https://lat.sputnikportal.rs/20230319/skrivena-voda-da-li-bebe-planete-kriju-tajnu-nastanjivih-svetova-u-svemiru-1152697618.html
Skrivena voda: Da li „bebe planete“ kriju tajnu nastanjivih svetova u svemiru
Skrivena voda: Da li „bebe planete“ kriju tajnu nastanjivih svetova u svemiru
Sputnik Srbija
Stvaranje stenovitih planeta veoma je opasno i „vrelo“ - delovi oblaka se spajaju u formiranju, zbog čega nastaju toplota i pritisak. dok ih obližnja zvezda... 19.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-19T17:20+0100
2023-03-19T17:20+0100
2023-03-19T17:20+0100
društvo
društvo
nauka i tehnologija
astronomija
planete
egzoplaneta
voda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1a/1141725595_0:448:2049:1600_1920x0_80_0_0_33b367ad68b69566409cfbd7ccad1992.jpg
Naučnici sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji stvorili su složen model koji opisuje planete sa većinom vode koja se čuva duboko ispod površine, ne u okeanima ili morima, već u stenama.Voda skrivena u mineralima stenovitih planetaTehnički, voda je „zarobljena“ u mineralima duboko ispod površine. Naučnici kažu da je moguće da na nekim malim planetama ima toliko vode da se ta količina može izjednačiti sa nekoliko Zemljinih okeana.Kler Gimond, studentkinja doktorskih studija na Kembridžu, zajedno sa još dva istraživača, osmislila je model koji opisuje mlade planete okružene crvenim patuljcima (tip zvezde).Njihov rad, objavljen u časopisu „Junivers tudej“, pokazuje da je skrivanje vode u mineralima dobra strategija za njeno očuvanje tokom ranih dana nastanka planete.Crveni patuljci M tipa su najčešće zvezde u našoj galaksiji, što ih čini dobrim subjektima za proučavanje ovog fenomena. Oni pokazuju tendenciju da, kao i druge zvezde, na nepovoljan način utiču na površine planeta koje su im u blizini.Ako tečnost sa površina mladih planeta zbog zračenja ne nestane – ona „migrira“ u unutrašnjost. Naučnici su ipak postavili pitanje o tome da li se taj proces odvija kod svake mlade, odnosno male planete.Tim naučnika je tako otkrio da veličina planete i količina minerala koji sadrže vodu određuju koliko vode može da „sakrije".Većina završava u gornjem stenovitom sloju koji leži direktno ispod kore. Obično je bogat takozvanim „bezvodnim mineralima“. Vulkani se „hrane“ upravo iz ovog sloja i mogu da izbace vodenu paru na površinu planete.Novo istraživanje je inače pokazalo da veće planete - oko dva do tri puta veće od Zemlje - obično imaju suvlje stenovite omotače. To je zato što gornji omotač bogat vodom čini manji deo njegove ukupne mase.Kako su nastali Zemlja i nebeska tela bogata vodomUtvrđeni novi model pomaže naučnicima da razumeju ne samo uslove nastanka Zemlje, već i drugih nebeskih tela bogatih vodom.Zahvaljujući olujnom periodu „adolescencije“ zvezda, planete koje su tema istraživanja, verovatno su dugo pod haotičnim klimatskim uslovima. One su tako razvile mehanizam skladištenja vode što dublje pod površinom. S druge strane, kada se intenzitet zvezde koja je u blizini smanji – voda može da „izbije“ na različite načine.Tako ovo istraživanje, recimo, objašnjava kako je rana Venera mogla da se transformiše od ogoljene pustinje u vodeni svet. Pitanje vode na Veneri i do kada je ona postojala u tečnom stanju na površini predmet je naučne debate.Konačno, trenutno istraživanje može dati nove smernice u potrazi za nastanjivim egzoplanetama u ostatku galaksije, odnosno onim koje imaju vodu u tečnom stanju, što se smatra preduslovom za život, prenosi Sajens alert.
https://lat.sputnikportal.rs/20230309/jedna-od-najvecih-tajni-suncevog-sistema-pred-resenjem-odakle-potice-kljucni-element-zivota-video-1152171433.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230310/naucnici-u-cudu-gde-je-nestala-misteriozna-vulkan-planeta-i-zasto-to-moze-da-bude-veliko-otkrice-1152242707.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230223/uzdrmani-su-temelji-nauke-astronomi-otkrili-sest-objekata-u-svemiru-koje-ne-mogu-da-objasne-foto-1151403177.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, nauka i tehnologija, astronomija, planete, egzoplaneta, voda
društvo, nauka i tehnologija, astronomija, planete, egzoplaneta, voda
Skrivena voda: Da li „bebe planete“ kriju tajnu nastanjivih svetova u svemiru
Stvaranje stenovitih planeta veoma je opasno i „vrelo“ - delovi oblaka se spajaju u formiranju, zbog čega nastaju toplota i pritisak. dok ih obližnja zvezda bombarduje radijacijom. Zbog toga postoji velika mogućnost da voda na površini te „bebe planete“ ne opstane, a bez nje, nema ni života.
Naučnici sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji stvorili su složen model koji opisuje planete sa većinom vode koja se čuva duboko ispod površine, ne u okeanima ili morima, već u stenama.
Voda skrivena u mineralima stenovitih planeta
Tehnički, voda je „zarobljena“ u mineralima duboko ispod površine. Naučnici kažu da je moguće da na nekim malim planetama ima toliko vode da se ta količina može izjednačiti sa nekoliko Zemljinih okeana.
Kler Gimond, studentkinja doktorskih studija na Kembridžu, zajedno sa još dva istraživača, osmislila je model koji opisuje mlade planete okružene crvenim patuljcima (tip zvezde).
„Želeli smo da istražimo da li bi ove planete, nakon tako burnog formiranja, mogle da se rehabilituju i da nastave da budu domaćini površinskim vodama“, rekla je Gimondova.
Njihov rad,
objavljen u časopisu „Junivers tudej“, pokazuje da je skrivanje vode u mineralima dobra strategija za njeno očuvanje tokom ranih dana nastanka planete.
„Model nam pokazuje koliko vode planeta može da nosi u dubinskim slojevima, na osnovu minerala od kojih je nastala i njihove sposobnosti da apsorbuju vodu u svoju strukturu”, dodala je.
Crveni patuljci M tipa su najčešće zvezde u našoj galaksiji, što ih čini dobrim subjektima za proučavanje ovog fenomena. Oni pokazuju tendenciju da, kao i druge zvezde, na nepovoljan način utiču na površine planeta koje su im u blizini.
Ako tečnost sa površina mladih planeta zbog zračenja ne nestane – ona „migrira“ u unutrašnjost. Naučnici su ipak postavili pitanje o tome da li se taj proces odvija kod svake mlade, odnosno male planete.
Tim naučnika je tako otkrio da veličina planete i količina minerala koji sadrže vodu određuju koliko vode može da „sakrije".
Većina završava u gornjem stenovitom sloju koji leži direktno ispod kore. Obično je bogat takozvanim „bezvodnim mineralima“. Vulkani se „hrane“ upravo iz ovog sloja i mogu da izbace vodenu paru na površinu planete.
Novo istraživanje je inače pokazalo da veće planete - oko dva do tri puta veće od Zemlje - obično imaju suvlje stenovite omotače. To je zato što gornji omotač bogat vodom čini manji deo njegove ukupne mase.
Kako su nastali Zemlja i nebeska tela bogata vodom
Utvrđeni novi model pomaže naučnicima da razumeju ne samo uslove nastanka Zemlje, već i drugih nebeskih tela bogatih vodom.
Zahvaljujući olujnom periodu „adolescencije“ zvezda, planete koje su tema istraživanja, verovatno su dugo pod haotičnim klimatskim uslovima. One su tako razvile mehanizam skladištenja vode što dublje pod površinom. S druge strane, kada se intenzitet zvezde koja je u blizini smanji – voda može da „izbije“ na različite načine.
Tako ovo istraživanje, recimo, objašnjava kako je rana Venera mogla da se transformiše od ogoljene pustinje u vodeni svet. Pitanje vode na Veneri i do kada je ona postojala u tečnom stanju na površini predmet je naučne debate.
Konačno, trenutno istraživanje može dati nove smernice u potrazi za
nastanjivim egzoplanetama u ostatku galaksije, odnosno onim koje imaju vodu u tečnom stanju, što se smatra preduslovom za život,
prenosi Sajens alert.
