https://lat.sputnikportal.rs/20230316/arheolozi-istrazuju-mesto-koje-je-povezivano-s-vesticarenjem---sta-su-u-njemu-iskopali-1152475429.html
Arheolozi istražuju mesto koje je povezivano s veštičarenjem - šta su u njemu iskopali?
Arheolozi istražuju mesto koje je povezivano s veštičarenjem - šta su u njemu iskopali?
Sputnik Srbija
Jedan španski istraživač i sveštenik iz 17. veka opisao je ovo mesto i nazvao ga mestom veštičarenja. Danas, njime šetaju arheolozi u potrazi za odgovorima. 16.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-16T22:56+0100
2023-03-16T22:56+0100
2023-03-16T22:56+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
arheologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/0f/1152476012_173:0:1748:886_1920x0_80_0_0_7112b4e1c5d6d72a3400a610247984f4.jpg
Četiri humke na brdu po imenu Siero Kolarado su pre nekoliko godina identifikovane kao mesta od potencijalnog arheološkog značaja. Iskopavanjima koja su započeta 2022. godine na ovom mestu u Peruu, timovi sa Jagelonskog Univerziteta i Univerziteta Svetog Marka otkrili su da se unutar njih nalaze ljudski ostaci, ali i velika kamena struktura.„Već tokom prvih istraživanja, odnosno iskopavanja u veoma ograničenom obimu, naišli smo na ostatke monumentalne arhitekture od cigle i kamenih blokova“, rekao je bioarheolog Lukaš Majčzrak.Mesto na kom su se okupljale veštice i čarobnjaciŠpanski istraživač Antonio de la Kalanča, koji je živeo u prvoj polovini 17. veka, zapisao je da je ovo područje nekada davno bilo mesto na kom je praktikovano veštičarenje. U svojim hronikama on je tvrdio da je hram mesto okupljanja čarobnjaka i neke vrste škole.Kalanča, koji je bio sveštenik, tvrdio je kako je lokalno stanovništvo nagovorio demon, da ga izbegavaju. Pritom, važno je istaći da su bogovi iz drugih kultura često opisivani kao demoni među Evropljanima tog vremena. Uzevši sve u obzir, naučnici su pristupili iskopavanjima i na najvišoj humci otkili tela umotana u ofarbane visokokvalitetne tkanine.Tela su uz pomoć radioaktivnog ugljenika datovana u period između 772. do 989. godine n.e, tj. pripadaju kulturi Vari, dok je sama struktura datovana u dosta raniji period od 2500. godine p.n.e. do 2200. godine p.n.e.„Narodi sa Anda su često svoje nekropole pravili u napuštenim bogomoljama. To je bio slučaj i ovde jer su grobovi ukopani u strukture koje su bile nekoliko hiljada godina starije“, objasnio je Majčzrak, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, arheologija, društvo
nauka i tehnologija, arheologija, društvo
Arheolozi istražuju mesto koje je povezivano s veštičarenjem - šta su u njemu iskopali?
Jedan španski istraživač i sveštenik iz 17. veka opisao je ovo mesto i nazvao ga mestom veštičarenja. Danas, njime šetaju arheolozi u potrazi za odgovorima.
Četiri humke na brdu po imenu Siero Kolarado su pre nekoliko godina identifikovane kao mesta od potencijalnog arheološkog značaja. Iskopavanjima koja su započeta 2022. godine na ovom mestu u Peruu, timovi sa Jagelonskog Univerziteta i Univerziteta Svetog Marka otkrili su da se unutar njih nalaze ljudski ostaci, ali i velika kamena struktura.
„Već tokom prvih istraživanja, odnosno iskopavanja u veoma ograničenom obimu, naišli smo na ostatke monumentalne arhitekture od cigle i kamenih blokova“, rekao je bioarheolog Lukaš Majčzrak.
Mesto na kom su se okupljale veštice i čarobnjaci
Španski istraživač Antonio de la Kalanča, koji je živeo u prvoj polovini 17. veka, zapisao je da je ovo područje nekada davno bilo mesto na kom je praktikovano veštičarenje. U svojim hronikama on je tvrdio da je hram mesto okupljanja čarobnjaka i neke vrste škole.
Kalanča, koji je bio sveštenik, tvrdio je kako je lokalno stanovništvo nagovorio demon, da ga izbegavaju. Pritom, važno je istaći da su bogovi iz drugih kultura često opisivani kao demoni među Evropljanima tog vremena. Uzevši sve u obzir, naučnici su pristupili iskopavanjima i na najvišoj humci otkili tela umotana u ofarbane visokokvalitetne tkanine.
„Jedna od njih predstavlja jedinstvenu rukotvorinu, duga je tri metra i ukrašena zoomorfnim predstavama - slične tkanine do sada nisu pronađene u čitavim Andima“, dodao je Majčzrak.
Tela su uz pomoć radioaktivnog ugljenika datovana u period između 772. do 989. godine n.e, tj. pripadaju kulturi Vari, dok je sama struktura datovana u dosta raniji period od 2500. godine p.n.e. do 2200. godine p.n.e.
„Narodi sa Anda su često svoje nekropole pravili u napuštenim bogomoljama. To je bio slučaj i ovde jer su grobovi ukopani u strukture koje su bile nekoliko hiljada godina starije“, objasnio je Majčzrak,
prenela je „Nacionalna geografija“.
