Pročitan dribling Lajčaka kojim hoće da prevari Srbiju: Za Kosovo u UN nagrada je – ZSO
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Time što u Prištini priča jedno, a u Beogradu drugo, Miroslav Lajčak pokazuje kakvo je stanje u EU. Lajčak je slika i prilika EU i njenih organizacionih i političkih (ne)mogućnosti, kao i njenog kapaciteta da u dijalogu Beograda i Prištine posreduje na pravi način. Na izjave posrednika u dijalogu i njegove stavove teško da iko može da se osloni.
U Prištini kao na švedskom stolu – Lajčak je izneo petnaest modela za formiranje Zajednice srpskih opština.
U Beogradu, pak, posrednik je okrenuo ploču – „modeli su samo dati Prištini na uvid, a ZSO će biti formirana po Briselskom sporazumu“, rekao je. Tako Miroslav Lajčak, potpuno kontradiktornim porukama, interpretira posredovanje EU u dijalogu između Beograda i Prištine tokom poslednje šatl diplomatske turneje .
Lajčak odražava nemoć EU
Lajčak prilagođava svoje izjave i stavove u zavisnosti od toga gde se nalazi i u zavisnosti od toga sa kakvim se stavovima suočava na terenu, kaže nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar Zoran Milivojević.
„Već smo navikli na gospodina Lajčaka posle tri godine bezuspešnih pregovora kojima posreduje i koje vodi. Ono što je glavno pitanje, kakav je stav Brisela. Ako bismo gledali Lajčaka, ne bismo imali nikakvu šansu da imamo uvid u poziciju posrednika, ali, s druge strane, činjenica da Lajčak ima podršku dvadesetsedmorice i Brisela govori da EU i dalje ostaje pasivni posmatrač, a ne aktivni posrednik“, napominje Milivojević.
Zato, kada je reč o EU, ne treba ništa ozbiljno očekivati. Tako, Lajčak zapravo odražava stanje u EU, njenu nemoć i nedostatak političke volje da se reši kosovsko pitanje, uključujući i ono iza čega je sama stala pre deset godina, dodaje on.
Zaključak je, prema Milivojevićevom mišljenju, da se na Lajčakove izjave i stavove teško možemo osloniti i teško se može zaključiti da postoji nešto što bi se moglo nazvati stavom EU.
„Ponavlja se ono što smo imali na poslednjem sastanku u Briselu, kada je gospodin Borelj govorio o onome što je interes EU, a to je da postoji evropski plan i da su se strane saglasile oko njega, a ni reči o ZSO niti o onome što je ključno za dijalog i onome što bi trebalo da vodi dijalog prema kompromisu“, podseća Milivojević.
Vraćanje dijaloga na Ahtisarijev plan
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da kontradiktornost Lajčakovih izjava proizilazi iz namere da se pitanje ZSO poveže sa srpskim priznanjem kosovske nezavisnosti, čime se stvari vraćaju na 2008. i plan koji su tada sačinili Marti Ahtisari i Volfgang Išinger.
„To je ono što se krije iza tih Lajčakovih sitnih manevara, nekih diplomatskih driblinga na malom prostoru. On hoće da spoji pitanje ZSO i davanja saglasnosti Srbije za članstvo Kosova u UN, s tim što se pitanje saglasnosti ne vezuje direktno za priznanje, razmenu diplomatskih nota i slično, nego za eksplicitnu uzdržanost Srbije, koja bi otvorila vrata međunarodnim akterima koji podržavaju nezavisnost Kosova da zbog toga što nema srpskog protivljenja, pokušaju sa aplikacijom Kosova u UNESKO ili u Interpol“, objašnjava on.
Lajčakovi manevri suprotni su duhu i slovu Briselskih sporazuma i kriju se iza retoričkih figura kao što su „normalizacija odnosa“ ili „evropska perspektiva regiona“, dodaje naš sagovornik.
Na Srbiji je da tako nešto prihvati ili ne prihvati – trećeg nema jer sa Zapada Beograd u ovom trenutku ne može da očekuje drugačiju ponudu.
To šta će srpsko javno mnenje reći, da li će se protiviti ovakvom načinu ophođenja prema našoj zemlji, evropske zvaničnike, prema Stankovićevom mišljenju, ne zanima. Njih zanima samo da reše geopolitičku jednačinu i time ostvare potpunu dominaciju u regionu – mimo tog konteksta, Srbija ih ne zanima.
„Oni dobro znaju da je tako nešto neprihvatljivo za većinu stanovništva, ali insistiraju na svojim interesima i nikada ne odustaju. Unutrašnjopolitičke konstelacije, bilo da je reč o odnosima vlasti i opozicije ili o odnosima političke elite i javnog mnenja, njih sekundarno ili tercijarno zanima. Ili ih čak uopšte ne zanima. Mislim da je ova treća opcija najizvesnija“, zaključuje Stanković.
