https://lat.sputnikportal.rs/20230318/rusija-je-krim-pretvorila-u-neprobojnu-tvrdjavu-nato-sad-olivera-ikodinovic-1152606681.html
Rusija je Krim pretvorila u neprobojnu tvrđavu
Rusija je Krim pretvorila u neprobojnu tvrđavu
Sputnik Srbija
Za devet godina u sastavu Rusije na Krimu je urađeno mnogo – sagrađene su nove zgrade i saobraćajnice, škole i bolnice, razvijen je turizam i infrastruktura... 18.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-18T10:28+0100
2023-03-18T10:28+0100
2023-03-18T10:28+0100
rusija
rusija – vojska i naoružanje
krim
ukrajina
zapad
crnomorska flota
nato
rusija – politika
geopolitika
krimski most
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1b/1123674537_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_49423782ed8875bba3779759da8a79c8.jpg
Danas se Krim suočava sa dve pretnje, upozorava krimski politikolog Vladimir Džarala. Prva pretnja je vojna, a druga - informaciona, pošto Kijev pokušava da putem pritisaka i dezinformacija, širenjem raznih glasina, poseje paniku među stanovništvom poluostrva.„Ukrajina nema ni mogućnosti, ni resursa da osvoji Krim ili da nekako ovde prodre, iako u napadima uglavnom koristi bespilotne letelice sa kojima se službe PVO već dobro nose... Istovremeno, postojala su velika očekivanja da bi sabotažne mreže mogle da se aktiviraju, ali ruske specijalne službe dobro funkcionišu, pa su aktivnosti diverzantskih grupa na Krimu stalno suzbijana i zato sada ne mogu da obnove takve napade“, ocenjuje ekspert.Džarala ističe da je sa vojne tačke gledišta, Krim od 2014. godine pretvoren savremenu, neprobojnu tvrđavu. Rusija na poluostrvu ima višeslojni sistem protivvazdušne odbrane. Rasporedila je na Krimu protivvazdušne raketne sisteme S-400, sisteme „Tor“ i „Pancire“. Za ovih devet godina značajno je ojačala i modernizovala i Crnomorsku flotu.Krimsko proleće je za Krimljane - čudoZa skoro deceniju od povratka u sastav Rusije Krim je doživeo modernizaciju ogromnih razmera u materijalnom smislu, što se nije dogodilo ni u sovjetsko doba, ističe Džarala.Ukrajinski period Krima karakterisalo je to što država nije ispunjavala svoje funkcije u odnosu na društvo. Krim je u sastavu Ukrajine propadao. Nakon povratka u sastav Rusije, države kojoj to poluostrvo i istorijski pripada, sve se iz korena promenilo.Upravo u tim najtežim trenucima, narod i vlasti Krima i ostatka Rusije su se konsolidovali, postali su „jedno celo“ i delovali su kordinisano zahvaljujući čemu je kriza prevaziđena, priča Džarala. Rešena su brojna nagomilana pitanja, pre svega ekonomska, društvena i socijalna. Standard života se značajno popravio.„Neka od tih pitanja su bila toliko obimna da su rešene tek sada, početkom specijalne vojne operacije. Druga su omogućila da se u potpunosti obnovi celokupna društveno-ekonomska situacija na Krimu. Na primer, nekada su saobraćajnice išle od severa ka jugu, od kopnenog dela zemlje do juga, do letovališta. Sada se oni kreću sa istoka na zapad, odnosno od grada Kerča do Sevastopolja i nazad. Došlo je do promena u elektroenergetskim sistemima i telekomunikacijskim mrežama. Postoje sjajni infrastrukturni projekti, koji su naš ponos. Među njima je i fantastičan autoput Tavrida, a koji je postao neka vrsta stožera. Sada se sa njim povezuju u druge petlje i putevi koji idu u druge regione... Zahvaljujući tome logistika se potpuno promenila i brzine su se povećale, zbog čega se mnogi regioni, njihovo stanovništvo aktivno uključilo u privredne aktivnosti, jer se mnogo brže stiže do posla“, kaže Džarala.U krimskoj prestonici Simferopolju sagrađen je i savremeni aerodrom, koji je od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini privremeno zatvoren iz bezbednosnih razloga, ali je od trenutka puštanja u rad omogućio da se transportna blokada u potpunosti prevaziđe, dodao je ekspert.„Tokom ovog perioda, kako su se šalili mnogi Krimljani, neki od njih su leteli više i češće nego svih prethodnih godina i čitavog svog ranijeg života“, dodao je ekspert.Krimski most - ponos RusijeKada je reč o energetici, Krim je prešao na nezavisno snabdevanje energijom zahvaljujući izgradnji dve stanice. Štaviše, postoji i mogućnost za njihov dalji razvoj i proširenje. Krimljani sada znaju da više nikada neće živeti u mraku.Krimsko proleće se na Krimu definitivno smatra – čudom, ističe Džarala, a posle njega su usledile velike, pozitivne promene.Neizostavan je i važan je, dodaje on, i psihološki faktor i „osećaj da smo se vratili u Rusiju, osećaj da smo kod kuće“.Povratkom u sastav Rusije prestali su i pritisci i nestale pretnje koje su se tiho, ali kontinuirano dešavale u periodu dok je Krim bio u Ukrajini, uz aktivno učešće raznih zapadnih nevladinih organizacija.„Mogu reći da sam u periodu 2012-2013. bio iznenađen kada sam na Krimu primetio veliki broj novih lica u sferi propagande i obrazovanja, posebno na univerzitetima. To su bili nepoznati ljudi, koji su kako se ispostavilo, došli iz zapadne Ukrajine i Kijeva. Skoro svi su prethodno prošli obuku na Zapadu, a smisao njihovog pojavljivanja na Krimu bio je sasvim očigledan - to je bio pokušaj da ‘prelome’, preokrenu proruska osećanja koja su ovde postojala. Nakon dolaska ruske vojske prvi su nestali sa Krima. I sve to - te stalne pretnje, ti tihi i neprimetni pritisci - sve je to nestalo. Kada smo se vratili u otadžbinu, ljudi starije generacije su govorili da su sa radošću na televiziji gledali reklame, jer su bile na ruskom jeziku. Bili su srećni čak i zbog toga. Dakle, od svega najvažniji momenat koji smo preživeli je povratak otadžbini. Nama je bilo dovoljno to što nam je Rusija osigurala bezbednost, ali smo uz to dobili još veći poklon - to je da se naš život drastično promenio na bolje“, zaključio je ekspert.Pokvareni NATO planoviKrimsko proleće, 2014. godine, pokvarilo je planove NATO-a da otvori svoje baze na poluostrvu. Krim nije podlegao zapadnoj propagandi. Građani poluostrva su na referendumu, ubedljivom većinom, napravili izbor u korist Rusije. Od tog trenutka članice NATO-a negoduju i besne, promovišu rusofobiju u Ukrajini, snabdevaju Kijev oružjem i podstrekuju ga na nove sukobe i žrtve, uključujući i napade na Krim. Drugim rečima, Krim je oduvek bio jedan od elemenata američkog plana za raspad Rusije.Džarala kaže da Zapad i danas cilja na Krim, ali da nema šanse da ga osvoji.„To je velika igra velikih sila. To je bila njihova geopolitička zamisao tokom mnogih godina. Bilo je očigledno da SAD jačaju svoju poziciju u Ukrajini. Predsednik Janukovič je manevrisao, pokušavajući da sedi na nekoliko stolica, ali bilo je očigledno da sve već ide ka tome da on bude svrgnut... Namere NATO-a su bile sasvim očigledne, pre svega Amerikanci su nastojali da uđu u Ukrajinu, na teritoriju koja je tradicionalno bila pod ruskim uticajem. Još 2006. godine, za vreme Juščenka, bilo je planirano da se izvedu manevri u planinskom delu Krima, u kome su se nalazile bivše sovjetske baze, gde je trebalo da bude stvoren takozvani Centar za tehničku obuku NATO-a. Prosto rečeno, oni su nameravali da stvore NATO bazu na Krimu... Ti planovi su osujećeni“, priča ekspert.Istovremeno, zapadne obaveštajne službe su, koristeći Ukrajinu, vršljale Sevastopoljom u cilju nadgledanja ruske Crnomorske flote, s obzirom da bi otcepljenje Krima od Rusije značilo i slabljenje ruske pozicije u crnomorskim i mediteranskim regionima.„Ali, odmah nakon državnog udara 2014. poništeni su svi sporazumi koji su štitili prava Rusije. I ovde se najvažnija stvar skrivala u činjenici da je grad Sevastopolj tokom svoje istorije, bez izuzetka, uvek bio samo vojna baza. Drugih sličnih baza na teritoriji Rusije u Crnomorskom regionu jednostavno nema, a van Sevastopolja Crnomorska flota ne može da postoji. Ukrajina je postavljala zahteve da Crnomorska flota napusti teritoriju Ukrajine, a nakon toga bi ta flota jednostavno prestala da postoji... Dakle, na taj način bi NATO postigao likvidaciju Crnomorske flote bez ikakvih borbenih dejstava i, shodno tome, uspostavljena kontrola nad ovim regionom. To bi već bio istorijski poraz Rusije, ali, na sreću, potpuno neočekivan i oštar odgovor Rusije osujetio je te planove“, zaključio je krimski ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20230316/infografika-devet-godina-od-referenduma-koji-je-promenio-tok-istorije-1152562762.html
krim
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – vojska i naoružanje, krim, ukrajina, zapad, crnomorska flota, nato, rusija – politika, geopolitika, krimski most, rusija – ekonomija
rusija – vojska i naoružanje, krim, ukrajina, zapad, crnomorska flota, nato, rusija – politika, geopolitika, krimski most, rusija – ekonomija
Rusija je Krim pretvorila u neprobojnu tvrđavu
Za devet godina u sastavu Rusije na Krimu je urađeno mnogo – sagrađene su nove zgrade i saobraćajnice, škole i bolnice, razvijen je turizam i infrastruktura, ali pretnje i izazovi sa kojima se poluostrvo suočava i dalje ostaju. A najvažnije - odbrana poluostrva značajno ojačana, poluostrvo je od 2014. godine pretvoreno savremenu, neprobojnu tvrđavu
Danas se Krim suočava sa dve pretnje, upozorava
krimski politikolog Vladimir Džarala.
Prva pretnja je vojna, a druga - informaciona, pošto Kijev pokušava da putem pritisaka i dezinformacija, širenjem raznih glasina, poseje paniku među stanovništvom poluostrva.
„Ukrajina nema ni mogućnosti, ni resursa da osvoji Krim ili da nekako ovde prodre, iako u napadima uglavnom koristi bespilotne letelice sa kojima se službe PVO već dobro nose... Istovremeno, postojala su velika očekivanja da bi sabotažne mreže mogle da se aktiviraju, ali ruske specijalne službe dobro funkcionišu, pa su aktivnosti diverzantskih grupa na Krimu stalno suzbijana i zato sada ne mogu da obnove takve napade“, ocenjuje ekspert.
Džarala ističe da je sa vojne tačke gledišta, Krim od 2014. godine pretvoren savremenu, neprobojnu tvrđavu. Rusija na poluostrvu ima višeslojni sistem protivvazdušne odbrane. Rasporedila je na Krimu protivvazdušne raketne sisteme S-400, sisteme „Tor“ i „Pancire“. Za ovih devet godina značajno je ojačala i modernizovala i Crnomorsku flotu.
Krimsko proleće je za Krimljane - čudo
Za skoro deceniju od povratka u sastav Rusije Krim je doživeo modernizaciju ogromnih razmera u materijalnom smislu, što se nije dogodilo ni u sovjetsko doba, ističe Džarala.
Ukrajinski period Krima karakterisalo je to što država nije ispunjavala svoje funkcije u odnosu na društvo. Krim je u sastavu Ukrajine propadao. Nakon povratka u sastav Rusije, države kojoj to poluostrvo i istorijski pripada, sve se iz korena promenilo.
„Za to vreme i sami smo prošli kroz nekoliko kriza. Pre svega, to je blokada koju je objavila ukrajinska strana – prehrambrena blokada, blokada transporta, energetska blokada i blokada vode. Svaka od ovih kriznih situacija za Krim je mogla biti pogubna da nije bilo pomoći i podrške Rusije“, priča krimski politikolog.
Upravo u tim najtežim trenucima, narod i vlasti Krima i ostatka Rusije su se konsolidovali, postali su „jedno celo“ i delovali su kordinisano zahvaljujući čemu je kriza prevaziđena, priča Džarala. Rešena su brojna nagomilana pitanja, pre svega ekonomska, društvena i socijalna. Standard života se značajno popravio.
„Neka od tih pitanja su bila toliko obimna da su rešene tek sada, početkom specijalne
vojne operacije. Druga su omogućila da se u potpunosti obnovi celokupna društveno-ekonomska situacija na Krimu. Na primer, nekada su saobraćajnice išle od severa ka jugu, od kopnenog dela zemlje do juga, do letovališta. Sada se oni kreću sa istoka na zapad, odnosno
od grada Kerča do Sevastopolja i nazad. Došlo je do promena u elektroenergetskim sistemima i telekomunikacijskim mrežama. Postoje sjajni infrastrukturni projekti, koji su naš ponos. Među njima je i
fantastičan autoput Tavrida, a koji je postao neka vrsta stožera. Sada se sa njim povezuju u druge petlje i putevi koji idu u druge regione... Zahvaljujući tome
logistika se potpuno promenila i brzine su se povećale, zbog čega se mnogi regioni, njihovo stanovništvo aktivno uključilo u privredne aktivnosti, jer se mnogo brže stiže do posla“, kaže Džarala.
U krimskoj prestonici Simferopolju sagrađen je i savremeni aerodrom, koji je od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini privremeno zatvoren iz bezbednosnih razloga, ali je od trenutka puštanja u rad omogućio da se transportna blokada u potpunosti prevaziđe, dodao je ekspert.
„Tokom ovog perioda, kako su se šalili mnogi Krimljani, neki od njih su leteli više i češće nego svih prethodnih godina i čitavog svog ranijeg života“, dodao je ekspert.
Krimski most - ponos Rusije
Kada je reč o energetici, Krim je prešao na nezavisno snabdevanje energijom zahvaljujući izgradnji dve stanice. Štaviše, postoji i mogućnost za njihov dalji razvoj i proširenje. Krimljani sada znaju da više nikada neće živeti u mraku.
„I, konačno, glavni ponos je Krimski most. Čudo inženjerstva i simbol uspeha Rusije. Dakle, ono što se godinama dešavalo na Krimu bilo je obostrano, uzajamno. S jedne strane, Krim je prolazio kroz ogromnu modernizaciju, koju nije mogao ni da zamisli, a s druge strane Rusija je demontrirala svoje uspehe“, priča ekspert.
Krimsko proleće se na Krimu definitivno smatra – čudom, ističe Džarala, a posle njega su usledile velike, pozitivne promene.
Neizostavan je i važan je, dodaje on, i psihološki faktor i „osećaj da smo se vratili u Rusiju, osećaj da smo kod kuće“.
Povratkom u sastav Rusije prestali su i pritisci i nestale pretnje koje su se tiho, ali kontinuirano dešavale u periodu dok je Krim bio u Ukrajini, uz aktivno učešće raznih zapadnih nevladinih organizacija.
„Mogu reći da sam u periodu 2012-2013. bio iznenađen kada sam na Krimu primetio veliki broj novih lica u sferi propagande i obrazovanja, posebno na univerzitetima. To su bili nepoznati ljudi, koji su kako se ispostavilo, došli iz zapadne Ukrajine i Kijeva. Skoro svi su prethodno prošli obuku na Zapadu, a smisao njihovog pojavljivanja na Krimu bio je sasvim očigledan - to je bio pokušaj da ‘prelome’, preokrenu proruska osećanja koja su ovde postojala. Nakon dolaska ruske vojske prvi su nestali sa Krima. I sve to - te stalne pretnje, ti tihi i neprimetni pritisci - sve je to nestalo. Kada smo se vratili u otadžbinu, ljudi starije generacije su govorili da su sa radošću na televiziji gledali reklame, jer su bile na ruskom jeziku. Bili su srećni čak i zbog toga. Dakle, od svega najvažniji momenat koji smo preživeli je povratak otadžbini. Nama je bilo dovoljno to što nam je Rusija osigurala bezbednost, ali smo uz to dobili još veći poklon - to je da se naš život drastično promenio na bolje“, zaključio je ekspert.
Krimsko proleće, 2014. godine, pokvarilo je planove NATO-a da otvori svoje baze na poluostrvu. Krim nije podlegao zapadnoj propagandi.
Građani poluostrva su na referendumu, ubedljivom većinom, napravili izbor u korist Rusije. Od tog trenutka članice NATO-a negoduju i besne,
promovišu rusofobiju u Ukrajini, snabdevaju Kijev oružjem i podstrekuju ga na nove sukobe i žrtve, uključujući i napade na Krim. Drugim rečima, Krim je oduvek bio jedan od elemenata američkog plana za raspad Rusije.
Džarala kaže da Zapad i danas cilja na Krim, ali da nema šanse da ga osvoji.
„To je velika
igra velikih sila. To je bila njihova geopolitička zamisao tokom mnogih godina. Bilo je očigledno da
SAD jačaju svoju poziciju u Ukrajini. Predsednik Janukovič je manevrisao, pokušavajući da sedi na nekoliko stolica, ali bilo je očigledno da sve već ide ka tome da on bude svrgnut... Namere NATO-a su bile sasvim očigledne, pre svega
Amerikanci su nastojali da uđu u Ukrajinu, na teritoriju koja je tradicionalno bila pod ruskim uticajem. Još 2006. godine, za vreme Juščenka, bilo je planirano da se izvedu manevri u planinskom delu Krima, u kome su se nalazile bivše sovjetske baze, gde je trebalo da bude stvoren takozvani
Centar za tehničku obuku NATO-a. Prosto rečeno, oni su nameravali da stvore NATO bazu na Krimu... Ti planovi su osujećeni“, priča ekspert.
Istovremeno, zapadne obaveštajne službe su, koristeći Ukrajinu, vršljale Sevastopoljom u cilju nadgledanja ruske Crnomorske flote, s obzirom da bi otcepljenje Krima od Rusije značilo i slabljenje ruske pozicije u crnomorskim i mediteranskim regionima.
„Ali, odmah nakon državnog udara 2014. poništeni su svi sporazumi koji su štitili prava Rusije. I ovde se najvažnija stvar skrivala u činjenici da je grad Sevastopolj tokom svoje istorije, bez izuzetka, uvek bio samo vojna baza. Drugih sličnih baza na teritoriji Rusije u Crnomorskom regionu jednostavno nema, a van Sevastopolja Crnomorska flota ne može da postoji. Ukrajina je postavljala zahteve da Crnomorska flota napusti teritoriju Ukrajine, a nakon toga bi ta flota jednostavno prestala da postoji... Dakle, na taj način bi NATO postigao likvidaciju Crnomorske flote bez ikakvih borbenih dejstava i, shodno tome, uspostavljena kontrola nad ovim regionom. To bi već bio istorijski poraz Rusije, ali, na sreću, potpuno neočekivan i oštar odgovor Rusije osujetio je te planove“, zaključio je krimski ekspert.
