Da li je „bankarska kriza gotova“, ili su „pale prve domine“- gde su nestali finansijski stručnjaci
© AP Photo / Jeff Chiu
Pratite nas
Nedelju dana posle bankrota Silicijumska dolina banke i haosa koji je to izazvalo na bankarskom tržištu SAD i Evrope, odgovor na pitanje šta svet čeka i dalje nije na vidiku. Tome u prilog idu suprotstavljene ocene finsijskih stručnjaka, od onih da je bankarska kriza gotova, do toga da su tek pale prve domine.
Jedino što je evidentno je da kriza postoji, ali i da trenutno nema tog stručnjaka koji bi mogao sa sigurnošću da kaže na koju će stranu okrenuti. Pored tolikih svetskih finansijskih stručnjaka, profesora na prestižnim univerzitetima, nobelovaca, teoretičara i praktičara i to još sa svežim iskustvom svetske finansijske krize, otkud toliko lutanja po pitanju ishoda.
Na pitanje gde su ti stručnjaci koji bi mogli da budu od pomoći, ekonomista dr Ivan Nikolić, jedan od direktora u Ekonomskom institutu za Sputnjik kaže – različiti su interesi, možda je nekome u interesu da unese ovakav nemir i haos.
Gde su nestali stručnjaci
Posle zatvranja tri banke u SAD, čije je poslovanje uglavnom bilo vezano za tehnološki sektor, stigla je vest o problemima u još jednoj. Akcije Prva republika banke su pale 30 odsto. Pošto su tri najveće privatne banke u SAD - JP Morgan, Banka Amerike i Siti Grup obezbedile dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za njenu stabilizaciju, analitičar brokerske kompanije Odeon, Ričard Bouv, ocenio je - bankarska kriza je gotova. To je izrekao samo tri dana pošto je prvo konstatovao da bi panika nastala posle prvog bankrota u SAD mogla da se proširi na mnoge banke.
Za razliku od sada optimističnog Bouva, prvi čovek BlekRoka, najveće svetske korporacije za upravljanje investicijama , Leri Fink smatra da su nervoza, nestabilnost i nejasnoće koje prate američko bankarsko tržište od kraha prve banke porasle. On je upozorio da su banke koje su zatvorene najverovatnije samo „prve domine koje su pale“.
Finansijski stručaci sa suprotstavljenim ocenama - od optimizma do crnih slutnji posle zavranja tri američke banke
© AP Photo / Seth Wenig
Psihološkim momentom do interesa
Dok je Evrospka centralna banka (ECB) umirivala tržište ocenom da krah američkih banaka, specijalizovanih za jedno polje psolovanja, nema nikakve veze sa evropskim koje su bezbedne, došlo je do pada akcija evropskih banaka. Na kraju je Kredi Svis spasavana od bankrota pozajmicom švajcarske države, a Nadzorni odbor ECB vanredno zasedao da razmotrio šta se dešava u bankarskom sektoru.
Dok danas jedni šire optimizam da je najgore prošlo, Goldman Saks grupa povećala je verovatnoću recesije u SAD na 35 odsto u narednih godinu dana, zbog neizvesnosti u pogledu ekonomskog uticaja bankarskog sektora.
Kako je bakrot jedne od 3800 banaka u SAD i to ne sistemski važne uzdrmao američko i evropsko bankarsko tržište, a da razmere slučaja stručnjaci još ne mogu da sagledaju?
Nikolić kaže da nije lako objasniti otkud potpuno suprotna viđenja ishoda ove situacije, ali i napominje da je ekonomija jako puno zasniva na psihološkom momentu i na očekivanjima.
„Ako vi imate pozitivna očekivanja onda je vaše ponašanje prilagođeno tome. Ako su ona pesimistična i nerealna i nisu povezana sa činjenicama vrlo često će vaše performanse biti slabije nego što bi one realno mogle da budu. A kada govorimo o bankarstvu ili finansijama, unošenje takvih katastrofilnih najava je pogubno, što smo videli i sada“, kaže Nikolić.
Lov u mutnom
Onda neko na račun tih sopstvenih očekivanja, koristeći psihološki momenat, ocenama koje doprinose haosu u stvari ide za svojim intersom, loveći u mutnom, uveren je naš sagovornik.
„Nekada motiv može da bude ekonomska špekulacija na primer zbog obezvređivanja neke banke pa ako ste iz tog sektora želite da je preuzmete. Znači, banka bankrotira, vi je kao što je sada bio slučaj, dokapitalizujete i preuzmete za mnogo manju vrednost nego što je to na tržištu“, objašnjava ovaj ekonomista.
Sada je već jasno da su oni koju su kupili akcije banke Kredi Svis u trenutku kada su u jednom danu one pale 24 odsto, posle njene dokapitalizacije zaradili jer su akcije skočile 30 odsto.
Oni koji su kupili akcije Kredi Svisa kad im je cena pala za četvrtinu već su na njima mogli da zarade
© AP Photo / ALESSANDRO DELLA BELLA
To je, kaže direktor u Ekonomskom institutu, jedan motiv, ali buru na tržištu mogu da prave i drugi pa i oni politički. To je sitaucija kada jedna strana, Istok, ili Zapad, posmatra onu drugu uz ocenu da je njeno bankarstvo ili privreda na staklenim nogama i urušava se.
Ne može bez medija
Nikolić, pri tom, ukazuje na to da je u toj situaciji medijsko okruženje podjednako važno ako ne i bitnije nego neke regulatorne mere, jer panična vest preko noći može da sruši sve što je regulator radio godinama. Živimo u jednoj džungli gde bez zadrške preuzimamo vesti koje nas preplavljuju iz različitih izvora.
On podseća na situaciju kada je u priči o prenošenju finansijske krize iz 2008. godine i na ekonomiju Srbije, jedan od naših tada aktuelnih ekonomista u gledanoj emisiji u nedelju uveče poručio građanima da čim sutra budu otvorene banke krenu da podignu štednju jer će im propasti.
„U tom danu skoro dve milijarde evra je povučeno iz bankarskog sektora, tada vrlo osetljivog, krnjeg i ranjivog u Srbiji. Gotovo da je potpisao bankarsku krizu, ili finansijsku u koju smo ušli. To je bio inicijalni okidač. Kada se to desi kod nas gde je to relativno plitko tržište, onda možete da zamislite kolika je snaga medijskog obraćanja i medijskog neodgovornog saopštavanja u svetu“, kaže Nikolić.
Ipak interes
Po njegovoj oceni, ni kod stručnjaka ne postoji rezerva uprkos tome što je jako dobro poznato koliko jedna neoprezna izjava u svetu bankarstva ili finansija može da bude rizična.
U kakofoniji interesa praćenih izjavama u skladu sa njima, teško je, smatra on, doći do racionalnog odgovora na pitanje šta nas čeka. Pogotovo što smo već videli da su na sceni različita „rešenja“, od bankrota jedne banke, ali uz spasavnje njenih štediša, do vraćanja u život druge državnom pozajmicom, ili do obezbeđivanja likvidnosti treće sredstvima drugih banaka koje bi da preduprede dublju krizu koja bi mogla da se podrazi i na njih.
U takvoj situaciji ko bi mogao da kaže šta dalje.
A kada ne mogu ekonomisti da se ograde ili makar sa nekom rezervom to da posmatraju ili ocenjuju, kako će prosečan građanin u tome da se snađe, dodaje sagovornik Sputnjika.
