https://lat.sputnikportal.rs/20230313/neobican-i-otrovan-preziveo-je-meteor-koji-je-zbrisao-dinosauruse-da-li-ce-i-ljude-foto-1152357344.html
Neobičan i otrovan: Preživeo je meteor koji je zbrisao dinosauruse, da li će i ljude /foto/
Neobičan i otrovan: Preživeo je meteor koji je zbrisao dinosauruse, da li će i ljude /foto/
Sputnik Srbija
Daleko na Karibima, živi jedan mali i otrovan sisar, koja svojim izgledom podseća na rovačice. 13.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-13T17:50+0100
2023-03-13T17:50+0100
2023-03-13T17:50+0100
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/0d/1152357178_66:0:1097:580_1920x0_80_0_0_97f724b9c859c45eda6eb5859af31d92.jpg
Ova životinja nosi ime solenodon i zbog svojih neobičnih karakteristika zaokuplja pažnju zoologa i biologa još od otkrića u 19. veku. Danas su preostale još samo dve vrste, Solenodon cubansus sa Kube koji je prema IUCN-ovoj Crvenoj listi, klasifikovan kao ugrožena i Solenodon paradokus, sa Haitija i iz Dominikanske Republike.Živi fosiliSolenodon je poslednji predstavnik porodice Solenodontidae, i onaj koji ima neke karakteristike primitivnih sisara - kao što su tetrapodi, od kojih danas postoji svega pet vrsta. Međutim, godinama se znalo da pripadaju evolutivnoj grani čiji je veći deo izumro tokom krede, pre oko 66 miliona godina.Ugrožena vrstaOvaj mali sisar, dugačak oko 30 centimetara je opremljen repom skoro iste dužine, a pored ovoga on je i gotovo neuhvatljiv. Upravo je to i bio jedan od razloga što ga je nemački prirodnjak Johan Fridrih fon Brant otkrio tek 1833. godine, što je i zvanična godina otkrića ove vrste. Poslednjih decenija se mislilo da je u potpunosti izumro, dok je danas poznato da opstaje u malim, raštrkanim i izolovanim populacijama.Gubitak prirodnog staništa, kao i grabežljivost domaćih vrsta, poput pasa ili mačka, doveli su ovu životinju do ivice izumiranja. Pored toga, njihovoj ranjivosti je doprineo i krivolov, jer se u nekim regionima ove životinje proganjaju zbog kičme kojoj se pripisuju isceliteljske moći.Čudan i otrovanKao i kljunarima, ni solenodonima ne fali neobičnih karakteristika, ili bolje rečeno onih koje nisu svojstvene sisarima. Oni imaju slab vid, što nadoknađuju odličnim čulom mirisa. S druge strane, oni imaju dugu i rastegljivu surlu, koja se može pomerati pod uglovima od 90 stepeni, kako bi dosegla mesta na kojima se skrivaju insekti.I kao da to nije dovoljno, on je i otrovan. Naime, kada ujede - on svojoj žrtvi ubrizgava otrov iz žlezde koja se nalazi u donjoj vilici. Ova osobina je nastala kao potreba za odbranom od predatora, poput zmija i ptica grabljivica, i ono što je posebno interesantno jeste da oni mogu jačinu njegove toksičnosti da uvećaju trljanjem zubima, iako on na čoveka nema nikakav uticaj, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
živi svet i genetika
Neobičan i otrovan: Preživeo je meteor koji je zbrisao dinosauruse, da li će i ljude /foto/
Daleko na Karibima, živi jedan mali i otrovan sisar, koja svojim izgledom podseća na rovačice.
Ova životinja nosi ime solenodon i zbog svojih neobičnih karakteristika zaokuplja pažnju zoologa i biologa još od otkrića u 19. veku. Danas su preostale još samo dve vrste, Solenodon cubansus sa Kube koji je prema IUCN-ovoj Crvenoj listi, klasifikovan kao ugrožena i Solenodon paradokus, sa Haitija i iz Dominikanske Republike.
Solenodon je poslednji predstavnik porodice Solenodontidae, i onaj koji ima neke karakteristike primitivnih sisara - kao što su tetrapodi, od kojih danas postoji svega pet vrsta. Međutim, godinama se znalo da pripadaju evolutivnoj grani čiji je veći deo izumro tokom krede, pre oko 66 miliona godina.
Ovaj mali sisar, dugačak oko 30 centimetara je opremljen repom skoro iste dužine, a pored ovoga on je i gotovo neuhvatljiv. Upravo je to i bio jedan od razloga što ga je nemački prirodnjak Johan Fridrih fon Brant otkrio tek 1833. godine, što je i zvanična godina otkrića ove vrste. Poslednjih decenija se mislilo da je u potpunosti izumro, dok je danas poznato da opstaje u malim, raštrkanim i izolovanim populacijama.
Gubitak prirodnog staništa, kao i grabežljivost domaćih vrsta, poput pasa ili mačka, doveli su ovu životinju do ivice izumiranja. Pored toga, njihovoj ranjivosti je doprineo i krivolov, jer se u nekim regionima ove životinje proganjaju zbog kičme kojoj se pripisuju isceliteljske moći.
Kao i kljunarima, ni solenodonima ne fali neobičnih karakteristika, ili bolje rečeno onih koje nisu svojstvene sisarima. Oni imaju slab vid, što nadoknađuju odličnim čulom mirisa. S druge strane, oni imaju dugu i rastegljivu surlu, koja se može pomerati pod uglovima od 90 stepeni, kako bi dosegla mesta na kojima se skrivaju insekti.
I kao da to nije dovoljno, on je i otrovan. Naime, kada ujede - on svojoj žrtvi ubrizgava otrov iz žlezde koja se nalazi u donjoj vilici. Ova osobina je nastala kao potreba za odbranom od predatora, poput zmija i ptica grabljivica, i ono što je posebno interesantno jeste da oni mogu jačinu njegove toksičnosti da uvećaju trljanjem zubima, iako on na čoveka nema nikakav uticaj, prenela je „Nacionalna geografija“.
