https://lat.sputnikportal.rs/20230322/poseta-japanskog-premijera-kijevu--jeftina-parodija-na-sijevu-posetu-rusiji-olivera-ikodinovic-1152870228.html
Poseta japanskog premijera Kijevu – jeftina parodija na Sijevu posetu Rusiji
Poseta japanskog premijera Kijevu – jeftina parodija na Sijevu posetu Rusiji
Sputnik Srbija
Istovremene posete kineskog predsednika Moskvi i japanskog premijera Kijevu, su neuporedive, s obzirom na to da je Si Đingping putovao u Rusiju kao lider sile... 22.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-22T22:45+0100
2023-03-22T22:45+0100
2023-03-23T10:47+0100
svet
rusija – politika
ukrajina
analize i mišljenja
kina
japan
si đinping
g7
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/16/1152871600_0:151:2887:1774_1920x0_80_0_0_7c04926f6bbd34f56f79b033260c586c.jpg
Kišida je iznenada poslat u Kijev u pokušaju da baci senku na Sijevu posetu Rusiji, što su pojedini eksperti nazvali „jeftinom parodijom“.Japanski premijer se te uloge prihvatio jer pokušava da podigne svoj rejting unutar zemlje, a na drugoj strani, da demonstrira jedinstvo unutar „sedmorke“, pošto će Japan predsedavati samitom Grupe sedam u maju u Hirošimi. On se zalaže za oštrije sankcije Rusiji i jaču pomoć Ukrajini.Predsednik vlade Japana je izjavio da je „ruska invazija na Ukrajinu sramota koja podriva temelje međunarodnog pravnog poretka" i obećao da će nastaviti da podržava Kijev dok se mir ne vrati "u prelepu ukrajinsku zemlju".Japan će izdvojiti 470 miliona dolara kao novu bilateralnu pomoć za energetski sektor i druge industrije Ukrajine, kao i 30 miliona dolara za nesmrtonosno oružje preko NATO fonda. Istovremeno, Tokio pruža i drugu pomoć Ukrajini, u oblastima kao što su razminiranje, TV i radio emitovanje, obrazovanje, jačanje javne uprave i zaštita kulturnog nasleđa.Zašto je Tokio antiruski, odnosno proukrajinski?Tokio se od samog početka događaja u Ukrajini, pre više od godinu dana, pridružio zapadnim sankcijama protiv Moskve i još je predvodio antiruski front u Aziji, pokušavajući da ubedi određene azijske države, poput Indije, Kambodže, Vijetnama, Tajlanda i Indonezije da podrže te kaznene mere.Postoji više razloga zašto se japanske vlasti drže antiruskih, odnosno proukrajinskih pozicija.Problem Tajvana je važna motivacija za takav stav. U Kišidinim govorima često se provlači lajtmotiv: „Danas Ukrajina, sutra istočna Azija“. Japan je veoma zabrinut zbog onoga što se dešava oko Tajvana i plaši se vojnog sukoba između SAD i Kine, jer bi Tokio neizbežno bio uvučen u taj konflikt. Zbog toga se Japan pridržava stava da je neophodno kazniti Rusiju zbog Ukrajine kao upozorenje Kini, koja posmatra Tajvan kao sopstvenu teritoriju.Osim toga, Moskva je zaustavila pregovore o mirovnom sporazumu s Japanom zbog sankcija i „neprijateljskog stava“ Tokija prema Rusiji.Japan i Rusija od Drugog svetskog rata nisu potpisale mirovni sporazum kojim bi i formalno bio okončan rat dve države. Glavni kamen spoticanja je grupa ostrva koje Rusi nazivaju Kurili, a Japanci svojom „severnom teritorijom“. Rusija ne želi Japanu da prepusti ostrva koje je doboilakao pobednica u Drugom svetskom ratu.Pored toga, Japan je glavni vojno-politički saveznik SAD u Azijsko-pacifičkom regionu, a takođe i zemlja s najvećim kontigentom američkih vojnika. Amerikanci i danas samo na ostrvu Okinava drže vojnu bazu sa oko 25.000 marinaca i ne pokazuju nameru da odatle odu. To je važan geopolitički faktor, ako se ima u vidu da se na istočnim granicama Rusije već godinama dešava isto što i na zapadnim - raspoređuju se američki sistemi PRO, što ruši strateški balans u svetu i stvara direktnu pretnju Rusiji i Kini.Na pitanje kako će poseta japanskog premijera Kijevu uticati na rusko-japanske odnose ruski ekspert Andrej Fesjun kaže „nikako“.„Ova poseta je uprkos svoj tajnosti i svemu tome, bila planirana. Japanci su bili prvi koji su svojim kanalima tiho obavestili Rusiju kako, ne daj Bože, niko ne bi gađao Kijev dok se njihov voljeni premijer tamo nalazi... Tako da se to ni na koji način neće odraziti na odnose. Svima je apsolutno jasno da Kišida nije bio tamo svojom voljom, ali mnogo je interesantnije znati kako je to prihvaćeno u japanskom društvu i u japanskoj političkoj sferi“, kaže ekspert.Šta je Kišida radio u Ukrajini?Kišida je u glavni grad Ukrajine stigao vozom iz Poljske, a na železničkoj stanici u Kijevu dočekala ga je prva zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Emina Džaparova. Sastao se sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i posetio Buču, grad koji je, prema tvrdnjama Kijeva, postao simbol ruskih zločina nad civilima, a prema Moskvi - inscenirani zločin u cilju satanizacije Rusije u očima međunarodne zajednice.Tokio je i do sada aktivno pomogao Ukrajini i to ne samo osudom Rusije i formiranjem antiruskog fronta u Aziji, već i finansijski, pošto ga je pacifistički ustav obavezao da ograniči svoju vojnu pomoć.Japan je izdvojio više od sedam milijardi dolara za Ukrajinu i prihvatio više od 2.000 raseljenih Ukrajinaca uprkos svojoj strogoj imigracionoj politici.Kišida je prvi posleratni lider Japana koji je ušao u neku ratnu zonu i poslednji lider G7 koji je posetio Ukrajinu od početka ruske specijalne operacije, u februaru prošle godine. To što je poslednji, kaže Fesjun, nema nikakvu političku konotaciju.Fesjun napominje da je Japan od svih zemalja Grupe sedam najmanje ratoboran uprkos samurajskoj prošlosti. Miroljubiv je, dodaje on, ako se ima u vidu da od sredine četrdesetih godina prošlog veka nije učestvovao u ratovima i izbegavao je da bude uvučen u bilo kakve ozbiljne vojne sukobe.
https://lat.sputnikportal.rs/20230321/uzivo-odbijen-napad-ukrajinskih-snaga-premijer-japana-stize-u-kijev-1152781056.html
kina
japan
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, ukrajina, analize i mišljenja, kina, japan, si đinping, g7, sad
rusija – politika, ukrajina, analize i mišljenja, kina, japan, si đinping, g7, sad
Poseta japanskog premijera Kijevu – jeftina parodija na Sijevu posetu Rusiji
22:45 22.03.2023 (Osveženo: 10:47 23.03.2023) Istovremene posete kineskog predsednika Moskvi i japanskog premijera Kijevu, su neuporedive, s obzirom na to da je Si Đingping putovao u Rusiju kao lider sile koja ozbiljno teži i ekonomskom i političkom liderstvu u svetu, dok je Fumio Kišida otputovao u Ukrajinu kao američka marioneta, ocenjuju ruski eksperti.
Kišida je iznenada poslat u Kijev u pokušaju
da baci senku na Sijevu posetu Rusiji, što su pojedini eksperti nazvali „jeftinom parodijom“.
Japanski premijer se te uloge prihvatio jer pokušava da podigne svoj rejting unutar zemlje, a na drugoj strani, da demonstrira jedinstvo unutar „sedmorke“, pošto će Japan predsedavati samitom Grupe sedam u maju u Hirošimi. On se zalaže za oštrije sankcije Rusiji i jaču pomoć Ukrajini.
"Japan jasno iskazuje svoju poziciju pune podrške kursu SAD i njihovih NATO saveznika. To se odnosi i na osudu Rusije i slanje pomoći Ukrajini. Tokio se do sada uzdržavao od slanja oružja Kijevu zbog specifičnosti sopstvenog zakonodavstva i odnosa japanskog društva prema tom pitanju. Ipak, Japan demonstrira potpunu lojalnost SAD i sve to čini u skladu sa jačanjem vojnih i odbrambenih odnosa sa SAD“, kaže ruski politikolog Andrej Gubin.
Predsednik vlade Japana je izjavio da je „ruska invazija na Ukrajinu sramota koja podriva temelje međunarodnog pravnog poretka" i obećao da će nastaviti da podržava Kijev dok se mir ne vrati "u prelepu ukrajinsku zemlju".
Japan će izdvojiti 470 miliona dolara kao novu bilateralnu pomoć za energetski sektor i druge industrije Ukrajine, kao i 30 miliona dolara za nesmrtonosno oružje preko NATO fonda. Istovremeno, Tokio pruža i drugu pomoć Ukrajini, u oblastima kao što su razminiranje, TV i radio emitovanje, obrazovanje, jačanje javne uprave i zaštita kulturnog nasleđa.
Zašto je Tokio antiruski, odnosno proukrajinski?
Tokio se od samog početka događaja u Ukrajini, pre više od godinu dana, pridružio zapadnim sankcijama protiv Moskve i još je predvodio antiruski front u Aziji, pokušavajući da ubedi određene azijske države, poput Indije, Kambodže, Vijetnama, Tajlanda i Indonezije da podrže te kaznene mere.
Postoji više razloga zašto se japanske vlasti drže antiruskih, odnosno proukrajinskih pozicija.
Problem Tajvana je važna motivacija za takav stav. U Kišidinim govorima često se provlači lajtmotiv: „Danas Ukrajina, sutra istočna Azija“. Japan je veoma zabrinut zbog onoga što se dešava oko Tajvana i plaši se vojnog sukoba između SAD i Kine, jer bi Tokio neizbežno bio uvučen u taj konflikt. Zbog toga se Japan pridržava stava da je neophodno kazniti Rusiju zbog Ukrajine kao upozorenje Kini, koja posmatra Tajvan kao sopstvenu teritoriju.
Osim toga, Moskva je zaustavila pregovore o mirovnom sporazumu s Japanom zbog sankcija i „neprijateljskog stava“ Tokija prema Rusiji.
Japan i Rusija od Drugog svetskog rata nisu potpisale
mirovni sporazum kojim bi i formalno bio okončan rat dve države.
Glavni kamen spoticanja je grupa ostrva koje Rusi nazivaju
Kurili, a Japanci svojom „severnom teritorijom“. Rusija ne želi Japanu da prepusti ostrva koje je doboilakao pobednica u Drugom svetskom ratu.
Pored toga, Japan je glavni vojno-politički saveznik SAD u Azijsko-pacifičkom regionu, a takođe i zemlja s najvećim kontigentom američkih vojnika. Amerikanci i danas samo na ostrvu Okinava drže vojnu bazu sa oko 25.000 marinaca i ne pokazuju nameru da odatle odu. To je važan geopolitički faktor, ako se ima u vidu da se na istočnim granicama Rusije već godinama dešava isto što i na zapadnim - raspoređuju se američki sistemi PRO, što ruši strateški balans u svetu i stvara direktnu pretnju Rusiji i Kini.
Na pitanje kako će poseta japanskog premijera Kijevu uticati na rusko-japanske odnose ruski ekspert Andrej Fesjun kaže „nikako“.
„Ova poseta je uprkos svoj tajnosti i svemu tome, bila planirana. Japanci su bili prvi koji su svojim kanalima tiho obavestili Rusiju kako, ne daj Bože, niko ne bi gađao Kijev dok se njihov voljeni premijer tamo nalazi... Tako da se to ni na koji način neće odraziti na odnose. Svima je apsolutno jasno da Kišida nije bio tamo svojom voljom, ali mnogo je interesantnije znati kako je to prihvaćeno u japanskom društvu i u japanskoj političkoj sferi“, kaže ekspert.
Šta je Kišida radio u Ukrajini?
Kišida je u glavni grad Ukrajine stigao vozom iz Poljske, a na železničkoj stanici u Kijevu dočekala ga je prva zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Emina Džaparova. Sastao se sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i
posetio Buču, grad koji je, prema tvrdnjama Kijeva, postao simbol ruskih zločina nad civilima, a prema Moskvi -
inscenirani zločin u cilju satanizacije Rusije u očima međunarodne zajednice.
Tokio je i do sada aktivno pomogao Ukrajini i to ne samo osudom Rusije i formiranjem antiruskog fronta u Aziji, već i finansijski, pošto ga je pacifistički ustav obavezao da ograniči svoju vojnu pomoć.
Japan je izdvojio više od sedam milijardi dolara za Ukrajinu i prihvatio više od 2.000 raseljenih Ukrajinaca uprkos svojoj strogoj imigracionoj politici.
Kišida je prvi posleratni lider Japana koji je ušao u neku ratnu zonu i poslednji lider G7 koji je posetio Ukrajinu od početka ruske specijalne operacije, u februaru prošle godine. To što je poslednji, kaže Fesjun, nema nikakvu političku konotaciju.
„Japan je uvek bio najmanje vezan za evropske poslove, a posebno za ukrajinske. Više puta je prevaren u Ukrajini, kada se izdvajao novac za izgradnju ili rekonstrukciju aerodroma, za izgradnju puteva, a sve je to pokradeno. To jest, Japan odlično zna sa kim ima posla i apsolutno ne žuri u prve redove, tako da je situacija kristalno jasna -Vašington ju je jednostavno naterao da stane u zajednički red i bude poslednji iz redova ‘sedmorke’ koji je posetio Ukrajinu“, objasnio je ekspert.
Fesjun napominje da je Japan od svih zemalja Grupe sedam najmanje ratoboran uprkos samurajskoj prošlosti. Miroljubiv je, dodaje on, ako se ima u vidu da od sredine četrdesetih godina prošlog veka nije učestvovao u ratovima i izbegavao je da bude uvučen u bilo kakve ozbiljne vojne sukobe.
