne bi mogli ponovo da se ujedine“, kaže Jovanović.
Malima se lako vlada.
Srbija pamti i da se Amerika koja je predvodila zločin nad njom za to nikada nije izvinila
© Sputnik / Lola Đorđević
Tako smo umesto izjave primerene tragičnim posledicana NATO-američke agresije na Srbiju, mimo međunarodnog prava i odluke SB UN, makar uvijene u diplomatsku oblandu kakva se očekuje od jednog diplomate, dobili suštu suprotnost – cinično saopštenje, bez mere i ukusa.
Jer tako im se (još) može-sila Boga ne moli. I zato biju bitku do poslednjeg Ukrajinca, da tako potraje.
Anketa
Treba li Srbija, kao žrtva agresije 1999. godine, ikada da uđe u NATO?
