https://lat.sputnikportal.rs/20230315/kovid-bolnice-u-srbiji-dobijaju-novu-namenu-poznato-kada-bi-promena-mogla-da-pocne-1152439539.html
Kovid bolnice u Srbiji dobijaju novu namenu: Poznato kada bi promena mogla da počne
Kovid bolnice u Srbiji dobijaju novu namenu: Poznato kada bi promena mogla da počne
Sputnik Srbija
Plan o transformaciji kovid bolnica u centre za palijativno zbrinjavanje mogao bi da bude spreman do kraja godine, rekao je državni sekretar u Ministarstvu... 15.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-15T11:10+0100
2023-03-15T11:10+0100
2023-03-15T11:08+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/07/1124038502_0:99:1160:752_1920x0_80_0_0_9ea46ce45d244823d3be747e49ec4c92.jpg
Ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila je ranije da bi tri kovid bolnice u Srbiji, u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu mogle da postanu centri za palijativno zbrinjavanje pacijenata.Najteži pacijenti u poslednoj fazi bolesti negu u bolnici mogu imati 14 dana, a potom se otpuštaju na kućno lečenje. Đerlek kaže da se u rešavanje tog problema krenulo još 2009. godine usvajanjem Strategije za palijativno zbrinjavanje, ali nije bilo pomaka. Za palijativu kažu da je zapostavljena oblast srpskog zdravstva, u prilog tome i podatak da je u celoj Srbiji samo šest lekara specijalista palijativne medicine.U zbrinjavanje najtežih pacijenata često se uključuju dobrotvorne organizacije, kao što je Centar za palijativno zbrinjavanje „Belhospis“ gde je prošle godine oko 700 najteže obolelih pacijenata potražilo podršku i pomoć u lečenju„Smatram da je važno da promenimo pristup da pre svega svi shvatimo koliko je važno da unapredimo usluge palijativnog zbrinjavanja i to ne samo na nivou zdravstvenog sistema nego je važno da se uključi i lokalna samouprava, institucije socijalne zaštite, šira društvena zajednica“, istakla je Vera Madžgalj, direktorka „Belhospisa“. Ona naglašava da je u rešavanje ovog pitanja, pored zdravstvenog sistema, važno uključiti i druge institucije, prenosi RTS.
https://lat.sputnikportal.rs/20220207/szo-kovid-poremetio-pruzanje-zdravstvenih-usluga-u-92-posto-zemalja-1134107550.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, srbija
društvo, srbija – društvo, srbija
Kovid bolnice u Srbiji dobijaju novu namenu: Poznato kada bi promena mogla da počne
Plan o transformaciji kovid bolnica u centre za palijativno zbrinjavanje mogao bi da bude spreman do kraja godine, rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić
najavila je ranije da bi tri kovid bolnice u Srbiji, u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu mogle da postanu centri za palijativno zbrinjavanje pacijenata.
Najteži pacijenti u poslednoj fazi bolesti negu u bolnici mogu imati 14 dana, a potom se otpuštaju na kućno lečenje. Đerlek kaže da se u rešavanje tog problema krenulo još 2009. godine usvajanjem Strategije za palijativno zbrinjavanje, ali nije bilo pomaka. Za palijativu kažu da je zapostavljena oblast srpskog zdravstva, u prilog tome i podatak da je u celoj Srbiji samo šest lekara specijalista palijativne medicine.
„Naveo sam tri vrlo važna koraka da bi se sve to sada institucionalizovalo, da bi se kadar spremio, da bi odredili opremu, mesto, ja to očekujem pre Nove godine. Ne možemo ovako teške probleme rešavati preko noći, ali je bitno da imamo volju, plan i viziju kako da rešimo ovaj problem“, navodi Đerlek.
U zbrinjavanje najtežih pacijenata često se uključuju dobrotvorne organizacije, kao što je Centar za palijativno zbrinjavanje „Belhospis“ gde je prošle godine oko 700 najteže obolelih pacijenata potražilo podršku i pomoć u lečenju
„Smatram da je važno da promenimo pristup da pre svega svi shvatimo koliko je važno da unapredimo usluge palijativnog zbrinjavanja i to ne samo na nivou zdravstvenog sistema nego je važno da se uključi i lokalna samouprava, institucije socijalne zaštite, šira društvena zajednica“, istakla je Vera Madžgalj, direktorka „Belhospisa“. Ona naglašava da je u rešavanje ovog pitanja, pored zdravstvenog sistema, važno uključiti i druge institucije,
prenosi RTS.
