„Nesvrstani“ i „Filmske gerile“ Mile Turajlić – čuvari sećanja sa filmskih traka Stevana Labudovića
© Foto : Poppy PicturesDokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić u Dvorani Kulturnog centra Beograda
© Foto : Poppy Pictures
Pratite nas
Dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić biće prikazan od 13. do 22. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
Diptih se sastoji od dva dugometražna filma koji vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg sveta.
Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35-milimetarskim filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je 30 godina pratio predsetnika Josipa Broza Tita.
„Nakon što sam predstavila diptih na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu imala sam priliku da odem u Alžir, što bi verujem Stevanu Labudoviću bila najdraža projekcija. Film je na Festivalu angažovanog filma u Alžiru osvojio Gran pri. Učesnici koji su bili deo filma 'Filmske gerile' došli su na projekciju, obratili se publici i to je bilo veoma emotivno. Prošle nedelje je bila premijera filma u Njujorku, tako da je ovaj diptih počeo da živi bioskopski život. Jako mi je bilo važno da se vratim u Beograd i da osmislim koncept u okviru koga ću svako veče da budem tu i da se susretnem sa publikom jer ovi filmovi otvaraju dosta tema”, rekla je Turajlić na konferenciji za novinare.
© Foto : Tanja DrobnjakVladimir Tomčić i Mila Turajlić
Vladimir Tomčić i Mila Turajlić
© Foto : Tanja Drobnjak
Dokumentarni film – najbolji čuvar sećanja
Prvi film u diptihu je, kako je pojasnila, posvećen nastanku Pokreta nesvrstanih i Samitu koji je održan u Beogradu 1961. godine, dok je drugi dokumentarac uzbudljivo putovanje u arhivske materijale koje je Stevan Labudović snimio tokom tri godina alžirskog rata za nezavisnost.
„Svaki film stoji za sebe kao iskustvo, ali gledanjem oba dobija se mnogo šira slika značaja filmske slike koja se čuva u Filmskim novostima“, istakla je autorka.
Nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović je primetio da ima mnogo ljudi koji su za života zaslužili da imaju film o sebi i o svom radu i da činjenica da Labudović nije doživeo premijeru filma u kome je glavni junak je nešto što ne bi trebalo da nam se često dešava.
© Foto : Poppy PicturesStevan Labudović i Mila Turajlić
Stevan Labudović i Mila Turajlić
© Foto : Poppy Pictures
„Pojavom Mile Turajlić je bilo potpuno jasno da imamo vanserijski filmski talenat i drago mi je da je svoju karijeru opredelila prema filmskoj arhivistici. Činjenica da se Mila upustila u to da deo svoje karijere posveti jednom filmskom arhivu već je izrodila nekoliko fantastičnih rezultata, a to su ova dva filma. Kulturna dobra su neobnovljiv resurs, taj deo kulturnih dobara ko zna koga još mora da sačeka da bi postao dostupan javnosti. Ovaj deo je postao dostupan javnosti i ustalasao ju je. Mnoge kinematografije su dobile svoj deo filmske istorije zahvaljujući ljudima sa ovih prostora. Nadam se da si, Mila, ovoga svesna i molim te da nastaviš da se baviš ovom temom i dalje“, rekao je Zelenović.
Direktor Filmskih novosti Vladimir Tomčić je konstatovao da se dokumentarni filmovi ne mogufalsifikovati, zbog čega su oni najbolji čuvari sećanja na neko prošlo vreme:
„Zato je važno da se arhivska građa putem projekata kao što je Milin učini dostupnim široj javnosti i da dožive satisfakciju koju zaslužuju. Publika se ne može prevariti“.
Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji
U prvoj nedelji prikazivanja diptiha između projekcija biće održani i razgovori sa autorkom, a projekcije u DKC pratiće izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ koja će 18. marta biti otvorena u Muzeju afričke umetnosti.
„Jako lepo se namestilo da je stigao i poziv od Muzeja afričke umetnosti da osmislimo i muzejski deo ovog projekta, jer priča o Stevanu Labudoviću od inicijalne filmske ideje je postala jedan koncept koji smo nazvali 'Filmski žurnali Nesvrtanih u saradnji sa Filmskim novostima' i da je ovo jedan pravi umetničko-istraživački poduhvat. Mi ne stajemo na ovome već nastavljamo da istražujemo i skeniramo filmske materijale koje su snimatelji Filmskih novosti snimali za nesvrstane zemlje“, objasnila je Turajlić.
Pored nje, kustosi izložbe su Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.
Kustoskinja Muzeja afričke umetnosti Emilia Epštajn je precizirala da će izložba biti otvorena na dan potpisivanja primirja između Francuske i Alžira:
„Mnogo nam je značilo da u našem radu na arhivu pridodamo usmene istorije koje su došle preko Mile, tj. jedan ljudski momenat koji će biti važan deo ove izložbe. Imali smo posebnu priliku da nam Mila i Maja Medić ukažu na Maju Plavšić, službenicu Crvenog krsta koja je učestvovala u Alžirskom ratu i sa jako puno ljudi smo dodatno bili u komunikaciji kako bismo što više saznali o gospođi Plavšić i čitavom tom periodu.
© Foto : Poppy PicturesScena koju je zabeležio Stevan Labudović tokom alžirskog rata za nezavisnost
Scena koju je zabeležio Stevan Labudović tokom alžirskog rata za nezavisnost
© Foto : Poppy Pictures
Pored snimaka sa Majom Plavšić uvrstili smo i podatke koje je Mila snimila sa Borkom Lalović, suprugom Miloša Lalovića ambasadorom u Tunisu“.
Ona je podsetila da su osnivači Muzeja afričke umetnosti Zdravko Pečar, ratni dopisnik, i Veda Zagorac, koja je bila na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu, takođe bili savremenici Stevana Labudovića.
„Po određenim prepiskama i fotografijama sve smo ih zajedno našli u istom trenutku na istom mestu“, dodala je Epštajn.
Svetska premijera filma „Nesvrstani“ bila je na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu - IDFA, a ostvarenja „Filmske gerile“ na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF).
Prethodni dokumentarni film Mile Turajlić - „Druga strana svega“ osvojio je 32 nagrade, uključujući prestižnu nagradu IDFA festivala za najbolji dokumentarni film, a časopis „Njujorker“ ga je uvrstio u najbolje u 2018.
Njen debitantski dokumentarni film „Sinema Komunisto“ (2010) je osvojio 16 nagrada.