Kad normalan čovek vidi optužnicu protiv Putina pita se – ko je ovde lud
© POOL
/ Pratite nas
Optužnica protiv predsednika Rusije Vladimira Putina predstavlja sumrak međunarodnog krivičnog prava, ocenjeno je na okruglom stolu „Međunarodno-pravni aspekti odluke međunarodnog krivičnog suda u Hagu za pokretanje postupka protiv predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina“, održanom u Ruskom domu.
Pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, čiju nadležnost Rusija ne priznaje, izdalo je 17. marta „naloge za hapšenje“ predsednika Rusije Vladimira Putina i dečjeg ombudsmana Marije Lavov-Belove.
Pritisak na zemlje koje podržavaju Rusiju
Predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava, advokat Goran Petronijević ocenio je da je nalog za hapšenje Putina još jedna od ogromnih zloupotreba tog suda. To je diskreditovalo međunarodni krivični sud i njegove odluke i zato prisustvujemo izvrtanju naglavačke pravila, a ovo što se dešava nije pritisak na Rusiju nego na zemlje koje je podržavaju.
Goran Petronijević
© Sputnik / Lola Đorđević
On je podsetio da je zaštita i izmeštanje civila iz zone borbenih dejstava obaveza po međunarodnom ratnom pravu. Gotovo tri miliona izbeglica iz Ukrajine danas je na teritoriji Ruske Federacije, o čemu Zapad ne govori jer ga zanimaju samo izbeglice koje su otišle na Zapad.
„S obzirom da na Zapad dolazi samo deo stanovništva koji je na delu zapadne ili severozapadne Ukrajine i nije zakačen ratnim sukobima, onda možemo da govorimo o razlozima zbog čega to stanovništvo napušta tu teritoriju. Da li su to ekonomski ili emigracioni razlozi odlaska u EU nije ni važno jer uglavnom na Zapad odlaze oni koji nisu ugroženi. Ugroženi su oni što odlaze u Rusiju, a ukrajinske snage su nebrojeno puta civile upotrebljavale kao živi štit, što je kršenje međunarodnog prava“.
Optužnica protiv Putina – uslov za srpski put ka EU
Advokat Toma Fila smatra da optužnica služi Zapadu da iznutra pokuša da iznudi promenu vlasti u Rusiji, kao što je to bilo u slučaju Slobodana Miloševića 2000. godine, kada je srušen sa vlasti i isporučen Haškom tribunalu.
Toma Fila
© Sputnik / Lola Đorđević
„Ova cela poternica je glupost, a jedini način da dobije na značaju jeste da se iznutra naprave promene. Sve to smo mi videli u tom Tribunalu u Hagu, gde imamo vrlo, vrlo negativna iskustva“, ističe Fila.
Rusija s pravom ne priznaje sud
Advokat Branko Lukić smatra da Rusija s pravom ne priznaje odluku međunarodnog krivičnog suda, jer taj sud nije imao pravo da donese odluku protiv predsednika Putina. Nadležnost tog suda je ograničena i vremenski, i teritorijalno i personalno.
„Vremenski, mogu samo da postupaju do 1. jula 2002. godine. Dakle, za sve što se desilo posle toga, nemaju nadležnost. Teritorijalno, mogu da sude samo za krivična dela koja su se desila na teritoriji zemlje koja priznaje sud, i personalno, mogu da sude za krivična dela koja su počinili državljani tih zemalja. Izuzetak od toga je da mogu da dobiju nalog od Saveta bezbednosti da postupaju. Znali su da nemaju nikakvu šansu da dobiju nalog od SB zbog stalnog članstva Rusije. Dakle, nisu uspeli da ustanove nijedan od osnova na osnovu kojih su mogli postupati“.
Moglo bi se desiti da pojedina zemlja može sama priznati nadležnost suda, ali u ovom slučaju ne može Ukrajina priznati nadležnost u ime Rusije, dodao je Lukić.
Sumrak međunarodnog krivičnog prava
Prema njegovim rečima, kad normalan čovek posmatra situaciju s podizanjem optužnice protiv Putina, pita se ko je ovde lud. Jer optužba zbog pomaganja deci nije samo pravni nonsens, već „jedno kompletno ljudsko ludilo koje poslednjih godina dolazi sa Zapada“.
„Na Zapadu više nema meke moći, američka meka moć više ne postoji. Oni su davno izgubili tu mogućnost da umetnošću, naukom ili svojim napretkom privuku druge ljude. Njima je u rukavu ostala samo tvrda moć. Sila, pretnje i ucene su jedini način na koji danas SAD funkcionišu. Kad kažem Zapad mislim na Ameriku, a ne na Evropu koja je jedan vazalni kondominijum Amerike što je postala posle Drugog svetskog rata.“
Branko Lukić
© Sputnik / Lola Đorđević
Rusiji bi trebalo da usvoji zakon kog su SAD usvojile 2002. godine, kolokvijalno nazvan „Zakon o invaziji na Hag“ pošto je njim obavezana američka vojska da napadne bilo koju zemlju i oslobodi svog čoveka ukoliko je on uhapšen zbog suđenja pred međunarodnim krivičnim sudom.
„Došlo se do krajnjih granica zloupotrebe politike u međunarodnom krivičnom sudu u kom nema više ni ostataka prava, a taj sud je posle ove odluke pokazao da je niži, ako je to moguće čak i od tribunala što je sudio našim ljudima, koji je dno dna bilo kakvog pravosuđa. Ovo je sumrak međunarodnog krivičnog prava“, zaključio je Lukić.
