https://lat.sputnikportal.rs/20230323/tajna-pet-pramenova-betovenove-kose-sokantno-otkrice-tima-uglednih-naucnika-1152938665.html
Tajna pet pramenova Betovenove kose: Šokantno otkriće tima uglednih naučnika
Tajna pet pramenova Betovenove kose: Šokantno otkriće tima uglednih naučnika
Sputnik Srbija
Ko je bio otac Ludviga van Betovena - ovo pitanje izazivalo je intrige još i u njegovo vreme, a neki su čak tvrdili da je slavni nemački kompozitor i pijanista... 23.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-23T22:11+0100
2023-03-23T22:11+0100
2023-03-23T22:11+0100
društvo
društvo
kultura
kultura – vesti
život
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/11/1124132952_376:695:2062:1643_1920x0_80_0_0_40c6e40802c8a4923b667faa80a2dcf2.jpg
Sada je tim uglednih međunarodnih naučnika sekvencionirao njegov genom i otkrio kako je zaista došlo do prekida u kompozitorovom porodičnom stablu sa očeve strane, prenosi britanski „Telegraf“.Novo istraživanje objavljeno u časopisu „Karent bajolodži“ sugeriše da se „vanbračni događaj“ zbio između začeća Hendrika van Betovena u Kampenhutu u Belgiji oko 1572. i začeća Ludviga van Betovena sedam generacija kasnije, 1770. godine u Bonu u Nemačkoj. To bi, naime, značilo kako poznati kompozitor nije bio „legitimni Betoven“, iako stručnjaci kažu daje nemoguće reći u kojoj je generaciji došlo do prekida.Sumnju o pravom poreklu Betovenovog oca probudio je još davnih dana nedostatak njegove knjige krštenja. A to bi moglo da znači da je njegova muzička genijalnost došla iz izvora koji je ostao izgubljen u istoriji!Poznato je da su još tokom Betovenovog života postojale sumnje u njegovo pravo nasleđe, a ni on nije mnogo protivrečio takvim glasinama.„Moja priroda pokazuje da ne pripadam ovoj plebejskoj masi“, napisao je svojevremeno gluvi kompozitor u knjizi preko koje je komunicirao sa svojom okolinom.Nemačka enciklopedija „Konversations-Lexikon“ kao Ludvigovog oca navodi Fridrika Velikog, dok se u muzičkom rečniku objavljenom u Francuskoj tvrdi da je on bio sin Fridriha Vilhelma II. Obojica pomenutih muškaraca bili su pruski kraljevi. Betoven je te glasine demantovao tek na kraju života nakon što mu je Franc Vegeler, prijatelj iz detinjstva, poslao pismo u kojem ga kori jer „nije odbranio čast svoje majke“. Kompozitor mu je na to odgovorio: „Obelodanite svetu integritet mojih roditelja, a posebno moje majke“.A nova studija sada očigledno sugeriše daje u dotičnoj porodici mogao da postoji i skandal za koji Betoven nije znao.Naučnicisu proučili DNK iz pet pronađenih pramenova Ludvigove kose koji datiraju iz razdoblja sedam godina pre njegove smrti od ciroze jetre 1827. godine. Kompozitor je umro u 56. godini, a otkriveno je daje imao genetsku predispoziciju za bolesti jetre i bio je zaražen hepatitisom B, što je u kombinaciji s njegovom preteranom konzumacijom alkohola moglo da dovede do smrti.Ali, genetsko objašnjenje za gubitak sluha, od čega je patio od svojih srednjih dvadesetih godina, da bi 1818. postao funkcionalno gluv, nije pronađeno, preneo je „Jutarnji list“.Naučnici takođe nisu uspeli da pronađu genetsko objašnjenje za Ludvigove gastrointestinalne tegobe, koje su ga mučile pred kraj života, ali istraživači kažu da su celijaklija ili intolerancija na laktozu na temelju genomskih podataka vrlo malo verovatni.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, kultura, kultura – vesti, život, nauka i tehnologija, živi svet i genetika
društvo, kultura, kultura – vesti, život, nauka i tehnologija, živi svet i genetika
Tajna pet pramenova Betovenove kose: Šokantno otkriće tima uglednih naučnika
Ko je bio otac Ludviga van Betovena - ovo pitanje izazivalo je intrige još i u njegovo vreme, a neki su čak tvrdili da je slavni nemački kompozitor i pijanista bio vanbračni sin pruskog kralja.
Sada je tim uglednih međunarodnih naučnika sekvencionirao njegov genom i otkrio kako je zaista došlo do prekida u kompozitorovom porodičnom stablu sa očeve strane,
prenosi britanski „Telegraf“.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu „Karent bajolodži“ sugeriše da se „vanbračni događaj“ zbio između začeća Hendrika van Betovena u Kampenhutu u Belgiji oko 1572. i začeća Ludviga van Betovena sedam generacija kasnije, 1770. godine u Bonu u Nemačkoj. To bi, naime, značilo kako poznati kompozitor nije bio „legitimni Betoven“, iako stručnjaci kažu daje nemoguće reći u kojoj je generaciji došlo do prekida.
Sumnju o pravom poreklu Betovenovog oca probudio je još davnih dana nedostatak njegove knjige krštenja. A to bi moglo da znači da je njegova muzička genijalnost došla iz izvora koji je ostao izgubljen u istoriji!
„Kombinacijom arhivskih dokumenata i DNK podataka, uspeli smo da uočimo nepodudarnost između pravne i biološke genealogije Ludviga van Betovena“, izjavio je Marten Larmusi, profesor humane genetičke biologije na Katoličkom univerzitetu u Luvenu u Belgiji.
Poznato je da su još tokom Betovenovog života postojale sumnje u njegovo pravo nasleđe, a ni on nije mnogo protivrečio takvim glasinama.
„Moja priroda pokazuje da ne pripadam ovoj plebejskoj masi“, napisao je svojevremeno gluvi kompozitor u knjizi preko koje je komunicirao sa svojom okolinom.
Nemačka enciklopedija „Konversations-Lexikon“ kao Ludvigovog oca navodi Fridrika Velikog, dok se u muzičkom rečniku objavljenom u Francuskoj tvrdi da je on bio sin Fridriha Vilhelma II. Obojica pomenutih muškaraca bili su pruski kraljevi. Betoven je te glasine demantovao tek na kraju života nakon što mu je Franc Vegeler, prijatelj iz detinjstva, poslao pismo u kojem ga kori jer „nije odbranio čast svoje majke“. Kompozitor mu je na to odgovorio: „Obelodanite svetu integritet mojih roditelja, a posebno moje majke“.
A nova studija sada očigledno sugeriše daje u dotičnoj porodici mogao da postoji i skandal za koji Betoven nije znao.
Naučnicisu proučili DNK iz pet pronađenih pramenova Ludvigove kose koji datiraju iz razdoblja sedam godina pre njegove smrti od ciroze jetre 1827. godine. Kompozitor je umro u 56. godini, a otkriveno je daje imao genetsku predispoziciju za bolesti jetre i bio je zaražen hepatitisom B, što je u kombinaciji s njegovom preteranom konzumacijom alkohola moglo da dovede do smrti.
Ali, genetsko objašnjenje za gubitak sluha, od čega je patio od svojih srednjih dvadesetih godina, da bi 1818. postao funkcionalno gluv, nije pronađeno,
preneo je „Jutarnji list“.
„Iako nije mogla da se identifikuje jasna genetska podloga za Betovenov gubitak sluha, naučnici upozoravaju na to kako se takav scenario ne može strogo isključiti. Ali referentni podaci, koji su obavezni za tumačenje pojedinačnih genoma, stalno se poboljšavaju pa je moguće da će Betovenov genom u budućnosti otkriti uzroke gubitka sluha“, izjavio je dr Aksel Šmit sa Instituta za humanu genetiku pri Univerzitetskoj bolnici u Bonu.
Naučnici takođe nisu uspeli da pronađu genetsko objašnjenje za Ludvigove gastrointestinalne tegobe, koje su ga mučile pred kraj života, ali istraživači kažu da su celijaklija ili intolerancija na laktozu na temelju genomskih podataka vrlo malo verovatni.
