https://lat.sputnikportal.rs/20230322/na-pragu-revolucije-da-li-ce-vestacka-inteligencija-zameniti-novinare-1152881192.html
Na pragu revolucije: Da li će veštačka inteligencija zameniti novinare?
Na pragu revolucije: Da li će veštačka inteligencija zameniti novinare?
Sputnik Srbija
Novinari su se prošle godine zabavljali tražeći od četbota ChatGPT da piše njihove kolumne i većina je zaključila da bot nije dovoljno dobar da preuzme njihov... 22.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-22T19:35+0100
2023-03-22T19:35+0100
2023-03-22T19:35+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
veštačka inteligencija
it
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111047/62/1110476295_55:0:1122:600_1920x0_80_0_0_5047eb17d320e58240b79c077e783f20.jpg
Portal s tehnološkim vestima CNET možda je najavio novi trend kada je prošle godine tiho implementirao AI program za pisanje nekih tekstova. Kasnije je bio prisiljen da objavi nekoliko ispravki jer je drugi medij zapazio da je bot napravio nekoliko grešaka, među kojima su neke bile ozbiljne.Matična kompanija CNET-a kasnije je objavila smanjenje radnih mesta, uključujući i u uredništvu, ali je rukovodstvo negiraloda je za to odgovorna veštačkainteligencija. Nemački izdavački gigant „Aksel Špringer“, vlasnik „Politika“ i nemačkog tabloida „Bild“, bio je direktniji.Veštačka inteligencija protiv tzv. nezavisnog novinarstva„Veštačka inteligencija ima potencijala da učini nezavisno novinarstvo boljim nego što je ikada bilo – ili da ga jednostavno zameni“, rekao je radnicima prošlog meseca Matijas Dopfner, prvi čovek „Aksel Špringera“.Hvaleći botove poput ChatGPT kao „revoluciju“ za industriju, najavio je restrukturiranje koje će dovesti do „značajnih smanjenja“ u proizvodnji sadržaja i lekturi.Obe kompanije guraju AI kao alat za podršku novinarima i ukazuju na recentni razvoj industrije. Zadnjih deset godina medijske organizacije sve više koriste automatizaciju za rutinske poslove poput traženja obrazaca u ekonomskim podacima ili izveštavanja o poslovanju poduzeća.Portali su opsednuti „optimizacijom pretrage“, što uključuje korišćenje ključnih reči u naslovu kako bi ih Guglovi ili neki drugi algoritmi favorizovali. Neki su razvili vlastite algoritme kako bi videli koje priče najbolje odgovaraju njihovoj publici i omogućili im bolje targetiranje i oglašavanje.Gubitak radnih mesta?Aleks Konok, autor knjige „Medijski menadžment i veštačkainteligencija“, kaže da će ovladavanje ovim alatima AI biti faktor koji će odrediti da li će određeni mediji propasti u narednim godinama.Upotreba alata za stvaranje sadržaja dovešće do gubitka radnih mesta, ali ne u području analitike ili vrhunskog izveštavanja, smatra Konok. „U slučaju mehanizovanog kraka novinarstva (sportski izveštaji, finansijski rezultati) mislim da alati veštačke inteligencije zamenjuju, i verovatno će sve više zamenjivati, ljude“, rekao je on.S takvim se mišljenjem ne slažu se svi analitičari. Majk Vuldridž sa Univerziteta Oksford smatra da je ChatGPT više nalik „izvikanom procesoru“ pa novinari ne treba da budu zabrinuti.Međutim, i on je sugerisao da bi bot mogao da zameni novinare u najjednostavnijim zadacima. Francuski novinari Žar Roneta i Moris de Rambutu istražuju u kojoj je meri veštačkainteligencija spremna da preuzmeulogu novinara. Objavljuju bilten pod nazivom „Kvant“ napisan i ilustrovan pomoću alata AI.Prošlog meseca predstavili su izveštaj na 250 stranica koji je napisala AI u kojem su detaljno opisani glavni trendovi s tehnološkog sajma CES u Las Vegasu. Roneta je istakao da žele „da testiraju robote i da ih teraju do krajnjih granica“. Brzo su je pronašli.Šta u stvari mogu roboti?Veštačkainteligencija nije uspevala da identifikuje glavne trendove sa CES i nije mogla da napiše smisleni sažetak. Takođe, poprilično se oslanjala na „Vikipediju“. Autori su otkrili da moraju stalno da intervenišu kako bi proces održali na pravom putu zbog čega, iako su programi mogli da uštede nešto vremena, još nisu bili sposobni da zamene prave novinare.Novinari su „zahvaćeni sindromom velike tehnološke zamene, ali ja u to ne verujem“, rekao je Roneta.„Roboti jednostavno nisu sposobni da prave članke. Još postoji deo novinarskog posla koji se ne može predati“, dodao je on, preneo je „Indeks“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, veštačka inteligencija, it, društvo
nauka i tehnologija, veštačka inteligencija, it, društvo
Na pragu revolucije: Da li će veštačka inteligencija zameniti novinare?
Novinari su se prošle godine zabavljali tražeći od četbota ChatGPT da piše njihove kolumne i većina je zaključila da bot nije dovoljno dobar da preuzme njihov posao. Ali, brojni komentatori veruju da je novinarstvo na pragu revolucije u kojoj će ovladavanje algoritmima i alatima veštačke inteligencije (AI) za generisanje sadržaja biti ključno, piše AFP.
Portal s tehnološkim vestima CNET možda je najavio novi trend kada je prošle godine tiho implementirao AI program za pisanje nekih tekstova. Kasnije je bio prisiljen da objavi nekoliko ispravki jer je drugi medij zapazio da je bot napravio nekoliko grešaka, među kojima su neke bile ozbiljne.
Matična kompanija CNET-a kasnije je objavila smanjenje radnih mesta, uključujući i u uredništvu, ali je rukovodstvo negiraloda je za to odgovorna veštačkainteligencija. Nemački izdavački gigant „Aksel Špringer“, vlasnik „Politika“ i nemačkog tabloida „Bild“, bio je direktniji.
Veštačka inteligencija protiv tzv. nezavisnog novinarstva
„Veštačka inteligencija ima potencijala da učini nezavisno novinarstvo boljim nego što je ikada bilo – ili da ga jednostavno zameni“,
rekao je radnicima prošlog meseca Matijas Dopfner, prvi čovek „Aksel Špringera“.
Hvaleći botove poput ChatGPT kao „revoluciju“ za industriju, najavio je restrukturiranje koje će dovesti do „značajnih smanjenja“ u proizvodnji sadržaja i lekturi.
Obe kompanije guraju AI kao alat za podršku novinarima i ukazuju na recentni razvoj industrije. Zadnjih deset godina medijske organizacije sve više koriste automatizaciju za rutinske poslove poput traženja obrazaca u ekonomskim podacima ili izveštavanja o poslovanju poduzeća.
Portali su opsednuti „optimizacijom pretrage“, što uključuje korišćenje ključnih reči u naslovu kako bi ih Guglovi ili neki drugi algoritmi favorizovali. Neki su razvili vlastite algoritme kako bi videli koje priče najbolje odgovaraju njihovoj publici i omogućili im bolje targetiranje i oglašavanje.
Aleks Konok, autor knjige „Medijski menadžment i veštačkainteligencija“, kaže da će ovladavanje ovim alatima AI biti faktor koji će odrediti da li će određeni mediji propasti u narednim godinama.
Upotreba alata za stvaranje sadržaja dovešće do gubitka radnih mesta, ali ne u području analitike ili vrhunskog izveštavanja, smatra Konok. „U slučaju mehanizovanog kraka novinarstva (sportski izveštaji, finansijski rezultati) mislim da alati veštačke inteligencije zamenjuju, i verovatno će sve više zamenjivati, ljude“, rekao je on.
S takvim se mišljenjem ne slažu se svi analitičari. Majk Vuldridž sa Univerziteta Oksford smatra da je ChatGPT više nalik „izvikanom procesoru“ pa novinari ne treba da budu zabrinuti.
„Ova tehnologija će zameniti novinare na isti način na koji su budžetske tablice zamenile matematičare. Drugim rečima, mislim da neće“, rekao je on.
Međutim, i on je sugerisao da bi bot mogao da zameni novinare u najjednostavnijim zadacima. Francuski novinari Žar Roneta i Moris de Rambutu istražuju u kojoj je meri veštačkainteligencija spremna da preuzmeulogu novinara. Objavljuju bilten pod nazivom „Kvant“ napisan i ilustrovan pomoću alata AI.
Prošlog meseca predstavili su izveštaj na 250 stranica koji je napisala AI u kojem su detaljno opisani glavni trendovi s tehnološkog sajma CES u Las Vegasu. Roneta je istakao da žele „da testiraju robote i da ih teraju do krajnjih granica“. Brzo su je pronašli.
Šta u stvari mogu roboti?
Veštačkainteligencija nije uspevala da identifikuje glavne trendove sa CES i nije mogla da napiše smisleni sažetak. Takođe, poprilično se oslanjala na „Vikipediju“. Autori su otkrili da moraju stalno da intervenišu kako bi proces održali na pravom putu zbog čega, iako su programi mogli da uštede nešto vremena, još nisu bili sposobni da zamene prave novinare.
Novinari su „zahvaćeni sindromom velike tehnološke zamene, ali ja u to ne verujem“, rekao je Roneta.
„Roboti jednostavno nisu sposobni da prave članke. Još postoji deo novinarskog posla koji se ne može predati“, dodao je on,
preneo je „Indeks“.
