Kako je trupa sa Vračara postala rasadnik talenata: Jubilej Dadova uz „Izbiračicu“ kao pre 65 godina
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Nema pozorišta koje nema dadovca, na akademiji ne postoji nijedna godina koja nema u klasi bar dvoje ili troje. „Dadov" od 1958. godine ispunjava svoju funkciju da bude rasadnik talenata - od Miše Žutića, Seke Sablić, Cece Bojković i Mire Karanović do Milana Marića i Miloša Bikovića, kaže reditelj Darijan Mihajlović.
Predstavom „Izbiračica“ u njegovoj režiji koja će večeras premijerno biti izvedena svečano se otvara rekonstruisana zgrada „Dadova“, ali i obeležava 65 godina postojanja ove važne pozorišne adrese.
Kada je Omladinsko pozorište „Dadov“ 1965. godine pobedilo na Svetskom festivalu amaterskih pozorišta u Monte Karlu sa predstavom „Izbiračica“ (u kojoj su igrali Svetlana Bojković, Branko Cvejić, Miloš Žutić), osnivač francuskog nacionalnog teatra Žan Vilar je izjavio da trupu sa Vračara krase rad, ukus, prefinjenost i talenat.
Skoro šest decenija kasnije isti komad Koste Trifkovića sa novom generacijom glumaca i u režiji Darijana Mihajlovića na simboličan način vraća priču „Dadova“ – na njegov početak.
„Nisam dugo razmišljao kada su me pitali šta treba da otvori rekonstruisani 'Dadov' zato što je to verovatno jedan od najpoznatijih komada koji se igrao od 1958. kada je 'Dadov' osnovan i to u zvezdanoj podeli. Taj komad je bio jedan od najboljih reprezenata srpskog teatra kada je gostovao u Monte Karlu i kada je čuveni Žan Vilar rekao da je to enciklopedija pozorišta. To je bio jedan od razloga što sam rekao da 'Dadov' izabere taj naslov za važan trenutak u svojoj istoriji – završenu prvu i jedinu svoju rekonstrukciju. Možda jedino važniji događaj je bio preseljenje iz Molerove ulice na današnju adresu“, kaže Darijan Mihajlović za Sputnjik.
Dadov uči ljude da budu bolji od sebe
Povodom otvaranja obnovljene zgrade i 65 godina najstarijeg omladinskog pozorišta u Beogradu, pored premijere „Izbiračice“, danas se otvara i izložba fotografija „Dadov: nekad i sad/ Rekonstrukcija 2022/23“ Predraga Mitića, prikazan dokumentarni film „Tamo gde snovi počinju“ i otkrivena Ploča zahvalnosti zaslužnim ličnostima za trajanje i rekonstrukciju „Dadova“.
Darijan Mihajlović
© Foto : Dadov/Predrag Mitić
„Kada su me pitali ko je sve od naših glumaca iz 'Dadova', rekao sam da mi je lakše da kažem ko nije. Svojevremeno je Jovan Ćirilov istakao da je 'Dadov' oslonac repertoara svih beogradskih pozorišta. Zaista nema pozorišta koje nema dadovca, na akademiji ne postoji nijedna godina koja nema u klasi bar dva ili tri dadovca. 'Dadov' od 1958. godine ispunjava svoju funkciju da bude rasadnik talenata - Od Miše Žutića, Seke Sablić, Cece Bojković preko Mire Karanović do Milana Marića i Miloša Bikovića. Vidite da 'Dadov' nauči ljude da budu bolji od sebe. To je razlog kasnijeg uspeha dadovaca. Atmosfera pozitivnog takmičenja, koja ovde vlada, ostaje za ceo život“, ističe Darijan Mihajlović, član Upravnog odbora „Dadova“ i profesor u njegovoj Školi glume i govora.
Predstava "Izbiračica" u režiji Darijana Mihajlovića u Dadovu
© Foto : Predrag Mitić
Mihajlović primećuje da mladi već u „Dadovu“ iskažu svoj talenat koji kasnije na akademiji i u profesionalnim teatrima samo potvrđuju:
„'Dadov' te ne nauči nešto specijalno, kao ni akademija, već sama činjenica da si se u konkurenciji izborio za scenu, znači da si mnogo dobar. Meni je jedan od osnivača 'Dadova' Zoran Ratković, bivši reditelj Ateljea 212, rekao jednom da se glumci iz njegove generacije nisu mnogo promenili u odnosu na period kada su bili u 'Dadovu'. Kada ovde postaneš 'prvak', kasnije se to samo potvrdi na drugom terenu“.
Nova generacija obrazovanih i talentovanih glumaca
Mihajlović ističe da u „Dadovu“ trenutno ima mnogo talentovanih i obrazovanih mladih ljudi, koji će brzo otići na akademije i postati ozbiljni filmski i pozorišni glumci.
„Mene ta njihova energija ispunjava i podseti na period kada sam ja počinjao i zašto sam se uopšte opredelio za teatar. Bez tog kontakta sa mladima čovek uđe u rutinu. Kada radiš sa mladima, prisustvuješ njihovom otkrivanju pozorišta, uzbuđenju kada prvi put obuku kostim. To je neverovatno, maltene sam zaboravio taj trenutak“.
Drago mu je, kaže nas sagovornik, kada vidi da se mladi glumci vezuju za temu predstave, da sarađuju na njenoj izradi čak i kada je u pitanju komad nastao pre 150 godina kao što je „Izbiračica“:
„Ja sam pre tačno 30 godina počeo u 'Dadovu' i za našu generaciju je biranje tema bila važna stvar. Mislili smo da govorimo o važnim stvarima, da pozorište može da menja svet. Naravno kasnije shvatiš da je to utopija. Veliko je uzbuđenje kada vidiš da se mladi tematski vezuju sa predstavu, da sarađuju. Mi ne pričamo samo o pozorištu. U sali provodimo 99 posto vremena, a imamo jedan posto kada razgovaramo i o drugim temama i uzbudljivo je videti kako neki novi mladi ljudi gledaju na svet“.
Darijan Mihajlović i glumci u predstavi "Izbiračica" u Dadovu
© Foto : Dadov/Predrag Mitić
Problemi mladih duša
Mihajlović ističe da je „Izbiračica“, poput svih velikih komada aktuelna i danas:
„Kada sam počeo da radim na predstavi, video sam da je trenutno na repertoaru dva profesionalna pozorišta. Sama činjenica da toliko reditelja vidi nešto u ovom komadu u 2023. godini govori o večnom kvalitetu koji on poseduje, samo je trebalo da pronađem kopču sa današnjim vremenom i vidim šta je problem mladih danas“.
Junakinja komedije „Izbiračica“ je devojka Malčika, koja potiče iz jedne gradske porodice. Ona je razmažena i namćorasta devojka koja na kraju treba da shvati šta donosi takvo ponašanje.
Predstava "Izbiračica" u režiji Darijana Mihajlovića u Dadovu
© Foto : Predrag Mitić
„'Izbiračica' jeste problemski komad koji je još u vreme Koste Trifkovića govorio o problemima mladih duša u prelomnim trenucima kada treba odabrati svoj ljubavni život, ali nije tu reč samo o ljubavnom životu, već i o klasnom. Ljudi žive u odvojenim klasnim sistemima i komad govori o tome kako se neka deca drugačije snalaze u tim okolnostima, u tranzicionom sistemu. Kada je Kosta Trifković pisao 'Izbiračicu' sistem je bio striktno kapitalistički, izuzetno klasan, i govorio je o tome kako je zabranjena ljubav između dve klase uopšte moguća. Ali, ono što nije moguće u životu - moguće je u pozorištu“, zaključuje Mihajlović.
